Ко је био чувени Мустафа Голубић?

Мустафа Голубић био је једна од најзагонетнијих историјских фигура између два рата на Балкану.

Србија 25.12.2017 | 18:08 Био је бонвиван, шпијун, "црнорукаш", Стаљинов интимус, љубавник Грете Гарбо, Танкосићев четовођа, човек који је организовао атентат на Троцког, "југословенски Џејмс Бонд", агент Коминтерне, Титов љути супарник...

Рођен је у Стоцу 1891. од оца Мухамеда и мајке Нуре, која је живела 102 године. У Сарајеву је завршио гимназију, а као југословенски стипендиста студирао право у Женеви и Тулузу. Био је припадник "Младе Босне".

Занимљива су сведочанства из тог времена, па тако Голубићев биограф Немања Баћковић пише: "На тадашњем корзоу привлачио је пажњу стасом, а уз то је носио фес и био огрнут пелерином. Као један од првих Босанаца који је стигао у Београд, Голубић је све сакупљао око себе, прихватао и помагао. Тако је први дочекао Гаврила Принципа који је пешке пошао из Хаџића. Мујага га је одмах одвео на неки митинг на ком је могао да виче ‘Доле Аустрија‘ и да му не фали ни длака са главе."



ОРДЕН ЗА ХРАБРОСТ

Врло млад се ангажовао у војним структурама и ту се показао као веома ефикасан, уочи бугарског напада на Србију 1915. довео је из Русије око 1.000 добровољаца, а као учесник Првог балканског рата одликован је Орденом Милоша Обилића за храброст.

Да би постао члан Танкосићевог четничког одреда, Голубић је храброст и одважност доказао на себи својствен начин: "Кључни доказ Голубић је извео тако што је скочио са лука Савског моста, што пре њега нико није смео ни извео. Тако је могао и да изврши обећање дато Принципу, па га је одвео у четничку школу у Прокупљу. Танкосић је кочоперног, али ситног и нежног Гаврила главачке најурио, па га још и частио са неколико штапова по туру."

Занимљиво је како се изјашњавао о својој националној припадности. Мустафа је објавио текст у Илустрованој ратној хроници у коме између осталог каже: "Ево мене. Ја сам Муслиман из Босне. Ја сам ваш земљак из Босне, али сам Србин јер ми је матерњи језик српски..."

А ево како Мустафу описује један његов пријатељ, "солунац" Животије Чокић из Ковачевца код Младеновца: "Кад живот виси о концу и другог излаза нема, он је као противмеру употребљавао дрскост, прелазећи у напад као да је угрожен његов непријатељ а не он... У слободним часовима је много читао, писао дневник или спавао..."



ОД СОЛУНА ДО ПАРИЗА

На Солунском процесу 1917. године осуђен је на годину дана затвора а онда интерниран на Крф и у Африку. Након тога, неко време проводи у Француској где јануара 1921. у Паризу бива ухапшен под оптужбом да је спремао атентат на краља Александра, због чега га касније француске власти протерују из земље.

Голубић приступа комунистима 1922. године у Бечу и одмах одлази у Москву где добија обуку за врхунског шпијуна Четвртог одељења ГПУ (Государственое Политическое Управљеније - Државна политичка управа). Имао је деликатан и одговоран задатак - ликвидација тзв. отпадака бољшевичке партије и важних личности са бечког двора, а организација чији је он био координатор звала се "Црвени оркестар" и имала је седиште у Београду. Толико је био ефикасан у том послу да је догурао до чина генерала Црвене армије. До 1931. је боравио и живео у Паризу, Москви, Прагу, Бечу и Берлину. У Паризу је набављао фалсификоване пасоше за комунисте.



АПРИЛСКИ РАТ

У Београд долази у време Априлског рата као повереник Коминтерне да среди стање у КПЈ и продужи за Грчку како би испитао одговорност једног високог функционера грчких комуниста. Међутим, до Грчке неће стићи. Нацисти су га ухапсили 7. јуна 1941. и препустили чувеном зликовцу, мајору Хансу Хелму да га ислеђује. Подвргнут ужасном мучењу, Голубић је остао доследан себи и свом херцеговачком карактеру, није одао ниједног од својих камарада из "Црвеног оркестра". А наводно је свом цимеру из ћелије непосредно пред смрт рекао да је убеђен како га је Гестапоу откуцао Јосип Броз. Гестаповци су му буквално поломили сваку кост у телу, толико да је морао да буде изнесен из затвора и посађен на столицу испред стрељачког вода јер није могао да стоји на ногама. Стрељали су га 11. јуна 1941. у Пионирском парку.



НАРОДНИ ХЕРОЈ СССР

Умро је у складу са својим речима: "... Српски револуционар ако хоће да победи, мора бити уметник и конспиратор, имати талента за борбу и страдања... Он мора бити мученик и затвореник, човек западних манира и хајдук који у одређеном тренутку може и мора да заурла, како би повео у бој за спас унесрећених и погажених..."

Након ослобођења Београда 1944. године, припадници обавештајне службе Трећег украјинског фронта (СМЕРШ) су пронашли и ексхумирали Голубићеве остатке, а аутопсију је извршио др Војислав Стојановић који је потврдио да су му скоро све кости у телу биле сломљене. Голубићеви остаци су пренети у Москву и уз највеће војне почасти сахрањене у Алеји руских великана.

Генерал Мустафа Голубић је проглашен за народног хероја СССР-а.

У серији "Сенке над Балканом", Мустафу Голубића тумачи хрватски глумац Горан Богдан који је рођен у Широком Бријегу, само педесетак километара од Мустафиног родног Стоца.

(Блиц)