Мјесто гдје Срби и Хрвати живе сложно

У малом мјесту у Хрватској сложно живе Срби и Хрвати. Рата није било јер нико није хтио да ратује, славе се два Божића, споменика има разних и сви су читави.

Регион 25.12.2017 | 09:55 Како пише Јутарњи лист, ријеч је о мјесту Моравице, које спада у мјесни одбор Врбовски. Сваки трећи становник тог мјеста је Србин. Из кафића "трешти" разноразна музика, па и она "По шумама и горама".

У Моравицама није чак било ни рата "јер није било заинтересованих ни с једне стране. А били су наоружани, једнима је пушке подијелила ЈНА, а другима хрватска полиција. Они, међутим, села нису чували једни од других, већ од оних 'са стране'", пише Јутарњи. 

Људи у том мјесту не знају да мрзе једни друге по националном кључу и знају дубоко да се поштују. 

"Град Врбовско има више од 35 одсто представника српске националне мањине. Ми смо у потпуности имплементирали Закон о правима националних мањина у наш Статут. Договорили смо се с представницима Вијећа српске националне мањине да оне двојезичне плоче иду само тамо где су Срби у већини, а то су, уз Моравице, још Гомирје и Љубошина, те одређене улице. Сматрали смо једни и други да нема потребе таквим плочама покривати друга насеља, поготово она у којима Хрвати живе у стопостотној већини", каже за Јутарњи градоначелник Моравица Дражен Муфић, који је на ту функцију дошао са својом независном листом. 

Његова два замјеника су из редова српске националне мањине, Анђелка Мамула као представница с мањинске листе, и Боривоје Докмановић, као кандидат с градоначелникове независне листе. 

"Људи овде имају исте услове и исте могућности, а разлике не правимо ни у чему, најмање у националности. Дијелимо посљедице тешког живота. Овдје, срећом, није било рата, па смо се некако раније окренули послу и инвеститорима. Увијек има појединачних испада, али могу рећи да је ситуација гледе тог питања врло добра. Сарадња је видљива на сваком кораку, а највећи заједнички пројекат је заправо наш буџет који не искључује никога, финансирамо бројна културна удружења, манифестације, програме. Дијелимо добро и лоше, а највећи нам је проблем то што нам села постају празна. Имамо 63 насеља на чак 270 квадратних километара, а у њима живи само 5.000 људи. Бринути о бројним неразврстаним улицама, организацији одвоза смећа и другим комуналијама, прави је изазов", каже градоначелник.

Новица Вучинић, професор историје и географије и предсједник Српског културног друштва "Просвјета" из Моравица каже да мјештани тог градића нису измислили ништа ново, већ су само наставили онако како су то радили њихови преци. 

"Када је све кренуло почетком деведесетих, ми смо видјели да не ваља, имали смо, додуше, свако својих будала, које смо морали да 'ишамарамо'. Погодиле су се добре генерације Хрвата и Срба које су се трудиле. Било је битно да никоме не падне глава, и у томе смо успјели. На локалном нивоу никада није било проблема, на нивоу града још мање, а сарадња са Жупанијом је изврсна. Али, тако није на националном нивоу. Ми се не бавимо политиком, али она нама итекако да. Ми се одупиремо, али како дође с врха, тако мора бити", каже Вучинић. 

Ови Горани нису се дијелили према националности, нити су се искључивали у поштовању обичаја. Једни другима одлазе на прославе и обиљежавање Божића. Придруже им се и муслимани који ту живе, наводи даље Јутарњи лист. 

Протојереј-ставрофор Јеленко Стојановић када се обиљежава и слави Свети Сава поклоне дијели и хрватској и муслиманској деци. Он је поријеклом Србин из Босне који се школовао у Београду, а већ 33 године службује у Моравицама. Филозофија којом се руководи не може бити једноставнија. 

"Када је Бог створио првог човека, видио је како није добро да је човјек сам, и даде му жену. Бог је одредио да је човјек биће заједнице, као што је и Бог биће заједнице. Сам тај почетак упућује нас једне на друге, ми кад некога волимо, требамо да се за њега боримо и треба да живимо једни с другима јер Господ каже: 'Што учините једноме од најмање браће моје, мени сте учинили'. Хришћанство почива на томе, на љубави. Оно нас упућује на љубав према ближњима и Богу. То је суживот који морамо живјети, то је заједница, нема силе", каже протојереј Стојановић. 

У Моравицама се не закључавају врата куће ни бицикли. Нема крађа, нема криминала. Тамо се живи типично братство и јединство и боље од тога, закључује Јутарњи и као примјер наводи да се мјештани Моравица спремају за један Божић када ће се пјевати Тхомпсон, за други ће свирати Баја Мали Книнџа, и сви ће га пјевати, и Хрвати и Срби.

Извор: Б92/Јутарњи лист