Прича: Фудбал се игра онако како он жели...
Почетком прошле сезоне Гари Невил, легенда Манчестер јунајтеда и енглеске репрезентације, рекао је да стил фудбала у којем доминира посед лопте није адекватан за Премијер лигу и да ниједан менаџер, укључујући и Пепа Гвардиолу, на тај начин неће успети да оствари успехе.
Фудбал 22.12.2017 | 23:08
Период је био лош и, у децембру 2016. године, после пораза од Лестер ситија резултатом 4:2, полако се дошло до онога што Џејми Карагер окарактерисао као "тренутак у којем је Гвардиола био не само најбољи, већ и најпотцењенији тренер на свету".
Тим поразом све оно за шта се залагао у Енглеској доведено је у питање, број следбеника Невилове изјаве је растао, а "црни облак цинизма" који се надвијао над 'Етихатом' бивао све већи. 'Грађани' су сезону завршили на трећем месту са 15 бодова мање од шампиона Челсија (прва у каријери коју је 46-годишњи стручњак завршио без трофеја), али је ремонт почео баш тог 10. децембра на 'Кинг Пауер стадиону'.
Почео је од голмана и, без обзира што је брзо стављен на стуб срама када се показало да је Клаудио Браво, искусни чувар мреже који стигао као замена за Џоа Харта, потпуни промашај, инсистирао на довођењу Едерсона Мораеша.
Пеп је веровао да Браво пати од бољке карактеристичне за голмане – сматра да, ако лоше одиграју прву велику утакмицу у гостима, нешто није у реду на менталном плану и тешко их је опоравити. Чилеанац је то доживео на 'Олд Трафорду' у септембру и није успео да се врати у форму, док је ситуација са Едерсоном била супротна. Из утакмице у утакмицу је растао и своју класу потврђивао у сваком дербију – сетите се само одбране Лукакуу у финишу манчестерског дербија.
Када су Гвардиола и спортски директор Ћики Бегиристајн ставили чувара мреже Бенфике на листу потенцијалних трансфера, чак су чланови управе који одлучују о довођењу играча "подигли обрве" јер никада нису чули за њега. Њих двојица су инсистирали, веровали да је то човек који је идеалан за жељену филозофију, а сада је јасно да су били у праву – његов профил потпуно одговара Ситију и он је "голман који је Браво требало да буде".
Настављено је трошењем огромног новца на дефанзивни трио Кајл Вокер-Данило-Бенџамин Менди, али је од почетка било јасно да је циљ оформити снажну одбрану без које нападачки систем не би долазио до изражаја.
"Гвардиолу дефинишу као 'нападачког тренера' који ризикује отпорност одбране. Често чујем да је његова филозофија заснована на концепту – 'постићи ћемо више голова од вас'. То је бесмислица. Његова идеја дефанзиве је много другачија. Слично је било када је водио Барселону, често су говорили да ће, ако их противник притисне, њихове дефанзивне слабости избити на површину. Статистика то никада није подржала јер ривали нису имали довољан посед да их угрозе, али није све само до стила у којем се инсистира на додавањима", написао је Карагер у својој колумни, осврнувши се на невероватан пресинг који Сити игра по целом терену, али о томе и значају бекова ћемо нешто касније.
Ни Венгерови "непобедиви", ни Фергусонов Јунајтед…
Извукавши поуке из првих 12 месеци на Острву, подмлађивање тима пред нову сезону било је неопходно – Гвардиола је наследио "матор тим", четврти најстарији у просеку (28 година и 310 дана), а сада води пету најмлађу екипу у Премијер лиги (26 година и 232 дана).
Почело је победом на гостовању новом прволигашу Брајтону, а већ у другом колу реми са Евертоном (1:1) који ће, испоставиће се, бити последњи "неуспех" у календарској години.
Крајем августа у Борнмуту стартовала је нестварна серија – 16 узастопних тријумфа, нови рекорд Премијер лиге и потпуна доминација над највећим ривалима. Сити је савладао свих пет чланова "велике шесторке" енглеског фудбала, Ливерпул је испраћен са пет комада, док су голмани Тотенхема и Арсенала из мреже лопту вадили четири, односно три пута.
Круна је стигла прошлог викенда на 'Олд Трафорду' дуелом са старим познаником – Жозеом Мурињом.
Манчестерски дерби потпуно је био обележен плавом бојом, без обзира на чињеницу да су гости постигли да срећна поготка и критике о незаслуженим бодовима. Истина је потпуно другачија, Ромелу Лукаку им јесте два пута асистирао, али су они створили много више прилика и, осим у неколико кратких временских периода, имали пуну контролу на терену.
"Ми смо искрена екипа. Имали смо 75 одсто поседа лопте, што значи да смо овде дошли да играмо фудбал. То смо урадили", пецнуо је Каталонац највећег ривала против којег има изузетан учинак – 10 победа и 7 ремија, уз само 4 пораза.
"Многи су говорили да не можемо у Енглеској да играмо као што је играла моја Барселона, али очигледно је могуће и ми смо то показали. Знао сам то и прошле године. Увек сам веровао да можемо и то сада константно показујемо. Свако може да игра како хоће, зато је фудбал тако леп. Срећан што моја екипа одлази на 'Стамфорд Бриџ' и на 'Олд Трафорд' и побеђује на овакав начин".
На стадиону највећег ривала изједначен је успех Венгерове генерације "непобедивих", којима је то за руком пошло у две одвојене сезоне, да би три дана касније историја исписана у Свонсију. Чекала се субота и нови дерби, овога пута са екипом Тотенхема, коју су многи означили као једину која може да заустави плаву машину.
Грдно су се преварили – меч у којем је преосталих 18 клубова тражило "спас Премијер лиге" претворио се у "једносмерну улицу" и потпуно демолирање 'Певаца'. Сити је постигао четири гола, упутио 20 удараца га Угу Лорису, од којих је 11 ишло у оквир. Да су Стерлинг, Сане и Агуеро били концентрисанији у завршници, резултат би био много убедљивији од и овако великих 4:1.
"За нас је почело добро од утакмице баш са њима у предсезони. Прву смо играли против Јунајтеда, а други меч био је са Тотенхемом – створили смо осам, девет, можда и читавих 10 шанси и могли да постигнемо много голова, али смо се испромашивали. Без обзира на све, играчи су видели, не ја, да је то начин на који треба да играмо. Од тог тренутка смо задржали ниво, уз одређене успоне и падове, скоро четири месеца, због чега сам посебно срећан".
Гвардиола је тако поставио још један невероватан рекорд јер је тренер са најдужим низом победа у три од пет најјачих лига на свету. Са Барселоном је такође везао 16 тријумфа, док му сада само три недостају да стигне учинак са Бајерном – 19.
На најбољи могући начин одговорио је неоснованим критикама и, како су неки од наших коментатора приметили, без обзира на количину потрошеног новца, обесмислио такмичење у Премијер лиги. Оно за прво место, наравно, пошто ће се, како се сада чини, велика борба водити само за места која воде у Европу.
"Оно што видимо је изузетно напоран рад, не добија се све ово само тако што изведете играче на терен. Јохан Кројф је написао изузетно интересантну књигу о тоталном фудбалу. Знамо да је Гвардиола много учио од њега, он је био глас који га је водио. Пеп није нормалан, посебан је, другачији у односу на остале менаџере зато што је научио ту идеју о тоталном фудбалу. Укључујући и голмана, без обзира на позицију на којој се налазите и у односу на другу позицију, морате се осећати пријатно на терену. Нешто попут генералног погледа на терен, а то је ново у Енглеској. У већини времена ми смо били 'слепи' – сводило се на 'ти си бек, ти штопер, ти имаш лопту и мораш да урадиш ово или оно'. Он све то види другачије", казао је Френк Лампард.
Такође, "под својим условима" је означио крај мита о "лиги над лигама" јер, када погледамо остале, ова је најмање неизвесна – само Бајерн има 11 бодова више од другопласираног у Немачкој. Пари Сен Жермен девет у односу на Монако у Лиги 1, Барселона је шест корака испред Атлетико Мадрида, док се у Италији велика борба води између четири тима (Наполи, Интер, Јувентус, Рома).
Нешто другачији милиони
Нетрпељивост коју осећају противнички навијачи сасвим је нормална и њихове реакције и критике се у неку руку могу назвати основаним. Међутим, то није случај код оних неострашћених љубитеља фудбала који, због личних афинитета и емоција, ниподаштавају сваки успех шпанског стручњака.
Није тајна да клубови у којима је радио много троше, па им није страно да "истресу стотине милиона". Конкретно, од доласка на 'Етихад' пребогати шеик Мансур уложио је више од 450 милиона евра у тим, што значи да је, када се саберу трошкови у Барселони (383 милиона €) и Бајерну (195 милиона €), Гвардиола на трансфере потрошио укупно 1.037.000.000 европских новчаница!
Оно што њега одваја од осталих тренера, осим податка да нити једном није потрошио троцифрен број милиона на једног човека, јесте то што свако појачање бира на основу потреба тима, а не пожељности на тржишту, тренутне форме или маркетиншке исплативости.
Водећи се тиме прошле сезоне је инсистирао на довођењу Џона Стонса и Лероја Санеа за више од 100 милиона збирно, али је за то, како каже, имао ваљан разлог. Већина Ситијевих појачања доведена су у годинама када су технички потпуно обучени, али таман на граници на којој имате простора да их у тактичком смислу приволите на одређени стил игре.
Управо је 188 центиметара високи дефанзивац добар пример – прошле сезоне је био под ужасним притиском, често је киксирао, али је Пеп редовно хвалио његов карактер, борбеност и "м**а". Већ у другој сезони могао је од Стонса да тражи да, како кажу купски медији, "никада, али апсолутно никада" не шаље дуге лопте, већ одиграва искључиво додавања по земљи.
"Наравно да помаже када имате финансије да исправљате грешке. Не можемо игнорисати 250 милиона евра уложених само прошлог лета. Ипак, трошење велике количине новца не значи гарантовано освајање титула, а посебно не гарантује забаван фудбал. Даје вам већу шансу, али је Премијер лига најизједначенија у Европи", истиче Карагер.
Друга страна медаље вођења највећих клубова на свету, а коју многи често обришу из рачунице, јесте притисак са којим се тренери сусрећу. Примера је колико хоћете, последњи је Карло Анчелоти, Гвардиолин наследник у Минхену, па и Антонио Конте који је до јуче називан "најбољим тренером у Енглеској".
У крајњем случају, иако се чини да је Гвардиола цео живот без косе, слике са представљања на 'Камп Ноуу' стићи ће као прави деманти.
"Ако желите да сумњате у његов успех са Барселоном, могуће је јер је имао најбоље фудбалере. Ако желите да сумњате у успех са Бајерном и то је могуће, пошто су били најбољи тим у лиги. Дошао је овде када Сити није био најбољи тим у лиги, посебно не прошле године. Сада су километрима испред свих и играју на начин који до сада у Енглеској нисмо видели", додао је Лампард.
Али ни чувени везиста Челсија није потпуно у праву – некадашњи капитен 'Блаугране' наследио је тим на трећој позицији на табели и направио шампионску генерацију. Чувену 'тики-таку' мајстори у везном реду довели су до савршенства, освојено је 14 трофеја у четири године, међу којима и две Лиге шампиона.
Једини је тренер са свих шест пехара у сезони, Шпанија мора да му буде вечно захвална јер су Пујол, Ћави, Инијеста, Бускец и остали клупски успех пренели у 'Црвену фурију', али је можда од свега важније што је укупно 22 играча увео у први тим Барселоне.
"Да ли играче чини бољим? Да, чини. По мом мишљењу, то је једна од најважнијих ствари у фудбалу. Пре њега нисте знали Бускеца. Његова тржишна вредност била је нула. Педро такође није коштао ништа. Увео их је из омладинског тима, а ако желите, могу да наставим да причам колико има таквих играча", казао је Тјери Анри који је са Гвардиолом сарађивао у Барселони
Споменути Бускец, па Нолито, Тијаго Алкантара, Мунијеса, Дос Сантос, Бартра, Монтоја, Роберто, Куенка, Тељо, Рафиња, Деулофеу… Сви они су под Гвардиолом заиграли у сениорској конкуренцији – довољно да се оправда барем неки од касније уложених милиона.
Мислилац, револуционар и уметник
Шампионске екипе су оне које успевају да побеђују "ружно", односно фудбалски стручњаци користе термин "углy wин" – када долазите до резултата упркос лошој игри. Очекивани пад у форми манчестерског клуба почео је пре неколико недеља, али је и у том периоду Сити скупљао бодове.
Рахим Стерлинг је погоцима у завршницама доносио превагу против Саутемптона и Хадерсфилда, захваљујући потпуној слободи у нападачкој трећини терена о којој је често говорио Анри, енглески крилни нападач и Лерој Сане на другој страни могли су да покажу сав раскош свог талента и настављају да га показују.
"Прве две трећине терена су поприлично исте као, на пример, код Луја Ван Гала. Постоји структура, Пеп вам да план и ви морате да га извршите. Али у последњој трећини, била је потпуна слобода. Дозволио нам је да радимо шта желимо. Централни нападачи често су се извлачили на бокове, били веома широко, што је омогућавало Ћавију, Инијести и Месију да комбинују у средини. Такве акције обично би се завршавале голом управо оних који нису били у централним позицијама", открио је Француз како се максимално користе свих 20 сегмената на које је поделио "зелени тепих".
У "централи" имају велику помоћ Фернандиња, Бразилца о којем се мало прича, а који игра савршену сезону (Пеп му показао одређене трикове које је користио играјући на истој позицији), као и Давида Силве и Николаса Отамендија, искуснијих чланова који најбоље разумеју тренеров стил игре, са којима је у договору акценат стављен на такозваним "другим лоптама".
На боковима су Кајл Вокер и Фабијан Делф, бекови на које се враћамо, а који раде много слојевитији посао него што се у почетку чини. Као некада Дани Алвеш или сада његов имењак Карвахал у Реалу, често се понављају у фази напада и пружају додатно решење.
Такав фудбал, осим редовног ризика, доноси и двојаку предност – константим вишком на боку Гвардиола елиминише претњу противничких бочних играча, они морају много више пажње да обрате на дефанзиву. Када мало дубље размислите, јасно ће вам бити да је то један у низу разлога за Барселонину доминацију над Реалом у финишу прве и почетком друге деценије 21. века.
"Од њега увек можете очекивати висок интензитет, веома је захтеван. Реч коју бих употребио је 'доминација' јер то жели да постигне. Да ли ће у томе успети? Време ће показати, али обично то и учини. Оно што је важно јесте да воли да се брани на противничкој половини. Увек је корак испред и покушава да спречи контранападе. Када његов тим има лопту, он већ размишља како да заустави противника да организује контру. Зато је толико важан велики број додавања и посед на којем инсистира", подвлачи Анри.
Вокер је означен као главна мета у претходном прелазном року, својим изузетним "физикалијама" оправдава то готово свакога дана, али ко би поверовао да један Фабијан Делф може бити овако добар на левом беку?
Некадашњи играч Лидс јунајтеда и Астон Виле био је класичан везни фудбалер, али је Гвардиола видео прилику уз леву аут линију, пошто је Делф након прве сезоне био на прагу одласка из клуба. Једнако добар посао ради на обе половине, пружа подршку младом немачком нападачу, уједно му дозвољавајући више продора него што Стерлинг има са другог бока.
Овакав утицај бекова значи и брзо пражњење једне од страна, па клубови то користе да тежиште игре брзо пребаце на "шири" део терена, обично преносном дијагоналом или са неколико кратких додавања. А, тренутно то нико не ради брже од 'Грађана'.
Ретки су били случајеви када су морали да запну, један од њих био је дуел са Вест Хемом који је, испоставиће се, био права потврда зрелости шпанског стручњака. Доказ да му очигледно није било потребно превише времена да се навикне на једну од најзахтевнијих лига на свету. Енглески медији анализирали су тријумф који је донео Давид Силва акробатским поготком у финишу меча, истакавши да се кључни детаљ догодио по повратку са 15-минутне паузе.
Каталонац је почетком другог полувремена уместо левог бека Данила увео нападача Габријела Жесуса и аутоматски променио формацију са 4-3-3, на 4-2-4. У самом шпицу напада били су Серхио Агуеро и споменути Жесус, док су по боковима деловали Стерлинг и Сане.
"Разумем и не осуђујем ако тим само жели да се брани, тада их је тешко напасти. У таквој ситуацији смо морали да научимо како да их нападнемо. У Хадерсфилду смо имали више проблема, али је Вест Хем играо идентично", рекао је тада Гвардиола.
Наставио је у описаном дуелу са Јунајтедом – почетком другог полувремена увео је Гиндоана уместо Компанија, изгубио једног играча позади, али добио смиреност и вишак у вези. Петнаестак минута је играо са тројицом позади, да би онда извео Габријела Жесуса, убацио Мангалу и поново добио баланс који је желео, како би привео меч крају.
О дуелу са 'Спурсима' нема се много шта рећи, потврдио је да против његовог фудбала можда и лошије пролазе екипе које желе да се надигравају, "бушио" их баш на местима на којима су најслабији – у срцу везног реда где није било Викора Ванијаме, централном делу одбране где су фалили Тоби Алдервеирелд и Дејвисон Санчес, али и по боковима на којима су били престрашени Киран Трипије и недовољно добри Дени Роуз.
А да бисте могли да играте овако, потребно је да ваши играчи буду изузетно добро физички припремљени – ту заслуге иду Лоренцу Буенавентури, кондиционом тренеру са којим сарађује скоро пуних 10 година, а због којег је пресинг Ситија једнак у деветом и осамдесетдеветом минуту.
Међутим, све тактичке замисли, идеја о поставци на терену и жеља за контролом пале би у воду да није постигао најтежу ствар у фудбалу – научио је врхунске играче и велике звезде да се жртвују за тим. Ариго Саки је једном рекао да је његов Милан из осамдесетих, тим који у дебатама упоређују са више пута хваљебном Барсом, карактерисао квалитет људи и њихова понизност. Величине попут Франка Барезија, Марка ван Бастена и Руда Гулита оставили су его по страни и играли за тим, посебно када је у питању дефанзива.
Исто је Гвардиола урадио у сваком клубу који је водио, а конкретно у Манчестеру је извукао поуке из неуспешне прве сезоне, направио промене на личном плану, али оне нису утицале на утемељену идеологију.
КДБ
У, сада већ дугој каријери каталонског стручњака, посебно се издваја једно име – да је тако, није необично, пошто име гласи Лионел Меси. У равни испод, по мишљењу многих, а и аутора овог текста најбољег фудбалера свих времена, налазе се двојица посебних људи – Филип Лам и Кевин Де Брејне.
Да одмах рашчистимо – да, Де Брејне, јер по правилу српске транскрипције којом би сви требали да се руководимо, необично презиме на локалном језику "ломи језик" у оном међупростору који се налази између више самогласника.
"Кевин је један од најталентованијих играча на свету, али можете видете како трчи и без лопте. Одличан је пример младим фудбалерима из наше академије. Они знају колико је Де Брејне добар, а када виде како се бори и трчи за сваку лопту, добијају прави пример. Кевин нам помаже да будемо бољи клуб у будућности. Његова партија данас… немам речи", отворио је Пеп душу после Тотенхема.
Пети велики дерби ове сезоне припао је 'Грађанима', претходно су нанизали победе над Ливерпулом (5:0), Челсијем (1:0), Арсеналом (3:1), Манчестер Јунајтедом (2:1) и Тотенхемом (4:1), а у свакој од њих играч утакмице био је белгијски репрезентативац. Било би стварно непоштено не одвојити посебан део само за њега.
Треба се само подсетити невероватних асистенција за Жесуса у првом делу сезоне, па продора кроз централне делове противничких одбрана, изузетну визију и преглед на терену, додавања којим може да се мери са легендама каталонског гиганта…
Бројке само потврђују класу – одиграо је свих 18 утакмица у Премијер лиги, постигао шест голова и имао осам асистенција. Креирао је скоро 50 прилика саиграчима, добија више од 50% дуела и успешност додавања му износи пуних 85 процената. Ипак, можда и најбољу похвалу коју може да добије сковали су аналитичари који прате фудбал на Острву – најбоља лева нога у енглеском фудбалу. Кевин Де Брејне је десноног.
Највише захваљујући њему се Гвардиоли, уз контрааргумент да Невил никада није играо у некој лиги осим у Енглеској, одговор на изјаву са почетка текста сам наметнуо.
"Објашњавао сам то много пута до сада – једина моћ коју имам као менаџер јесте та да ће тим играти онако како ја желим. Жао ми је. То сам рекао када сам дошао и, колико год да будем остао, а надам се да ће бити дуго, тим ће играти онако како ја будем желео. Од тога нећу одустати – нема шансе".
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар