Наташа се сјетила својих почетака

Наташа Беквалац је једна од ријетких која се не срамоти својих естрадних почетака због неадекватног одабира гардеробе и неспретног комуницирања са публиком и камерама. Када се појавила многи су прокоментарисали да је она "готов пакетић", а ево ко је заслужан за њен такав почетак.

Забава 18.12.2017 | 21:29 Наиме, Наташа се недавно у једној емисији присјетила својих почетака.

"Мени је жао што моја Хана неће доживети то што сам ја доживела да се талентованом децом баве на тај начин као што је случај био у мојој школи. Моја школа је имала хор и одличну професорицу музичког која је мене одмах чула, још у првом разреду, и ставила за солисту целог хора. Ту сам се одмах сусрела са проблемом да су деца причала да сам солиста хора зато што ми је мама учитељица у тој школи.

Постојали су разни музички фестивали на којима је наша школа конкурисала, па сам се тако као солиста упознавала са бројним важним људима, међу којима је био и диригент Јоца Адамов. Он је дириговао и у "Тобогану" који је водио Миња Субота. Њих двојица су се у комбинацији на сјајан начин бавили музиком за децу. Они су мене препознали и као доброг певача и интерпретатора, али и као целокупан производ, јер ја нисам само излазила и певала.

Ја сам се трудила, уз помоћ своје маме, да то буде читав сценски наступ, од гардеробе до сценског покрета који је мама сатима вежбала са мном, и то сваки покрет до детаља. Кад сам се на јавној сцени појавила 2000. године сви су говорили да сам комплетан производ, али то није нешто што се рађа преко ноћи, него је то, уз таленат, нешто на чему се напорно радило", испричала је Наташа, подвлачећи да је изузетно захвална Јоци Адамову и Мињи Суботи за све оно чему су је научили.



"То је у Србији било тешко време. Није било ни материјала, ни много избора, ни места на којима можеш да купиш сценску хаљину, поготово за дете. Сада када гледам из ове перспективе, када сам и сама мајка, и када се присетим колико је она времена и труда улагала у све то, просто ми сузе навиру на очи. Она је ишла чак и у Истанбул да би купила најсјајније материјале који код нас нису имали где да се купе, па су сви широм отворених очију гледали у те шљокице и питали се одакле ми.

Она је гледала фотографије неких светских фаца и онда потом по узору на то шила нешто слично у минијатурној варијанти", присетила се Беквалчева периода проведеног у "Музичком Тобогану", То је у Србији било тешко време. Није било ни материјала, ни много избора, ни места на којима можеш да купиш сценску хаљину, поготово за дете. Сада када гледам из ове перспективе, када сам и сама мајка, и када се присетим колико је она времена и труда улагала у све то, просто ми сузе навиру на очи.

Она је ишла чак и у Истанбул да би купила најсјајније материјале који код нас нису имали где да се купе, па су сви широм отворених очију гледали у те шљокице и питали се одакле ми. Она је гледала фотографије неких светских фаца и онда потом по узору на то шила нешто слично у минијатурној варијанти'', присјетила се Беквалчева периода проведеног у "Музичком Тобогану", у емисији "Из Профила".

Извор: Курир