Хрватска “минира“ истраге о злочину

Окружно јавно тужилаштво у Добоју наишло је на зид у Хрватској чијим је правосудним институцијама упутило замолнице за испитивање осумњичених у 12 предмета који се тичу ратних злочина, а не само да нису добили подршку, него им никада није стигао ни било какав одговор.

Република Српска 18.12.2017 | 17:32 Портпарол добојског Окружног јавног тужилаштва Слободанка Лукић каже да је ријеч о осумњиченима које то тужилаштво терети за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва почињено у протеклом рату на подручју Брода, Дервенте и Оџака.

''Ријеч је о 12 предмета ратних злочина у којима водимо истрагу против осумњичених лица за која смо сазнали да живе у Хрватској. На наше замолнице још није одговорено'', каже Лукићева.

Замолнице су упућене надлежним правосудним институцијама у Хрватској на основу протокола о сарадњи у гоњењу починилаца кривичних дјела ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида закљученог 3. јуна 2013. године између Тужилаштва БиХ и Државног тужилаштва Хрватске. Протокол четири и по године није донио помак у истрагама ратних злочина, а Хрватска је због опструкције била и предмет расправе у Савјету безбједности Уједињених нација.

У информацији Надзорног тијела за праћење спровођења стратегије за рад на предметима ратних злочина наведено је да је 2015. године дошло до потпуног застоја у сарадњи са Хрватском у примјени института међународне правне помоћи и реализацији уговореног протокола. Због тога је тужилаштвима у БиХ онемогућено даље поступање у одређеном броју предмета ратних злочина.

''У Хрватској није поступано у девет предмета Тужилаштва БиХ у вези са примјеном института међународне правне помоћи и у седам предмета у којима је тражена примјена протокола. Проблеме у сарадњи са Хрватском има и Окружно тужилаштво у Добоју на чије замолнице није одговорено. Исте проблеме имају и тужилаштва Средњобосанског, Посавског и Херцеговачко-неретванског кантона и Тужилаштво Брчко дистрикта'', пише у информацији.

Наведено је да је и на састанку представника Надзорног тијела, Тужилаштва БиХ, Републичког тужилаштва РС, Федералног тужилаштва ФБиХ и Тужилаштва Брчко дистрикта констатовано да није било помака. Надзорно тијело је о блокади са хрватске стране обавијестило Савјет министара БиХ како би биле предузете мјере у циљу наставка сарадње у процесуирању предмета ратних злочина.

Из Министарства правосуђа Хрватске нису стигли одговори на питања која смо им упутили у вези са блокадом сарадње.

„Глас Српске“ је у јуну прошле године објавио да Протокол о сарадњи у процесуирању предмета ратних злочина између БиХ и Хрватске уопште не функционише јер Министарство правосуђа Хрватске игнорише све истраге којима су бивши припадници Хрватске војске и Хрватског вијећа одбране осумњичени за агресију и удружени злочиначки подухват.

У тим предметима које води Тужилаштво БиХ ријеч је о ратним високопозиционираним официрима који су осумњичени да су починили ратне злочине у БиХ. Такав однос Хрватске кулминирао је након што Тужилаштво БиХ није прихватило приједлоге да поједине предмете уступи Хрватској уз образложење да је досадашња пракса показала да њене институције одбацују оптужбе или стављају те предмете ад акта.

Такав случај је и у предмету против генерала Хрватског вијећа одбране Златана Мије Јелића који је осумњичен за ратни злочин почињен над бошњачким цивилима у Мостару. Тај предмет стигао је из Хашког трибунала. Тужилаштво БиХ је подигло оптужницу против њега крајем 2015. године, али је он побјегао у Хрватску и никад се није појавио на рочиштима у Суду БиХ.

Хрватску је због несарадње прошле године опоменуо и главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц. Иако је то навео и у свом извјештају Савјету безбједности УН ништа није промијењено у односу Хрватске према предметима ратних злочина.

Додатне компликације

Правници истичу да се брзо рјешење проблема са Хрватском не може очекивати посебно послије недавне пресуде шесторици бивших политичких и војних званичника некадашње Херцег-Босне.

У тој пресуди Хашког трибунала наведено је да је врх Хрватске предвођен тадашњим предсједником Фрањом Туђманом био дио удруженог злочиначког подухвата и да је та земља извршила агресију на БиХ.

Извор: Глас Српске