Интервју: Једини српски голман у ''лигама петице''...

Гледали су ме 36 пута уживо, толико су озбиљни. . . ! “Знао сам, моје време тек долази, за Србију увек спреман”, каже Марко Дмитровић и за МОЗЗАРТ Спорт објашњава како је процветао у Еибару.

Фудбал 19.12.2017 | 23:30 То је раритет. Да имамо голмана у “Лигама петице” и да тај брани.

У последњој деценији таквим статусом могао је да се похвали једино Жељко Бркић, годинама присутан у Серији А (у Италији је, примера ради, сад Вања Милинковић Савић, али је резерва у Торину), међутим, ова 2017. наговестила је да Србија има још једног адута међу стативама.

Помало заборављен у овдашњој јавности, Марко Дмитровић ће годину на измаку памтити по најмање два битна детаља: летошњем преласку из друголигаша Алкоркона у Еибар (уговор до 2021) и новембарском дебију за А репрезентацију. Сјајан показатељ да не мора све “одмах и сад”, него да се каријера може обликовати и у другоразредним клубовима.

“Може се и заобилазницом на велику сцену”, потврђује Дмитровић у разговору за МОЗЗАРТ Спорт. “Рад на себи и вера у сопствене могућности. То су ми идеје водиље кроз каријеру. Знао сам и док сам бранио у исцрпљујућој Сегунди да ће стићи понуда из Примере и да моје време тек долази, а сад кад сам у најквалитетнијој лиги света верујте ми да – уживам”.

Бројке потврђују речи 25-годишњег Суботичанина. Откако је летос стигао на Ипуруу, у трансферу вредном 600.000 евра, бранио је свих 16 утакмица у елитном рангу шпанског фудбала. На пет мечева није савладан, што је пристојан учинак за голмана клуба чије амбиције су везане за средину табеле.

“Рекао сам вам да уживам и стварно је тако. Такмичим се против најбољих фудбалера планете, имао сам блиске сусрете са Роналдом и Месијем, али то је само круна. Јер, ја сам од оних који верују у рад. Перфекциониста сам, поставим се тако да ми је тренинг малтене важнији од утакмице. Тад се постаје голман. Нисам тип који ће да каже: “добро, батали сад, ово ћемо сутра да одрадимо”. Научио сам да у спорту нема сутра. А овде у Шпанији сам се усавршио, прешао на виши голмански ниво”.

Две сезоне је бранио за Алкоркон, малени клуб из предграђа Мадрида. Друга лига. Далеко од очију. Било је и оних спремих да га отпишу. Изданак Звездине школе (класа 1992) није се дао, иако је претходно имао горка искуства у енглеском Чарлтону и мађарском Ујпешту.

“Можда сам у Црвеној звезди био млад и зелен, можда и неспреман за велику сцену. Можда у Ујпешту и Чарлтону тренери нису веровали у мене, али све се у животу враћа… Шансу коју сам, верујем, и раније заслужио добио сам у Алкоркону. Без лажне скромности – напредовао сам. Шпанија ми је баш “легла”. Све је овде фудбалски, нема реметилачких фактора. Дођеш на тренинг и твоје је једино да браниш. За све остало други се брину. Кад је тако онда кажеш: “дај све од себе”.

Такав став довео га је у Баскију. Испрва се мислило да га је Еибар купио да би закрпио рупу због повреде првог голмана Јоела, мада, један детаљ показује да Марко Дмитровићније привремено решење него пројекат, али и да Баски послују далеко озбиљније него што можемо да замислимо.

“Док сам бранио за Алкоркон знао сам за интересоање Еибара, а тек кад су ме купили рекли су ми да су ме гледали 36 пута уживо. И то само у прошлој сезони. Е, толико су озбиљни. Повреда Јоела је само убрзала трансфер, јер да нисам дошао летос, стигао бих ове зиме. А само да кажем, не из куртоазије, Јоел је сјајан момак и одличан голман, једва чекам да се опорави од повреде предњих укрштених лигамената, па да се боримо за место међу стативама”.

И још нешто о Еибару:

“Док сам био клиња, интересовали су ме само Реал, Барса, Атлетико, Валенсија… Зато у потпуности разумем људе који прате само највеће и најбоље. Чак ни ја нисам био свестан колико је Еибар, иако мали, заправо организован и фамилијаран клуб. Не знам да ли сте знали, али кад су се ти “мали” пре неколико сезона побунили због неравноправне расподеле прихода од ТВ права, Ла Лига им је изашла у сусрет, па сваки клуб, само на том основу, годишње добије 40.000.000 евра. У таквим околностима Еибар нема потребе да продаје играче да би преживео, а с друге стране има довољно новца да улаже у квалитетна појачања. И нема притиска типа “шта ће битзи ако не победимо”. Зато, рекох вам, остаје ми само да уживам”.

Да ужитак буде потпун постарао се Младен Крстајић, позивом на турнеју по Азији. А 14. новембра, у Бусану, Марко Дмитровић је дебитовао за сениорску трепрезентацију Србије против Јужне Кореје (1:1).

“Добијао сам позиве и док је селектор био Радован Ћурчић, али ово је права ствар, јер сам коначно и дочекао деби. Јесте флоскула, али о томе се машта од малена. Задовољан сам приступом, атмосфером, на крају и учинком. Надам се да сам оправдао поверење селектора”.

Посебно импресивне биле су одбране после шутева Сона, најбољег играча Кореје?

“Само сам радио свој посао. Моје је да браним, да коригујем евентуалне грешке последње линије. Па, то голмани морају да раде. А хвала Богу, има нас Срба доста квалитетних. Наша је обавеза да будемо увек спремни кад селектор позове”, завршио је Марко Дмитровић, голман Еибара.

АКО ПРОЂЕМО ГРУПУ НА МУНДИЈАЛУ…

Буде ли, као досад, бранио редовно у Примери, имаће право Дмитровић да се нада позиву на Мундијал.

“Добили смо групу у којој видимо шансу да се боримо за осмину финала. С обзиром да ће у Русији бити 32 најбоље селекције света јасно је да лаких ривала нема и да би пролазак у наредни круг представљао подвиг раван самом пласману на Мундијал”, оценио је некадашњи млади репрезентативац Србије.

ЕИБАР – 13 БОДОВА НА ПЕТ УТАКМИЦА

Еибар је непоражен на последних пет утакмица у Примери, од могућих 15 узео је чак 13 бодова, а за викенд је, са Дмитровићем на голу, савладао Валенсију (2:1).

“Поменута серија је најбоља откако је клуб у елитном рангу. У почетку смо имали баш тежак распоред, дуеле са Барселоном и Реалом, али сад скупљамо бодове. У мирној смо зони. Циљ Еибара је да буде стабилан прволигаш, а не да стрепи за опстанак”, предочио је српски голман.

Извор: моззартспорт