Шесторка на вечери код Могеринијеве

Федерика Могерини требало би вечерас да са лидерима Западног Балкана разговара и о Стратегији проширења према којој би Србија могла да постане чланица до 2025.

Свијет 18.12.2017 | 16:42 Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини наставља започету традицију неформалног окупљања лидера са Западног Балкана у сједишту Европске дипломатске службе у Бриселу, наводи Дојче веле.

Директна размјена мишљења између лидера Западног Балкана и консултације са ЕУ како боље, брже и даље на европском путу и унутар региона – то су теме које Могеринијева жели да конкретизује пред сам крај године.

Она тако остаје досљедна у својој више пута наглашеној посвећености региону и залагању за то да до краја њеног мандата свих шест земаља направе конкретан и неповратан напредак у приближавању ЕУ. "Мој приоритет током наредних 12 до 18 мјесеци биће Западни Балкан одмах након питања европске безбједности и одбране", поручила је Могеринијева још у јуну ове године.

Њен глас безрезервне подршке Западном Балкану и проширењу подржале су у години на измаку и најзначајније институције и званичници ЕУ. Европски савјет је у марту поручио региону да "врата ЕУ остају отворена" и обећао подршку на том путу. Предсједник Европске комисије Жан Клод Јункер у свом говору о стању Уније такође је издвојио проширење на Западни Балкан као једну од важних тема за ЕУ у наредном периоду.

"Уколико желимо стабилније сусједство, морамо понудити кредибилну перспективу проширења земљама Западног Балкана. Током овог мандата Европске комисије и Европског парламента неће бити новог проширења јер услови за пријем нису испуњени. Али у будућности Европска унија ће имати више од 27 земаља чланица", изјавио је тада Јункер.

Он је најавио и израду Стратегије о успјешном приступању Србије и Црне Горе ЕУ до 2025. године, што је и прва конкретна временска одредница коју је Брисел упутио Западном Балкану када је проширење у питању. Очекује се да ће шефица дипломатије ЕУ у понедјељак увече у Бриселу нагласити потребу да регион својим радом адекватно одговори и искористи јасно пружену шансу.

Планови ЕУ до 2025. године

Поред прегледа дешавања у години за нама основна тема разговора радне вечере премијера са Западног Балкана биће кораци који очекују регион у 2018. години. "Предстојећа година биће кључна. Европска комисија ради на Стратегији за вјеродостојну перспективу проширења Западног Балкана која ће бити усвојена у фебруару 2018. године", најављује Кристијан Данијелсон, генерални директор Директората Европске комисије задужен за сусједство и преговоре о проширењу.

"У априлу ћемо имати редовни пакет проширења, гдје ћемо дати оцјене о томе гдје се земље налазе и гдје би требало да буду када је ријеч о уласку у ЕУ. О томе ће расправљати и земље чланице на самиту у јуну. У међувремену, имаћемо и важан самит ЕУ - Западни Балкан у Софији", додао је Данијелсон.

Очекује се да ће Федерика Могерини информисати премијере са Западног Балкан докле се стигло са израдом Стратегије о проширењу на којој ради Европска комисија. У Бриселу се незванично сазнаје да би Комисија у том документу требало да пружи конкретне одреднице за приступање Србије и Црне Горе.

У за сада још радним документима наводи се 2025. година као година могућег приступања Србије ЕУ, уз услов постизања споразума о нормализацији односа са Косовом до краја 2019. године и затварање свих преговарачких поглавља до 2023. године.

Незванично, Европска комисија у овој Стратегији предвиђа кандидатски статус за БиХ до краја 2019. године и "замах у преговорима о чланству" Албаније и Македоније уколико Тирана спроведе пет реформских приоритета, а Скопље ријеши проблем имена са Грчком. У Бриселу очекују да ће ова Стратегија бити "охрабрење" и "указати на пут" којим земље Западног Балкана треба да наставе у циљу приближавања и уласка у ЕУ.

Вечера, али не и дијалог Београда и Приштине

У Бриселу наглашавају да, иако институције ЕУ "напорно раде у оквирима политике проширења",земље региона морају да буду те које ће дати "основну снагу и темпо" том процесу радећи на сопственим унутрашњим реформама, првенствено у циљу ефикасног и независног правосуђа, борбе против организованог криминала и корупције, функционалности демократских институција и слободе медија и изражавања.

Очекује се да Могеринијева још једном подсјети лидере Западног Балкана да ће реформе у областивладавине права као и регионална сарадња остати кључ за напредак на европском путу. Иако у Европској служби за спољне послове наводе да ће на маргинама радне вечере у Бриселу бити могућности и за билатералне разговоре како премијера са шефицом дипломатије ЕУ тако и премијера међусобно, наглашава се да није планиран одвојени састанак српске и косовске стране о нормализацији односа.

У Бриселу ипак не искључују могућност да дијалог Србије и Косова може бити поменут као дио заједничких разговора о регионалним односима. Радна вечера у Бриселу биће прилика да се први пут званично сретну премијерка Србије Ана Брнабић и премијер Косова Рамуш Харадинај.

Истовремено, ово ће бити први сусрет Харадиња и Могернијеве послије прошломјесечног дебитантског наступа Харадинаја у Бриселу који је довео до спекулација о сукобу мишљења шефице дипломатије ЕУ и премијера Косова о начину вођења дијалога између Београда и Приштине.

Извор: Срна