Ширење Шенгена и могуће посљедице

Европски парламент поново расправља о ширењу Шенгена, простора Европске уније без контрола на унутрашњим границама. Томе тежи и Хрватска. Какве би то посљедице имало по њу, али и по сусједне земље?

Свијет 13.12.2017 | 12:17
Ширење Шенгена и могуће посљедице
Европски парламент поновно расправља о проширењу шенгенске зоне на Хрватску – уз Румунију и Бугарску – што је добра прилика и за преглед донекле измијењених околности у том контексту.

Улазак Хрватске у пуноправни простор континенталног савеза, начелно без унутарњих граница, траје већ дуго, а још дуже код друге две чланице ЕУ.

Био је то својеврсни пробни рок за те земље, али за то вријеме су неки односи у самој ЕУ постали битно другачији.

Избјегличка криза вратила је Европу уназад и њоме се данас простире нека нова, дословно гвоздена завјеса – она од тзв. жилет-жице.

Штавише, по ноторној бодљикавој жици најпознатија су два непосредна хрватска ЕУ-сусједа: Мађарска и Словенија.

Шта ће у таквим приликама да значи неки нови Шенген, да ли ће жилет-жица да се пресели на границе Хрватске према њеним источним сусједима?

Тонино Пицула, хрватски посланик у Европском парламенту, није толики песимиста, мада и сам позива на озбиљност:

“Избјегличка криза и тероризам су посљедично, између осталог, довели до мањка повјерења међу државама чланицама. Због тога данас имамо контроле на спољним границама, али и систематске провере у базама података свих особа које улазе или излазе из шенгенског простора, укључујући и становнике Европске уније.”

Туризам и односи са БиХ

“Европа заиста не смије да постане тврђава опасана непремостивим бедемом”, наставља Пицула за ДW, “али такође, Европа која није безбједна не може да буде симбол благостања и отворености. Требало би јачати повјерење, али и системе безбједности.

Питање је политичке мудрости и договора – пронаћи баланс између једног и другог. Требало би се фокусирати на европску солидарност и рјешавање проблема сарадњом, колико год били сложени.

“А као што смо једном овде већ установили, Европска унија би кризе у азијским и афричким земљама требало да рјешава на њиховим територијама – дакле прије него што их тамошње становништво напусти, а по могућности чак тако што ће Европа да престане да их генерише.

Мимо тога, шта би улазак у режим Шенгенског споразума могао да значи Хрватској у када је ријеч о економији и кретања њених грађана?

Пицулина посланичка група у Европском парламенту (социјалисти и социјалдемократе), предложила је ново разматрање проширења Шенгена на новије чланице, а он лично примећује да би се користи по Хрватску могле у првом реду огледати када је ријеч о лакшем и бржем проласку туриста из других земаља ЕУ преко границе Хрватске.

Једна чињеница, коју наш саговорник радо истиче, показује да Европљани сваке године у шенгенском простору остварују око 1,25 милијарди путовања.

Али Тонино Пицула је и предсједник делегације ЕУ за односе с Босном и Херцеговином. Зато нас је интересовало шта би евентуално скоро проширење Шенгена на Хрватску значило тој држави и њеним грађанима.

“На могућности путовања грађана БиХ у ЕУ много више ће утицати укупна регулатива граничне проблематике ЕУ, а мање само чланство Хрватске у Шенгену. Рецимо, увођење система ЕТИАС, тј. планирано обавезно најављивање путовања грађана држава Западног Балкана у ЕУ, није билатерално питање. У сваком случају, кључна ствар везана за Шенген јесте то што ЕУ почива на међусобном поверењу земаља Уније да се спољне границе поуздано штите, те да чланице на тим границама не дозвољавају да се било каква претња пропусти преко њихових територија ка унутрашњости ЕУ”, увјерен је Пицула.

Европа на путу у 19. вијек

Требало би притом знати да је Хрватска чланица Европске уније с најдужом спољном границом према трећим земљама, од чега са Босном и Херцеговином дијели око хиљаду километра заједничке границе.

“Већ сада, због прилагођавања нашег прекограничног режима за Шенген, уведене су промјене које омогућавају испуњавање шенгенских услова за Републику Хрватску, али значајније не угрожавају досадашњи живот и навике становништва с обје стране границе. Тај припремни период је важан како би и једни и други заправо да научили да живе с новим граничним режимом, али и развили граничну инфраструктуру“, закључак је Тонина Пицуле.

Његова позитивна очекивања, међутим, не дијели познати спољнополитички аналитичар Томислав Јакић.

“У неку руку је чак иронично говорити о томе што би улазак у шенгенски простор значио за Хрватску данас када већ на словеначкој граници имате бодљикаву жицу. Шенген нажалост, није више оно што је био или је требало да буде”, каже Јакић.

“Европа заснована на идеји слободног протока људи, роба и идеја, претвара се у скуп националистички оријентисаних држава усредсређених на сопствени суверенитет, готово у смислу 19. вијкжека. И то тако што затварају спољне границе пред свима који су у Европи – баш оној какву су замислили њени идејни творци – пожељели да пронађу склониште.”

Извор: ДW

Коментари / 0

Оставите коментар