Он је створио раздор: Мислио сам да је Дивац Хрват!

Пријатељство Влада Дивца и Дражена Петровића претворено је у раздор једном сценом после финала Светског првенства 1990. године.

Кошарка 12.12.2017 | 23:00 Југославија је тада победила, анонимни човек је у Луна Парк у Буенос Ајресу унео хрватску заставу, Дивац му је одузео и пријатељство Дивца и Петровића је отишло у неповрат.

Човек коме је Дивац одузео заставу се зове Томас Шакић, живи у Санта Тересити у Аргентини, има 68 година и присећа се инцидента који је покренуо лавину и дао повод за документарац "Некад браћа".

"Ја нисам Хрват, него Аргентинац, син Хрвата. Рођен сам у Росарију и на Светском првенству следеће године ћу навијати за Аргентину. Али да, ја сам човек који је ушао у Луна Парк са хрватском заставом. Застава Хрватске је породична ствар, мада морам да будем искрен, Дивац ми је узео заставу и после сам је вратио, али није пљунуо на њу или је оштетиио", почиње причу Томас Шакић, човек који је пре 27 година посвађао две кошаркашке легенде. 

Одузимање заставе је за Пагину12 оценио као недостатак поштовања и погрешан став и описује како је до тога довео као анонимус. 

"Ушао сам на терен кад се утакмица завршила. Већ сам се спремао и знао сам да се телевизијски пренос још није завршио. Показао сам заставу са хрватском шаховницом уместо са југословенском петокраком и онда су неки људи из амбасаде Југославије пришли, руке су им биле у џеповима. Мислио сам да имају нешто унутра. Био сам са ј својим дететом које је играло кошарку за Хурикан де Сан Хусто. Било ми је тешко, увек ћу памтити то јер смо стали леђа о леђа када су ти људи пришли", каже Шакић. 

"На крају нисам навијао за Југославију против Совјетског Савеза, али нисам навијао ни да изгуби. Навијао сам за Хрвате из тима Тонија Кукоча, Петровића, Зорана Чутуру. Мислио сам да је и Дивац Хрват. Тек у тренутку кад ми је зграбио заставу схватио сам да је Србин.Никада се није политички изјашњавао", присећа се тада 41-годишњи националиста.



"Дивац је ухватио заставу и ја сам побегао. Било је тешко да се крећем јер сам имао фотографску торбу. Фотографије то не показују, али је био тренутак када смо били на десет центиметара лицем у лице, вукли се за заставу. Ја сам имао 180 центиметара, а он 216. Играчима је наложено да не реагују јер су знали да се такве ствари могу десити. И ја сам потом остао повучен, нисам желео да нашкодим Аргентини", рекао је Шакић.

Дражен Петровић је стао на једну, Дивац на другу страну, а ова прича је послужила за документарац "Онце бротхерс", који обухвата дубљи друштвени проблем од односа два момка.

"Петровић је стао на једну страну, није хтео да се меша док није видео шта се десило, али касније су му рекли. Заправо, документарац говори и о Петровићевом брату, Ацу који је тада одговорио Дивцу. Дивац је рекао да хрватска застава није имала ништа с тим него да се сукобио са мном јер је тријумф на првенству био победа Југославије и ниједне друге земље. Али Петровићев брат је рекао да није могао да покаже хрватску заставу ако Хрватска није била део Југославије", каже Шакић који је од тог тренутка почео да добија позиве са различитих меридијана.

Дивцу више није било дозвољено да уђе у Хрватску, а држава се годину дана касније распала. Југославија је наставила да постоји као заједница Србије и Црне Горе, без БиХ, Македоније, Словеније и Хрватске.

Дражен Петровић је погинуо у саобраћајној несрећи три године после инцидента у Луна Парку, а Владе Дивац је наставио да игра за Југославију и постао европски и светски шампион и сада функционер Сакраменто Кингса.

Али Томас није једини Шакић из истог места. У Санта Тересити је живео и Динко Шакић, управник логора Јасеновац током Другог светског рата. О везама са њим, Томас није хтео да прича.

Извор: Б92