Зашто и како китимо јелке?

Верује се да је традиција украшавања зимзеленог дрвета током новогодишњих празника почела у Немачкој у XВИ веку.

Занимљивости 10.12.2017 | 21:54 Нико не зна тачно када су људи почели да украшавају зимзелено дрво пред Нову годину. Верује се да кићење јелке датира из времена које је претходило настанку хришћанства.

Као што се и данас украшавају домови током новогодишњих празника, људи су некада украшавали своје домове гранама зимзеленог растиња верујући да ће их детаљи са дрвећа које одолева свим временским условима чувати од вештица, злих духова и болести.



На северној хемисфери 21. децембар је дан са најкраћом обданицом и најдужом ноћи. У давна времена људи су веровали да је Сунце бог и да зима сваке године долази зато што је Сунце-бог болестан и слаб. Они су славили 21. децембар верујући да је управо то дан када је Сунце почело да се осећа боље.

Гранчице зимзеленог растиња давале су им наду да ће зелене биљке порасти када Сунце-бог оздрави и засија пуним сјајем. Египћани су имали сличну традицију, верујући у Бога сунца, Ра.



Они су своје домове украшавали зеленим палминим гранама у знак славља и вере да ће Ра оздравити и својом топлином их обасјавати све јаче из дана у дан.

Верује се да је традиција украшавања зимзеленог дрвета током новогодишњих празника почела у Немачкој у шеснаестом веку када су побожни хришћани почели да користе зимзелено дрвеће за декорацију својих домова. Верује се да је Мартин Лутер, протестантски реформатор, први украсио божићно дрво свећама.



Једне зимске ноћи, на путу од цркве до куће, био је одушевљен звездама које је посматрао кроз гране зимзеленог дрвећа. Да би дочарао овај предиван призор члановима породице, он је поставио дрво у главној просторији своје куће и украсио гране ситним свећама.

Ипак, све до почетка двадесетог века, није било значајних промена у украшавању новогодишње јелке. Наиме, иако се не зна тачна година, тек почетком двадесетог века Американци су почели да декоришу своје јелке ручно прављеним украсима, док су њихови земљаци пореклом из Немачке за украшавање користили јабуке, лешнике и колачиће од марципана.



Електрична енергија је свећице заменила декоративним лампицама, чиме је новогодишња јелка добила на сјају и атрактивности.

Паралелно са појавом украсних сијалица, почела је и традиција украшавања великих јелки на градским трговима широм света. Највећа јелка окићена је 1946. године у њујоршком Рокфелер центру.



Данас постоје разне варијације, не само када су у питању украси, већ и сама новогодишња јелка. Неко се држи традиције, те купује дрво са бусеном, док ћете врло често у домовима видети пластичну или потпуно авангардну реплику новогодишње јелке.

Ипак, несумњиво је да готово све породице широм света редовно допуњују колекцију украса, посебно водећи рачуна о онима који су у породици генерацијама уназад.

(Агенције)