Анализа: И глава и реп...!

Можда су то биле пролазне авантуре попут везе за једну ноћ са привлачном странкињом проткане енормним количинама тројки које су давали појединци, али ово од синоћ могао би да буде сладак блиц-пољубац који најављује дугорочну љубав, праву хемију. Оно како Звезда треба да игра, оно у шта ће се навијачи заљубити до ушију.

Кошарка 09.12.2017 | 22:45 1. Црвена звезда је одиграла најбољу и најзрелију утакмицу у сезони.

2. Звезда је у моментуму који може да јој промени ток сезоне за 180 степени.

1)

Први пут у сезони Црвена звезда је деловала као целина. Као тим. Не као скуп појединаца. Први пут је сав рад изашао на видело и све оно што се чекало од појединаца је испливало на површину. Први пут је игра Звезде, што се каже, имала главу и реп. Знала се улога сваког играча, свако је знао где му је место и шта треба да чини. Било је скоро па беспрекорно. А тога је тако недостајало ове сезоне.

Добијала је и до ове утакмице Звезда мечеве, али ниједан није добила као овај. Падала су и већа имена попут Реал Мадрида у гостима и Барселоне и Макабија у Београду, то су доста јаче екипе од Ефеса, али је овога пута било другачије. Можда су то биле пролазне авантуре попут везе за једну ноћ са привлачном странкињом проткане енормним количинама тројки које су давали појединци, али ово од синоћ могао би да буде сладак блиц-пољубац који најављује дугорочну љубав, праву хемију.

Оно како Звезда треба да игра, оно у шта ће се навијачи заљубити до ушију, а образи им се заруменети.

Није то била Звезда која живи од тројки, али је било опет више него довољно тих истих тројки. Није то била Звезда која се у нападу ослања искључиво на квалитет по систему „дај лопту Рочестију па он нека се снађе и смисли нешто“. Од првих напада је било јасно да је нешто „кликнуло“. Осећала се чудна, позитивна енергија. Као да је све у реду. И да ће бити у реду. И било је.

Продор, шут с полудистанце, бекдор додавање, слободња бацања, уз наравно зачин без ког не иде - тројке, све је то довело до много разноврсније игре и чињенице да је Звезда за 13 минута дала 41 поен! На крају је и пукла стотка. У најмању руку фантастично.

Најважније је да су се пробудили појединици, „мали хероји“ како их је Душан Алимпијевићназвао, који су попут малих шрафова гурали велику машинерију унапред. Добрићеве тројке и сјајне одбране, Јанковићеви скокови у нападу и исправљање грешки саиграча (плус опасне рампе), Лазићева борба, Дангубићев шут, страховита партија Фелдина који је фокусиранији него икада откако је дошао, те одмотавање Лесора из пика.

На крају, али никако најмање важно - утицај Дејана Давидовца.

У другом делу меча против Басконије је добио прилику и одмах се Звезда пробудила. Потом Мадрид и његово „школовање“ Кампаца у игри леђима, па онда алеј-упови и егзибиције против Игокее, па на крају одлична организација игре против Ефеса, али организација у правом смислу те речи. Без силовања, већ за екипу, потпуно рационално. Уз сјајне асистенције.

У првом делу сезоне је у минутима без Рочестија Звездина игра падала, најчешће док је Никола Радичевић био у игри, али сада када је ту улогу преузео Давидовац, све изгледа много другачије. И баш са том променом и изумом Алимпијевића поклопили су се добри резултати и победе.

Организација напада је добила смисао, све делује далеко усклађеније. Глава и реп игре постоје. Две метафоре без којих успех није могућ.

2)

Моментум.

Звезда је у налету. А пре тог налета, десио се врло важан моменат - репрезентативна пауза, да је тако назовемо. Као да је то било потребно овом новом тиму са 11 нових јединки. Мало времена за рад, за тренинг, мало живота без притиска да би се све слегло. И баш тако је и било. Пре паузе то је била екипа са срозаним самопоштовањем, са пет пораза у низу у Евролиги, а погледајте садашње стање.

Две везане победе у Евролиги, од 2-7 до 4-7. Солидна партија у АБА лиги. Јако важан детаљ је и повратак у Пионир. То је одавно јасно - Пионир је једно, све остало је друга прича.

Већ смо о Пионировом утицају писали раније, а све поткрепљује и податак да Звезда ове сезоне није поражена ниједном у Пиониру! А према последњим информацијама које имамо и наредни домаћи меч против Панатинаикоса 21. децембра играће се у Пиониру, тако да ће то бити прилика за наставак серије.

Наредни меч Звезда ће играти против Цибоне у Загребу, а уколико и ту дође до тријумфа биће то прави залет за 15. децембар и гостовање Валенсији. Слепи мишеви не бриљирају у Евролиги ове сезоне, тако да ће Звезда имати објективну шансу да дође до још једне победе у гостима.

Кад је пао Реал, што не би Валенсија? А ако падне и Валенсија, онда цела сезона добија другачији угао.

Видећемо да ли ће се до тада опоравити Абалдеи, пре свега Дубљевић, али ако тим ДушанаАлимпијевића одлети у Шпанију на крилима победе над Цибоном, могли бисмо да гледамо прави ужитак од меча. Посебно ако Звезда одигра као против Ефеса. Са пуно смисла, солидном одбраном и што више различитих решења у нападу.

Елем, да сумирамо...

Ко је после оних пет пораза и помислио да Звезда може да се бори за ТОП 8? Само два меча касније, Звезда је на деоби 11. места са Барселоном и на скору 4-7. Примера ради, осми је Реал Мадрид са 5-6. Није то нимало лоше, зар не?

Евентуалном победом над Валенсијом било би већ јако, јако добро. А много важније од самог резултата је Звездина игра. Мора да буде као против Ефеса, наравно уз још снажнију одбрану. Онда ни резултат неће бити превише битан, оваква игра је много важнија.

Званично је процес сазревања Душанових пулена прешао у наредни стадијум.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт