Анализа: Одбрана Партизана - јуче, данас, сутра...

Шта се десило црно-белима у Кијеву, а шта би могло да се деси током зиме. . .

Фудбал 10.12.2017 | 23:00 Јесте, Динамо је моћан. Јесте, великан је. Јесте, има скупоцен тим са играчима чије годишње зараде се мере милионима евра. Све стоји, али.. Таман да је преко пута и јачи ривал од украјинског гиганта не би смела одбрана Партизана практично да не постоји као у већем делу меча у Кијеву. То како је играла - или како није!? - отворило је питање да ли, кад и шта јој је потребно да би подсетила на прошлосезонску.

Црно-бели су прошли групу и то је за њих најважније. Имали су и пре гостовања на Олимпијском стадиону загарантовано пролеће у Европи, урадили су ванредно битну ствар за клуб и личне каријере, међутим, као што у фудбалу не постоји „јуче“, тако већ данас мора да се гледа у сутра. Да Мирослав Ђукић, као некадашњи штопер врхунског калибра, од ауторитета и каријере, повуче потезе који, макар били и болни, за крајни циљ имају „затезање“ последње линије.

Као што је прошле године урадио Марко Николић.

Први званичан меч у 2018. години Партизан ће играти против тима сличног Динаму (по рејтингу, статусу, амбицијама, па и традицији) и било би погубно ако би после 90 београдских минута шеснаестине финала Лиге Европе драстично смањио шансе за наставак такмичења до којег му је тако стало. Мада у прошлој сезони није било ни изблиза овако захтевних мечева (играло се само на српској сцени услед ране елиминације из Европе), дефанзива под командном палицом Марка Николића била је гаранција чврстине у походу на дуплу круну. Одбрана је била дисциплинованија и енергичнија, скоро да није дозволила Војводини и Црвеној звезди ни шансу, али ове јесени не изгледа убедљиво. Не улива сигурност као прошлосезонска.

Тешко је поверовати да је то само због одласка Никола Миленковића у Фјорентину. Пре ће бити да се више троши услед такмичења на три фронта и да на том квалитетнијем нивоу такмичења попушта чим се неко на њу залети. Против Скендербега је издржала у оба сусрета, али су је зато матирали и фудбалери Динама (трипут у Хумској, једном више у Кијеву) и Јанг Бојса (по једном у оба дуела), а кад се томе додају и нереализоване шансе Украјинаца и Швајцараца јасно је да нешто мора да се мења. У или око ње.

„Кад примиш четири гола и кад ниси чврст у одбрани, врло је тешко победити у Европи. Динамо Кијев је добра екипа, ми нисмо били на висини задатка у одбрани. Овај меч је опомена, свесни смо да морамо да вратимо дефанзивну чврстину, која нас је красила и због које смо прошли групу. То морамо да повратимо“, искрено је деловао Мирослав Ђукић у образложењу игре његовог тима у четвртак вече.

Можда је и сам Ђукић утицао на то да против Динама одбрана не изгледа уверљиво. На претходна два суперлигашка меча пробао је формацију 3-5-2, која би се кад противник има лопту трансформисала у 5-3-2, таман су се на њу играчи навикли, а онда се стручни штаб у Кијеву определио да почне с четворицом позади, па су бекови Мирослав Вулићевић иНемања Г. Милетић грешили у поставци, остајали „високо“, допуштали да их крилни фудбалери домаћина пробијају, после чега би се штопери Милетић и Митровић налазили нашли на ветрометини и спаса Владмиру Стојковићу није било.

Да је Ђукић остао доследан варијанти 3-5-2, са Бојаном Остојићем у улози додатног осигурача испред Владимира Стојковића, можда би било боље за Парни ваљак, пошто је игром у пољу, у другом делу утакмице, успео да креира неколико опасних напада.

„Дефинитивно смо имали проблеме у одбрани, али противник није доминирао и није баш да се ми нисмо питали на утакмици. У неким тренуцима направили смо кардиналне грешке и примали голове“, подсетио је Ђукић, а остаје само у домену размишљања шта би било да је гостовање у Кијеву одлучивало у пласману даље.

У односу на одбрану из Николићевог мандата, у садашњој су нови голман (останакВладимира Стојковића би требало да буде приоритет управе, јер је репрезентативни чувар мреже вероватно најзаслужнији за промену климе у екипи), штопери (Милан Митровић иНемања Р. Милетић), а стари бекови. Баш на тим бочним позицијама црно-белима је, општи је утисак, потребно освежење. Мирослав Вулићевић нема конкуренцију и за амбиције озбиљног клуба потребно је да постоји неко ко би му дисао за врат и(ли) одменио ако је капитен уморан. Или му не иде. Исто важи и за некадашњег првотимца Јавора, ове јесени, чак и уз пропусте, игра квалитетније од Немање Антонова, пошто позајмљени фудбалер Грасхоперса не може да му угрози место у тиму. Можда је време за неког трећег?

С обзиром да су Митровић и Милетић тек летос стигли и да имају једва двоцифрен број заједничких утакмица њима треба дати време да се уиграју. Да очврсну. Да сигурност пренесу на бекове, јер кад су Вулићевић и Милетић сигурни позади онда могу нешто да направе у офанзивио. Да се не би поновио Динамо. Ово у Кијеву је било без већих последица. Народ би рекао: „било, па прошло“.

Сутра већ не сме да буде. Да би се прошло.

Извор: моззартспорт