Живот фудбалера је живот самца...

Пауло Дибала о фудбалу, али и животу. Није све тако ружичасто.

Фудбал 11.12.2017 | 08:00 Нису сви фудбалери једнако добри с лоптом, али није свима Бог дао ни могућност да поимају ствари око себе на исти начин. Пауло Дибала је један од оних који знају одлично да раде и једно и друго.

Његове изјаве о фудбалу и животу су увек интересантне, па је тако и овога пута Аргентинац говорио о неким стварима које на први поглед не бисте рекли да су тачне...

Али, ваљда он најбоље зна о чему прича.

"Бог ти даје дар, али ти онда мораш да радиш на њему. Видео сам много момака који су били феномени и који кажу ´да сам имао главу, могао сам да будем као Марадона или Меси´. Радио сам на томе да се то не догоди мени", рекао је Дибала за Ванитy Фаир.

Свима нама када гледамо са стране тај гламурозан живот делује баш тако - гламурозно и ружичасто. Али, ако ћемо да верујемо Паулу, а не видимо зашто не бисмо, није баш све тако слатко и бајно.

"Када имамо лопту у ногама, ми играчи смо срећни. А оно што се догађа иза тога није тако лепо. Они који дођу до овог нивоа, у највећем броју случајева, постају усамљени људи, самци", искрен је био Дибала.

Ту је и смрт оца која је имала велики утицај на Дибалу.

"Мој отац Адолфо је умор када сам имао петнаест година. То је била велика бол, у том моменту сам размишљао да оставим све. Можда ћу га једног дана пронаћи, можда не, али увек мислим на њега и посвећујем му све моје голове".

Имао је и понуду да игра за репрезентацију Италије.

"Било ми је понуђено да играм за национални тим Италије, био сам веома поласкан, имао сам 19 година, али сам одговорио са "не, хвала". Ја сам Аргентинац. То би била обмана".

О Златној лопти.

"Говорио сам мојим другарима да ми је то жеља. Да је освојим и да то буде важна порука свој деци, свима њима који су рођени у малим градовима, далеко од великих метропола. Желим да могу да испричају причу сличну мојој".

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес