Прича: Нова димензија и Краљ Перо...
Да ли је Звездина кошарка лепа за око или не - ствар је укуса. Не треба подсећати колико пута се само могло чути да тренерска филозофија Дејана Радоњића и његова кошарка нису лепе за око. А резултат је постојао. Душан Алимпијевић није сео на клупу да би радио све оно што је најтрофејнији тренер у историји Црвене звезде до прошлог лета. Одлучио се да мења систем, да га обликује по сопственој визији и остане веран истом, без обзира на то да ли су резултати (не)повољни.
Кошарка 03.12.2017 | 23:45
Видно уморан, али са жаром у очима, Перо Антић указује Немањи Дангубићу на ситнице које решавају утакмице. Примећује Фелдина како у десном ћошку троши време и чека пригодну шансу да искреира напад за победу. Антић смирено усмерава поглед ка сату и показује момку из Доминиканске Републике да буде у приправности, да ће се ускоро догодити нешто велико.
Прилази Фелипеу Рејесу, тражи контакт с њим. Док време цури, лукавим погледом преко рамена тражи идеални тренутак за напад. Осам секунди на „малом“ семафору, знак да је време за покрет. Антић креће у високу блокаду на Џејсија Керола, Фелдин осећа да је време да се крене у офанзиву. За то време времешни ас користи тренутак непажње Реаловог тандема, отвара се у на супротну страну и чека додавање како би решио утакмицу. Рејес схвата да је направио кардиналну грешку и у жељи да се исправи постаје део секвенце која ће се у његовој, али и главама звездашке публике само у једној ноћи вртети небројано пута. Перо Антић је покорио Мадрид.
Црвена звезда улази у нову димензију. Руши све препреке, кида окове и сада се лакше дише. Црвена звезда је урадила оно што је претходно учинила пре безмало 45 година. Краљу је сасекла главу у његовом двору! Испаливши досад невиђен број хитаца за три поена (40), уз рекордни учинак откако се 2013. године укључила у елитно друштво (17).
Највећа победа досадашње тренерске каријере Душана Алимпијевића, најзначајнији тријумф ове генерације од почетка сезоне и потврда да су дани репрезентативне паузе помогли Звезди да порасте, да научи како да бреме великих очекивања преточи у победнички материјал и постојећи екипни систем постави на стабилне ноге.
Знао је Пабло Ласа, суочен са повредама Љуља, Ајона, Рендолфа и Кузмића, да се његов тим налази у нимало популарној ситуацији - да има победу у рукама, али да „само“ мора да је потврди на терену. Он је то знао, али његова војска као да није желела да верује да победа може да се доведе у питање, упркос свим упозорењима.
Реал је постао жртва Звездине жеље за напретком, за великим искораком. Коначно је на наплату дошло све оно што се досад научило у најтежој, евролигашкој школи. Позитивно и негативно. Звездини ученици и њихов млади учитељ заједно су засукли рукаве, суочили се са једначином у чијој су конструкцији постојале три непознате.
Лука Дончић је на суви квалитет Звезду бацио у велики проблем током прве четвртине, убацио 12 од 24 Реалових поена, али је у најважнијем тренутку утакмице његов учинак маргинализован. Звезда је направила велики посао - пронашла је везивну компонентну између одбране и напада и другу најбољу офанзиву такмичења победила на обе половине.
Одбрана је изгледа далеко најозбиљније ове сезоне, конукација је била готово савршена, а чак и када су се грешке догађале, долазиле су као последица умора и Реалове нападачке ширине. Валтер Таварес је захваљујући доброј сарадњи свих линија сведен на само четири поена. Није његов учинак ни раније био нешто озбиљнији, али је због претходних, негативних искустава, постојала реална претња да постане Звездина ноћна мора. На крају је само једном био усамљен у рекету, на самом почетку утакмице.
Офанзивно, Црвена звезда је успела да направи конструкцију напада који су давали жељено решење. Мада се не смеју занемарити индивидуални квалитети Тејлора Рочестија и Милка Бјелице, чије су минијатуре вукле Звезду напред, овог пута екипа је већину решења пронашла из паметно изграђених акција. Нису то биле мајсторске тактичке бравуре, али у датом моменту урађено је сасвим довољно да би се циљ остварио. Опет се потврдило да је за успех потребно нешто више од оних стандардних именилаца. Дангубићеве две тројке средином последњег квартала и решења која су пронашли Добрић и Давидовац направила су коначну превагу. То је тај искорак младих снага који се тражио од почетка сезоне.
То је баш оно што се тражило уочи поечтка утакмице. Једини начин да се победи Реал у Мадриду не крије се само у једном елементу, већ искључиво у целини. Црвена звезда је у томе успела.
Да ли је Звездина кошарка лепа за око или не - ствар је укуса. Не треба подсећати колико пута се само могло чути да тренерска филозофија Дејана Радоњића и његова кошарка нису лепе за око. А резултат је постојао. Душан Алимпијевић није сео на клупу да би радио све оно што је најтрофејнији тренер у историји Црвене звезде до прошлог лета. Одлучио се да мења систем, да га обликује по сопственој визији и остане веран истом, без обзира на то да ли су резултати (не)повољни.
Ако сте се питали где је тренер Алимпијевић пронашао везивну компонентну чија би инклузија донела жељену реакцију, одговор треба пронаћи код - Пера Антића.
Телевизијски снимак не може то довољно квалитетно да дочара, али Антићев значај је немерљив. Тренер на паркету. То је дефиниција брадоње рођеног у Скопју пре нешто више од 35 година. Човек који и поред својих година и неизмерног кошаркашког искуства на свим меридијанима ипак, како кућно васпитање налаже, слуша речи младог учитеља и спроводи их у дело. Његове обавезе нису само стриктно везане за рад са лоптом. Перо је нашао себе у улози стуба рекета, офанзивно тражи начин како да што више олакша посао Рочестију, Бјелици и Фелдину... Стално у комуникацији са млађим саиграчима, указује им на то како да се поставе, да одиграју одбрану, направе фаул, истрче на страну помоћи... Довољно је само погледати снимак победничке тројке и како је у зачетку акције разговарао с Дангубићем.
"Ја стално њега питам за савет, а он често и сам укаже на ствари на које треба да обратим пажњу. То је баш супер, од њега може баш доста да се научи. Има преко десет професионалних сезона у Евролиги и НБА, прошао је кроз сито и решето, што би народ рекао. Сваки његов савет је злата вредан", рекао је Никола Јовановић у разговору за МОЗЗАРТ Спорт недавно.
Било је недоумица око његовог повратка на Мали Калемегдан, али је синоћ показао да је лепак ове генерације. Компонентна која држи целину на окупу.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар