Интервју - Милош Вазура: Ко је сумњао у нас...

Генерални директор Партизана за МОЗЗАРТ Спорт причао о неповерењу опозиције, превирањима у клубу, историјском успеху, прелазном року, сарадницима, дуговима. . .

Фудбал 04.12.2017 | 22:00 Времена се мењају. Људи, такође. Ни Партизан није исти као што је некад био, али је стигао тамо где је некад био. Нису до пролећа у Европи успели да га доведу играчи, тренери и челници с којима је освајао титуле (чак осам у ери самосталне Србије), нити они који су омогућили Лигу шампиона, али садашњи - јесу.

Те 2004/2005 клуб су водили прекалењи функционери (Ненад Бјековић и Жарко Зечевић), а на клупи седео почетник (Владимир Вермезовић), да би се ове јесени добитном показала потпуно другачија комбинација, јер главнокомандујући струке (Мирослав Ђукић) по стажу „шиша“ препостављење директоре (Ивицу Илијева и Милоша Вазуру).

Правила нема. Осим оног, на оба примера потвређеног, да ако свако ради свој посао најбоље што зна резултат долази као логична последица. Партизан је после 13 година лутања по Европи (само четири победе у групној фази) успео да у њој презими.

„Откако сам у Партизану, могу да се похвалим са две титуле, два купа, два пласмана у Лигу Европе и сад пролећем у том такмичењу. Свако ко је сумњао у нас, људе из ове управе, направио је велику грешку. Нико неће да ликује, није људски, али доказали смо како радимо и како се боримо за интересе Партизана. А не, као што су појединци причали, да смо дошли с цилејм да упропастимо клуб или продамо титулу“, каже на почетку интервјуа за МОЗЗАРТ Спорт Милош Вазура, први оперативац црно-белих.

У чему је цака, има оних који се питају „како је овим људима то успело“, па једни помињу да сте променили климу после мандата Драгана Ђурића, а други да вас прати луда срећа?

„Ништа од овога не би било да нисмо радили поштено. Резултат долази као последица начина на који смо се ухватили у коштац с проблемима. Затекли смо клуб у блокади, запосленима су касниле по четири плате, дугови за струју и води били су енормни, а сад – погледајте само – људи у клубу су насмејани, задовољни, плате добијају у дан, обавезе према држави измирујемо на време. Стабилни смо“.

Сад је тако. А мало је недостајало да не будете на овим позицијама, прошле године само један глас је обезбедио кворум и спречио увођење привремених мера ФСС, све као последица рата са опозицијом?

„Дешавања на скупштинама била су одвратна. Превирања међу партизановцима – катастрофа. Сумњало се у нас, оспоравали су сви наши пословни потези, од довођења Леонарда до ангажовања Ђукића. А први је био један од кључних играча на походу ка дуплој круни, док нас је други увео у нокаут фазу Лиге Европе. То показује нашу озбиљност у руковођењу и најбоља је потврда да нам је први и једини интерес – Партизанов“.

ПАРТИЗАН ИМА СКУП ТИМ, АЛИ ИСПЛАТИЛО СЕ

Шта конкретно добијате пласманом у шеснаестину финала Лиге Европе?

„Направљена је велика ствар за Партизан. Финансијски, разуме се (минимална зарада од УЕФА ове сезоне 5.360.000 евра, оп. ау). Подигли смо цену играча за 20, можда и 30 одсто. Поправили смо позицију клуб на УЕФА ранг листи, прескочили смо Интер и Евертон, а ако да Бог и реванширамо се кијевском Динаму надмашићемо и његовог имењака из Загреба. Променили смо климу у и око Партизана. Људи су почели да нас респектују, виде да се овде ради студиозно и темељно“.

Такве похвале добијате од странаца или наших заљубљеника у спорт?

„Увек ће постојати отпор и сумња нашег човека. Не жалим се. Штавише, не бих волео кад би нестала таква врста притиска. Макар била и изнутра. Не волим да се опустим. А притисак, било ко да ствара, приморава да те сагледаш где грешиш, да се доказујеш и да на крају резултатима покажеш онима који те критикују: „погледај, ово смо урадили“. Поносан сам на екипу сарадника, милина је радити кад уз себе имате људе као што су Милорад Вучелић, Жарко Зечевић, Милан Обућина, Владимир Вулетић, Ивица Илиев... Оно по чему се разликујемо од других клубова је да се код нас зна ко шта ради. И нико се ником не меша у посао“.

Ни тренеру? Знате на шта мислимо и како се то тумачи у српском фудбалу?

„Причало се да раније спортски сектор није имао слободу. Откако сам дошао борио сам се за његову самосталност. Увек ће се наћи неко ко мисли да зна боље од струке, моје је било да је заштитим од утицаја споља и да тренер и спортски директор сами одлучују. Они знају најбоље“.

Ваш део посла су финансије. Да ли Партизан има скуп тим?

„Изузетно скуп. Не бих да износим цифре, али можете мислити колико зарађују Сума, Тошић, Стојковић... У случају последње двојице народ мисли „аха, дошли су бесплатно, шта ту има да се плаћа“. Баш то је штос, играчима ангажованим без обештећења плата мора да буде већа, као што је била и Леонардова. Исплатио се, за годину дана смо од 0 направили 4.000.000 евра“.

Летос су продати и Леонардо и Ђурђевић, као полуге шампионског тима, остаје ли овај који је изборио пролеће у Европи на окупу?

„Прво да разјасним: пошто немамо велики прилив новца од спонзора  продаје улазнице, а камоли  од ТВ права, 95 одсто буџета покривају трансфери.  Тачно је да смо продали и Леа и Ђуку, претходно и Блекија Миленковића, сви су говорили да без њих немамо шта да тражимо у Европи, а ми смо ем зарадили новац, ем спортски успех остварили“.

ЗИМСКЕ ТЕМЕ – СТОЈКЕ, ЕВЕРТОН, СУМА, ПАНТИЋ...

Дугујете нам одговор на друго питање: остаје ли овај тим?

„Костур остаје сигурно. Идеја је да сачувамо што више кључних играча, с тим да ако дође понуда за коју проценимо да нећемо добити бољу, а притом имамо одговарајућу замену, онда тај играч може да иде“.

Можда и кључни је – Владимир Стојковић?

„Мислим да ће остати. Има уговор до јуна. Апсолутно не знамо ни за једну другу опцију. Наш је играч, нисмо ни причали о могућности да оде. Кад и ако за то дође време све ће се чинити у договору са голманом“.

Шта је са Сумом, никако да оправда статус најскупљег појачања у историји клуб?

„Неке лимите смо пробили његовим ангажманом. Људи кажу „погрешили сте што сте довели Суму“. Ја кажем „полако, има времена, видећете“. Кад европски клубови виде да смо га платили 1.650.00 евра, аутоматски знају да од нас не могу да купе јефтиног играча. Дакле, направили смо помак на тржишту“.

Остаје ли Евертон Луиз?

„Почели смо преговоре о новом уговору, Бразилац даје 100 одсто себе Партизану и заслужује да се боримо за његов останак“.

Кажу да његови менаџери коче продужетак сарадње?

„Агенти су део сваког посла и са њим мора да се прича. Нећемо, пак, док се не оде на паузу. Први дан после вечитог дербија знаћемо на чему смо“.

Хоћете ли, као што је био случај са Марко Јанковићем, откупити уговор и Данила Пантића?

„Вратили смо Дачу у живот и надам се да то цени. Као и да ће ценити кад буду почели преговори са Челсијем око откупа уговора“.

Шта би било да Партизан није обезбедио пролеће у Европи?

„Нашли бисмо се у финансијском проблему“.

Појасните?

„Стално враћамо старе дугове. Притискају нас,  никако да ухватимо ваздух. Ускоро на наплату стиже тужба италијанског менаџера Серђа Бертја, посредника у продаји Стефана Савића Манчестер Ситију, у износу од 500.000 евра. У склопу истог трансфера исплатили смо и српског агента Пеличића 400.000 евра, остало је да му исплатимо још око 50.000 евра. Долази на наплату и тужба грчких адвоката за Адема Љајића, посредника у трансферу у Манчестер јунајтед. Ни „случај Андрија Живковић“ није завршен, мањи део новца од пресуде од 2.500.000 евра морамо да платимо. Надам се да ћемо у јануарском прелазном року направити такве арнжмане да ћемо после тога моћи да испегламо све. Тиме бисмо завршили са старим обавезама... Зато је пласман у наредну фазу Лиге Европе значајан, јер нам омогућава да рачунамо на прилив новца од УЕФА“.

О РАЋИ, МИТРУ, МАРКЕЦУ, РУКАВИНИ...

Хајмо мало о евентуалним појачањима. Прво – Радосав Петровић?

„Причали смо летос и са њим и са Спортингом и рекли да ћемо опет преговарати на зиму. Португалци су истакли неку цену, видећемо и са Раћом, његова жеља мора да буде таква да ту цену овори. Неће бити лако, јер му уговор истиче тек тек за две и по године“.

Да ли је финансијски, пре свега, изводљиво да се у Хумску врати Александар Митровић, Гробари навијају да позајмите и Лазара Марковића, помињу и Антонија Рукавину?

„После избореног европског пролећа је много лакше довести играче у Партизан, али није могуће да дођу сва имена која се помињу. Наше идеје су позајмице с правом откупа. Или, на пример, такав аранжман да их клубови у којима тренутно немају запажену улогу пошаљу код нас на позајмицу, да се овде врате у живот, достигну одређену тржишну вредност, па да их странци на конто тога даље продају. Добро свима, зар не? Приоритет је, ипак, да доведемо што мање играча на позајмицу, а што више оних који ће у потпуности бити наше власништво“.

Тражи ли Партизан десног бека, макар резервносг?

„Свакако да нам је потребан играч на тој позцији. Вулићевић игра у континуитету, понекад га мења Милетић, али ако директор и тренер процене да би требало довести још неког, то ћемо учинити“.

Неколико месеци пошто сте преузели клуб пре скоро три године објављено је да је дуг Партизана 14.800.000 евра. А сад?

„Између 12.000.000 и 13.000.000 евра. Варира зато што таман га оборимо испод 10.000.000, а онда дође неки Живковић или менаџер и тужи нас. У дуг улазе и потраживања неких играча који одавно нису ту. Лане смо морали да платимо платимо Лолу Смиљанића, Волкова и Данка Лазовића како бисмо добили лиценцу за УЕФА. Ту је био и Ђорђе Лазић, а сетите секад је играо. Онда Горан Пандуровић, мало пре повратка. Затим Стефан Савић. Регулисали смо све што нам је потраживао Лазар Марковић, док је за Љајића остало 13.000-14.000 евра дуга. То су момци који лепо зарађују у другим клубовима, па су нам излазили у сусрет и померали рокве, али ће сигурно добити нова. Дуг је одржив, то је најбитније. Пазите, Барселона дугује око 300.000.000 евра. Надам се да ћемо до лета да га спустимо на једноцифрен број милиона“.

ЉУДИ ПОТЦЕЊУЈУ СУПЕРЛИГУ, ТУ СЕ ПРАВЕ МИЛИОНСКИ ТРАНСФЕРИ

Последних дана сведоци смо поновног рата саопштењима на Топчидерском брду. Да ли у том хаосу видите простор да Партизан опет буде први?

„Оптимиста сам, борићемо се да славимо и наредног маја. Неће бити лако, јер има и Звезда добру екипу. Наше првенство је занимљиво. Људи га потцењују, а региону смо најбољи, можда само Хрвати имају јачу лигу, али ми имамо два клуба у Лиги Европе, они – ниједан. Те приче да Суперлига не ваља потичу од негативаца, људи који желе зло српском фудбалу. Зар милионске продаје и наших и Звездиних играча не илуструју моју тврдњу?“

Да ли је Партизан стварно у спрези за ФСС како тврде на Маракани?

„То вам је оно „лопов виче – држ'те лопова“. Људи по Србији се смеју на такве оптужбе нашег највећег ривала. Зна се колико је било тешко Партизану да узме титулу минуле сезоне и колико тешко долазимо до победа у овој. Да смо у спрези за судијама, вероватно би то ишло много лакше, не бисмо чекали до 92. или 95. минута да дајемо голове. Никакву помноћ немамо, нико нам и не одмаже. Нек' тако остане“, дипломатски ће на крају Милош Вазура, који ће 25. децембра прославити три године у улози првог оперативца клуба из Хумске.

ЂУКИЋ СЕ ВРАТИО КАД ЈЕ ВИДЕО ДА СМО СРЕДИЛИ КЛУБ

Долазак Мирослава Ђукића летос је пропраћен еуфорично, јер је после шокантног одласка Марка Николића било потребно наћи неко „јако“ име. Чиме сте убедили садашњег тренера да се врати у Србију после скоро деценијског одсуства током којег се чак и ретко оглашавао о стању у нашем фудбалу?

„И ми смо мислили да је немогуће, али кад смо преко менаџера успоставили контакт, Ђука је видео да радимо квалитетно, распитао се код људи којима верује како клуб функционише. Звали смо га и у лето 2016, тад нам је реко да није тренутак, јер је био хаос око скупштина. Пре шест месеци уверио се да је Партизан сређен и да у њему раде нормални људи, који ће му обезбедити слободу у раду“, истиче Вазура.

Да ли је инсистирао на посебним условима?

„Не. Додуше, Ђукић за српске услове јесте скуп тренер, али кад се погледа шта нам је донео – није скуп. Довели смо га с циљем да нас уведе у Лигу шампиона или Лигу Европе, а он је то остварио још крајем августа. Ово сад је бонус“.

ЖЕНО, ИДЕШ САМА НА ЗИМОВАЊЕ

Како изгледа један радни дан Милоша Вазуре у Партизану?

„Питајте запослене, да не би било да нешто преувеличам. Шест дана радим непрестано, а седми се припремам за нову радну седмицу. Годишње узмем одмор у трајању од шест радних дана. Жена ме пре неки дан пита „кад ћемо на зимовање“, а ја јој кажем „како стоје ствари – сама ћеш ићи, имам посла у Партзану“, предочио је генерални директор.

Извор: моззартспорт