Сјећања: Битка за Београд - "провокатори" и флаша у главу!

Био је други дан Дан државности тадашње, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, а у престоницу је долазила селекција Шпаније, у склопу квалификација за Светско првенство у Аргентине 1978. године.

Фудбал 30.11.2017 | 23:07 Осим 'Плавих' и 'Фурије' групу број осам европских квалификација за Мундијал чинила је и репрезентација суседне нам Румуније. а управо нам је претходно победа у комшилуку, од спектакуларних 6:4, и донела шансу да се уопште и боримо за пролаз даље.

На клупи нашег тима седела је својеврсна трочлана комисија коју су чинили Марко Валок, Стеван Вилотић и Гојко Зец. На трибинама популарне Маракане, стадиона Црвене звезде, се и поред веома лошег времена окупило нешто више од 100.000 гледалаца, а евентуални тријумф од два гола разлике доносио је пласман у Аргентину.

Југославију је као капитен предводио центарфор Ивица Шурак, друштво у Шпицу правио му је Данило Попивода, док су иза њих били браћа Сафет и Сеад Сушић, као и Миодраг Кустудић.

С друге стране, Шпанци су дошли у веома јаком саставу, а окосница тима били су Хуанито, Рубес Кано, док је капитенску траку носио легенда Реал Мадрида Хосе Мартинес Санчес, или просто – Пири.

Делом и због непријатног дочека на старту квалификација приликом гостовања на Пиринејима, домаћа публика направила је 'паклен' амбијент, толико да су играч гостију морали да се загревају у свлачионици да не би били погођени нечим са трибина, што им је био само још један мотив.

Поред самог одласка на нови Мундијал, Шпанцима је у главама била и чињеница да их је управо Југославија четири године раније оставила без пласмана на Завршни турнир у Западној Немачкој, али и податак да су се у борби за 'Богињу' последњи пут нашли пре дванаест година

Ипак, уместо одласка на највеће фудбалско тамкичење, реванша за уводни пораз у Кадизу, у сјајној атмосфери и великој борби на терену, овај дан у историји домаћег спорта остао је упамћен као један од најтужнијих и најцрњих – пошто смо се по први пут нашли на међународној 'хулиганској сцени'.

"Те утакмице се сећам као да је била данас. Било је то 30. новембра 1977. године. Шпанци су познати провокатори...Нас је победа од два гола разлике водила у Аргентину, данима је прављена победничка атмосфера, на Маракану је дошло 100.000 људи, а ми никако да пробијемо одбрану Шпанаца који су се служили свим средствима да умртве игру. Утакмицу је судио Енглез Барнс", испричио је Марко Валок у интервјуу за 'Сведок'.

Осим очекиваних чарки и нешто грубље игре, наша селекција била је у игри и имала шансе за пролаз до самог финиша сусрета, иако на полувремену није било голова, да би се нада претворила у кошмар у свега пет минута.

Кано је био прецизан само неколико минута пошто је лоше реаговао у сличној ситуацији, Хуанито је упослио Хулија Карденосу, а овај пребацио лопту на другу стативу, одакле се нападач 'Фурије' лако уписује у стрелце и отклања и оно мало недоумице што је остало. Али, све је могло да буде другачије да Антонио Рамирес Олмо није у 27. минуту са гол-линије зауставио лопту коју је упутио Кустудић...

"Утакмица је завршена оног тренутка кад је Рубен Кано Мартинез постигао гол и Шпанија повела са 1:0. Тад су почеле провокације, ваљање по терену итд", наставља причу чувени нападач Партизана.

Само четири минута касније догодио се моменат који се далеко више памти од било код другог детаља тог кишног дана. Хуан Гомес Гонсалес Хуанито је приликом изласка из игре гестикулирао ка публици са палцем на доле, да би му неко са 'Запада' одговорио стакленом флашицом кока-коле – директно у главу.

Меч је у истом тренутку заустављен, код клупа се створила велика гужва и деловало је да ће све прерасти у један општи метеж, док је будући нападач 'краљевског' клуба лежао на земљи у локви крви.

"После гола су почеле провокације, ваљање по терену... Инцидент који спомињете се догодио у 75 минуту кад је Хуанито замењен. Приликом изласка из игре понео се нечасно показујући публици прст. Из публике је долетела стаклена флаша и погодила га у главу. Ми смо тад постигли сасвим регуларан гол. Хатунић је са наше половине лобовао голмана Шпаније судија је измислио офсајд.



Делује невероватно да арбитар са Острва Кенет Барнс није одлучио да одмах прекине утакмицу, истовремено пазећи да се навијачи не спусте са трибина на терен, док су болничари на носилима носили репрезентативца Шпаније ка свлачионици, како би успели да му укажу помоћ.

Одиграно је и преосталих петнаестак минута, а тешко је веровати да би погодак Јусуфа Катунића, на заиста спектакуларан начин ишта променио, а није погрешно ни рећи да је Барнс поступио по правилима, односно његов помоћник јер се у то време било која недозвољена позиција, невезано с тим где је лопта и коме је упућена, одмах санкционисана као офсајд.

"Било ми је јако тешко, ја сам по обичају резервисан човек. Можда је било подземних радњи јер је Аргентина по сваку цену желела да види Шпанију на Светском првенству. То је био наш хендикеп. На крају наша штампа је о томе писала", закључио је Валок.

На крају, све се добро и завршило – у мечу који су шпанске колеге прозвале 'Битка за Београд' – имајући у виду чиме је Хуанито погођен, и права је срећа да цео инцидент није имао и далеко теже, смртне последице.

Легенда каже да је девет година касније, приликом гостовања Реала на мечу са Звездом (4:2 за црвено-беле) дошло до покушаја 'помирења' човека који је бацио флашу и Хуанита, за шта ће овај добити улазницу за меч. Међутим, наводно, комплетна идеја је пропала јер се за 'позицију' оптуженог јавило неколико хиљада људи.



Квалификације за Светско првенство 1978:

Србија – Шпанија 0:1 (0:0)
Кано 71

Стадион: Маракана

Гледалаца: 100.000

Главни арбитар: Кенет Барнс

Састави:

Југославија: Каталинић, Хатунић, Бољат, Стојковић, Трифуновић, Мужинић, Попивода (Вукотић од 62'), Сафет Сушић, Шурјак, Сеад Сушић (Халилхоџић од 62'), Кустудић

Шпанија: Мигуел Анхел, Марселино, Мигуелито, Сан Хосе, Камаћо, Леал, Пири (Олмо од 15'), Асенси, Карденоза, Хуанито (Дани од 75'), Рубен Кано

Извор: Б92