Незабораван Михин интервју - ОНАЈ гол и много тога још...

"То је најлепша и најважнија ствар коју сам урадио у животу", рекао је Синиша Михајловић у сјајном интервјуу за "Л Еqуипе". И не само то. . . Михајловић: Гол против Бајерна најважнија и најлепша ствар коју сам урадио! „Када сам прилазио лопти, концетрисао сам се. Искључио сам сам се од свега: стадиона, навијача, својих саиграча, важности меча, резултата. . Када сам постигао гол, то је била хистерија, ништа нам није било јасно“, поручује легендарни ас.

Фудбал 30.11.2017 | 22:30 Синиша Михајловић 28
Андреа Пирло 28
Алесандро Дел Пјеро 22
Роберто Бађо 21
Франческо Тоти 21
Ђанфранко Зола 20
Дијего Марадона 14
Енрико Кијеза 13
Мишел Платини 13
Алваро Рекоба 13

Само појављивање на овој листи, уз ова имена, значи да сте у фудбалу велики и изузетни, а бити на врху - значи да сте нешто у животу радили најбоље на планети!

Михајловић не само да је званично најбољи извођач слободних удараца у историји тада најјаче фудбалске лиге света, а Михи је за 28 погодака било потребно 195 утакмица мање од Пирла, већ је и једини фудбалер који је успео да постигне хет-трик из слободњака.

Како време пролази, његова достигнућа само добијају на значају, јер од десеторице наведених великана ниједан више не игра фудбал, а нових нема ни на видику.

ПОЧЕЛО ЈЕ КРАЈ ВУКОВАРА

Утолико, опишран интервју који је актуелни тренер Торина и један од најтемпераментнијих наших фудбалера свих времена дао престижном француском листу "Л'Еqуипе", није могао да почне неком другом темом.

"Изводио сам слободне ударце од дечачких дана. Отац ми је поклонио прву фудбалску лопту. Била је та метална капија испред старе породичне куће у Вуковару и сећам се да сам устајао у 7 ујутру само да бих што пре шутирао у њу и да сам то радио цео дан", испричао је Михајловић, који је рођен 1969. у Борову крај Вуковара, и додао:

"Када бих погодио капију тамо где сам желео, све је одзвањало а ја бих прослављао гол. Тако су пролазили дани, а ја сам шутирао и шутирао изнова, цео дан. После два-три месеца отац је морао да замени капију, јер је била комплетно разваљена, а и комшије су биле бесне јер нису имале мира од мене".

"ДЕО МЕНЕ ЈЕ УМРО"

Потом је закључио…

"Ја сам се бавио фудбалом због слободних удараца".

Аутор интервјуа је затражио од бившег фудбалера Војводине, Црвене звезде, Роме, Сампдорије, Лација и Интера да појасни ову последњу реченицу.

"Фудбал ми се није свиђао толико, али када је требало да се изведе слободан ударац за мене је то било сјајно. То је било као када перете зубе. Одлазио бих на тренинг мање заинтересован за главни део, више да бих шутирао слободњаке после тога", открио је и закључио:

"За мене, слободан ударац је био суштина фудбала. Да из неког разлога нису постојали слободњаци, не верујем да бих се тиме бавио у животу".

Недавно, снимак на ком Михајловић гађа само и искључиво горњи десни угао младог голмана Торина, Вање Милинковића-Савића, док овај - иако му је тренер сваки пут показао где ће шутирати - не стиже ни да се макне, обишао је планету недавно и био хит на друштвеним мрежама.

И данас се премотава…



"Сада, када више не могу да играм фудбал, када не могу да изводим слободне ударце и постижем голове, као да је део мене умро... Нисте свесни шта бих дао да могу да уђем и изведем слободњак уместо мојих играча", био је Михајловић искрен "до коске".

Временом, он је савладао све технике ударца, а лопте које је слао чувеном левом ногом биле су потпуно непредвидиве - делом и због тога што је имао несразмерно мало стопало сходно висини од 185 центиметара.

КАО ОРГАЗАМ

На левој нози носио је број 42, на десној 43.

"Користио сам све могуће ударце. Преко зида, испод зида…"

Потом је био мало конкретнији.

"Када сам шутирао преко зида, ударао сам лопту са доње стране и она је 'пропадала' после. Када сам шутирао поред зида, ударао сам лопту унутрашњим делом стопала, како бих је зафелширао. Онда је ударац био још снажнији…"

Тренутак када би лопта натегла мрежу, Михајловић је упоредио са…

"Осећај је био диван, као оргазам".

А, ВЕРОН МУ ЈЕ ВЕРОВАО...

Потом је испричао једну анегдоту.

"Физичари са Београдског универзитета дошли су једном код мене на тренинг и објаснили ми да не могу да разумеју због чега би лопта кренула тако нагло високо, а онда неочекивано 'пропала' и на све то ишла час улево, час удесно... Питали су да ли могу да изведу нека мерења и све што су успели је да измере којом брзином је лопта ишла. Најбржа је ишла 165 километара на сат", рекао је Михајловић и потом закључио:

"То је било све. Остало нису могли да објасне…"

Поменули смо да од настанка Серије А до данас нико није постигао три гола из слободног ударца на једној утакмици, осим Михајловића, којем је то успело у утакмици са клубом за који је наступао, односно против голмана са којим је био саиграч.

"То је био меч против Сампдорије, победили смо 5:2 или 5:3... Три пута сам извео слободан ударац, три гола сам дао. На голу је био Верон, с којим сам играо заједно у Сампдорији. Пре меча сам му рекао: 'Веро, немој да се правиш паметан и покушаш да читаш моје слободњаке, знаш да ћу те видети и променити страну'. Рекао сам му то, јер сам био сигуран да очекује да ћу шутирати преко живог зида", присећао се Михајловић, који је очито блефирао пред меч 13. кола у сезони 1998/99 између Лација и Сампдорије.

"Рекао ми је: 'Не брини се ништа, знаш да ти неће проћи'".

Међутим…

"Концентрисао сам се само да пребацим живи зид, јер сам га познавао и знао сам да се неће мрднути. Погодио сам три од три. На крају сам чак покушавао да погодим, али уз пречку, док је он стајао у месту. Да је било пет слободњака, дао бих свих пет. Одиграо сам малу психолошку игру с њим и успело ми је".

"ГОЛ БАЈЕРНУ НАЈВАЖНИЈА СТВАР"

Потом је открио и вештину које се Верон очигледно и прибојавао.

"Могао сам да их изведем на различите начине, али сам се увек залетао исто. Ка голману бих погледао само једном и то пре последњег корака. Ако је остао у месту пред мој последњи корак, тада бих шутирао преко живог зида. Ако бих приметио да је направио макар мали корак у ту страну, шутирао бих поред зида, у његов угао".



И то није било све…

"Тај последњи корак нисам изводио истом брзином, ако бих шутирао преко зида успорио бих, док сам за шут у голманов угао убрзавао корак. За мене то није било компликовано", испричао је Михајловић, на чијем се примеру потврђује крилатица "не плаши се човека који је хиљаду ствари урадио једном у животу, већ човека који је једну ствар урадио хиљаду пута".

ЈЕДНО, ИПАК, НИЈЕ ЗНАО

Неизбежна тема био је и ОНАЈ гол из слободног ударца.

"Када сам намештао лопту био сам потпуно фокусиран. Изоловао сам се од свега, атмосфере, стадиона, саиграча, важности утакмице, резултата... Када сам погодио настала је хистерија, нама ништа није било јасно. Али, једна ствар ми је прошла кроз главу. Помислио сам на то колико тај гол значи за Југославију која је пролазила кроз тешка времена", рекао је.

"Тај слободан ударац је најлепша и најважнија ствар коју сам урадио у животу".

Наравно, реч је о голу који је, после минхенских 1:2 у полуфиналу Купа шампиона 1990/91, Михајловић постигао у Београду за вођство од 1:0 против Бајерна. Црвена звезда је тада, уз дозу среће на крају када је Клаус Аугенталер постигао ретко виђен аутогол за 2:2, изборила финале и касније освојила титулу првака Европе - до данас последњу коју је освојио клуб из града источно од Минхена.



Михајловић је рекао да једну ствар, када су слободњаци у питању, ипак није знао.

"Постоји тај један слободан ударац који никад нисам пробао, а то је Пирлова 'малдетта'. Генерално, ни данас не могу да разумем тај слободњак - где је лопта?! Иде горе, па 'пропада' услед тог специфичног шута који никад нисам пробао, јер сам већ завршио играчку каријеру када је он почео то да ради", рекао је Михајловић и додао:

"Волео бих да ме научи како то да радим".

Ако вас неко једног дана буде питао за то какав је играч био Синиша Михајловић...

Извор: мондо.рс