Анализа: Зашто Партизан губи бодове у Хумској?

Црно-бели имају исти учинак код куће као Спартак и лучанска Младост, под палицом Мирослава Ђукића најбољи европски, али и најлошији салдо још од Миодрага Јешића.

Фудбал 28.11.2017 | 23:00 На страни турбо - код куће споро.

Оно што би по неписаним фудбалским законима требало да буде предност, у Партизановом случају испоставило се као мана. Играње на свом стадиону као да не одговара црно-белима ове сезоне. Бар не у Суперлиги, пошто су у трави игралишта у Хумској улици већ изгубили девет бодова.

Последњи реми против Спартака Ждрепчеве крви потврдио је да здање на Топчидерском брду није скоро никаква предност за тим Мирослава Ђукића. А требало би да буде. Или је бар био у већиним сезона у којима је Парни ваљак освајао титуле откако се Суперлига игра у садашњем формату (2006). Тих 1:1 са Суботичанима могло би да се подведе под случајност, јер, забога, не постоји тим који баш сваку утакмицу у првенству може да победи, међутим, ако се има у виду да је бранилац шампионске дупле круне од летос остао без планираних победа против Вождовца (1:3),  Напретка (1:1) и Чукаричког (0:0) онда је то више од инцидента.

Разлози су вишеструки, комплекси и тешко објашњиви. Захтевају дубљу анализу не само фудбалских, већ и пропратних детаља. Последњи кикс - ако се киксом може назвати 1:1 у судару са трећепласираним тимом на табели - многи су спремни да припишу емотивном пражњењу и физичком умору и кадровским променама после победе над Јанг Бојсом. Нешто слично се Партизану десило и пре два месеца, кад је само три дана после урнебесне утакмице са Динамом из Кијева (од 2:0 до 2:3) угостио Чукарички и био толико безопасан да су Брђани лако одолели јаловим нападима фаворита.

Ако је умор оправдање за те две утакмице, да ли се он може узети у разматрање пораза од Вождовца (три дана раније црно-бели су славили у Суботици) или срећно извојевани реми са Напретком (1:1) у седмици кад није било европских обавеза.

Занимљиво, ниједну од тих утакмица на којима је кикснуо Партизан није играо у пројектовано најјачем саставу. Против Вождовца је недостајао Евертон Луиз, за меч са Напретком Ђукић није могао да рачуна на, у том тренутку повређеног, Сејдубу Суму, против Чукаричког је фалио најзвучњи летошни новајлија Зоран Тошић (тада ровит) и његов парњак на крилу Марко Јанковић, док Плавим голубовима на мегдан нису могли десни бек Мирослав Вулићевић, штопер Немања Р. Милетић, леви бек Немања Г. Милетић и нападачОгњен Ожеговић.

Што даље отвара питање да ли Партизан нема довољно широк кадар или да ли замене не доприносе на начин на који то струка од њих очекује. Плус, овај тим је у некој врсти стварања, јер је на окупу тек три месеца, пошто су његове главне полуге из минуле сезоне, Леонардо да Силва Соза и Урош Ђурђевић продати почетком и крајем августа, па јеЂукићу остало да "измисли" 48 голова колико су Бразилац и Србин постигли. А, утисак је, још нема тако убедљивог појединца који једним потезом може да реши меч као поменута двојица.

Један од фактора је и публика. Нико то од фудбалера или тренера неће јавно да саопшти, али у интерним разговорима истичу да им је понекад лакше да играју на страни, јер нема притиска с трибина и великих очекивања да гол мора да се да, на пример, до 20. минута. Још ако игра није по вољи, навијаче брзо издаје стрпљење. Та нервоза врло лако и брзо се преноси на терен, долази се у скоро апсурдну ситуацију да црно-бели оне акције које на европским, по правилу захтевнијим, утакмицама изводе на одушевљене гледалаца ретко кад понове на суперлигашким. Као да играју у грчу. Осим ако не оду на гостовање, где имају осам тријумфа и 0:0 у дербију на Маракани.

Тако се десило да екипа Мирослава Ђукића има исти учинак код куће као трећепласирани Спартак или десетопласирана Младост из Лучана (пет победа, три ремија и пораз) и да је у овој фази шампионата надмашио своје неславно остварење из првог мандата. Тад је после септембарских 2:2 са Црвеном звездом (што није кикс, али није ни победа) у периоду од 31. октобра до 10. новембра везао чак три ремија у Хумској (Борац 0:0, Војводина 3:3, Чукарички 1:1) што значи да је у јесен 2007. изгубио осам бодова. Сад већ девет...

Колико је битно скупљати бодове у овој фази првенства код куће можда најверније илуструју следећи подаци. Славиша Јокановић и Горан Стевановић (који га је наследио) у јесен 2009. нису ривалима препустили ни поен на осам утакмица. Александар Станојевић је исто тако било немилосрдан 2010. према сваком ко је долазио у Хумску. Терорисао је ривале иВладимир Вермезовић 2012.  Индикативно је да су мање бодова од Ђукића у првој половини првенства (као граничник узето 18. коло, колико их је одиграно досад) изгубили иВук Рашовић (само четири), Марко Николић (два у првом мандату, пет у другом) или Зоран Милинковић (седам). Сви су, за изузетком убрзо смењеног Милинковића освајали титуле или утабали пут наслединицма.

Е, сад... За разлику од побројаних, Мирослав Ђукић има тај ванредан успех који се зове - пролеће у Европи. Уосталом, доведен је баш због тога да уцрта црно-беле на онај део УЕФА мапе где нису били присутни 13 година. Успео је. Негде је Партизан морао да трпи -да ли због умора или недовољно кавлитетних замена, питање је за струку - али црно-бели су изабрали овај пут, уверени да тренутних минус шест у односу на Црвену звезду не значи да је првенство решено.

Уосталом, није ли пример из минуле сезоне охрабрење Гробарима, руководиоцима, тренерима и самим играчима да је преокрет могућ? Поготово ако се зна да је тачно на овој тачки Марко Николић имао шест корака заостатка (39:45), а на крају први прошао кроз циљ.

Узео куп приде.

КИКСЕВИ ПАРТИЗАНА У ЈЕСЕЊЕМ ДЕЛУ ПРВЕНСТВА У СУПЕРЛИГИ СРБИЈЕ

2006/2007, тренер Миодраг Јешић
ОФК Београд 0:1, Црвена звезда 0:0, Бежанија 1:3, Војводина 0:1
Број изгубљених бодова - 11

2007/2008 Мирослав Ђукић
Црвена звезда 2:2 Борац 0:0, Војводина 3:3, Чукарички 1:1
Број изгубљених бодова - 8

2008/2009 Славиша Јокановић
Јавор 2:2, Рад 1:1
Број изгубљених бодова - 4

2009/2010 Славиша Јокановић/Горан Стевановић

-
Број изгубљених бодова - 0 (осам победа)

2010/2011 Станојевић

Спартак Суботица 0:0
Број изгубљених бодова - 2

2011/2012 Александар Станојевић

-
Број изгубљених бодова - 0 (осам победа)

2012/2013 Владимир Вермезовић

-
Број изгубљених бодова - 0 (осам победа)

2013/2014 Вук Рашовић

Јавор 0:0, Напредак 1:1
Број изгубљених бодова - 4

2014/2015 Марко Николић

ОФК Београд 1:1
Број изгубљених бодова - 2

2015/2016 Зоран Милинковић

Раднички Ниш 0:0, Рад 1:1, Чукарички 0:1
Број изгубљених бодова - 7

2016/2017 Марко Николић

Војводина 1:3, Раднички Ниш 1:1
Број изгубљених бодова - 5

2017/2018 Мирослав Ђукић

Вождовац 1:3, Напредак 1:1, Чукарички 0:0, Спартак 1:1
Број изгубљених бодова – 9

Напомена: у обзир су узете утакмице у Хумској, закључно са 18. колом колико их је одиграно и у актуелном првенству.

Извор: моззартспорт