Прича: Валенсија и фудбал у који је лако заљубити се!

Офанзивно, енергично и ефикасно - то је нова Валенсија која једина за сада прети Барси. Уочи њиховог међусобног дуела ове недеље анализирамо новог тренера Марселина, његов фудбал, и његове фудбалске звезде - Гедеша и Солера.

Фудбал 26.11.2017 | 00:00 Било је чувеног "шмекерског гена" у последњој шампионској сезони Валенсије када је Бенитез шокирао Барсу и Реал, а актуелна екипа Марселина - подсећа на њу.

Бенитез је тада са талентованом генерацијом фудбалера, коју су између осталих чинили Марћена, Висенте, Миста и Аимар, уз нешто искусније Ајалу, Албелду, Бараху, Руфетеа, Ангула и Кањизареса, направио подвиг у Примери побравши симпатије и због балансираног фудбалског стила који је гајила његова екипа. 

Истовремено су били веома ефикасни, а опет чврсти у одбрани попут бедема.

Такав баланс покушава да нађе и Марселино Гарсија Торал (52) који је овог лета преузео "посрнулу" Валенсију и већ овог викенда може да се упише у историју овог клуба. И то како…

"Слепи мишеви" ће у недељу од 20.45 на "Местаљи" дочекати Барселону у дербију 13. кола Примере и уколико тријумфују - биће то најбољи старт у историји овог клуба основаног 1919. године. Валенсија је до сада забележила девет победа и три ремија (30 бодова) и једна је од само шест непоражених тимова "лиге петице" уз Манчестер сити, ПСЖ, Наполи, Интер и свог наредног ривала - Барсу (34 бода).

Прошле године у ово време "слепи мишеви" имали су само 11 бодова, али је власник из Сингапура овог лета направио један од ретких добрих потеза од преузимања клуба 2014.

Бизнисмен Питер Лим је сувише "агресивно" водио клуб и прво инсистирао на блиској сарадњи са пријатељем из менаџерског миљеа Жоржом Мендешом, чије фудбалере је доводио "на гомили", односно његовим пуленом Нуном Еспиритом Сантом који је оставио лош утисак као тренер. Покушао је потом са још једним познаником Гаријем Невилом, али ни он није могао да овлада свлачионицом.

За три године промењено је седам тренера, али као што не каже стара пословица "осма срећа". Марселино је за сада "купио" и власника, играче и навијаче…

Упознајте га!

КО ЈЕ И КАКАВ ЈЕ МАРСЕЛИНО ГАРСИЈАЛ ТОРАЛ

Играчка каријера овог Астуријца рођеног 1965. године није била нарочито успешна, играо је за Хихон, Сантандер, Леванте и Елче, "скакао" из Примере у Сегунду, а онда због повреде колена морао да се пензионише већ као 28-годишњак.

Никада није био сениорски репрезентативац Шпаније, а занимљиво је да је био члан вицешампионске генерације која је освојила Мундијалито за играче до 20 година (у финалу овог турнира 1985. године у Москви их је победио Бразил) за коју су тада играли и играли Ђулен Лопетеги (садашњи селектор Шпаније) и Хуан Карлос Унзуе (садашњи тренер Селте).

У тренерски свет је ушао полако прво тренирајући локални Леалтад, да би преко "матичног" Хихона дошао и до првог озбиљнијег посла у Примери - у Рекреативу.

Имао је и доста неуспешних "кампања", отпуштали су га веома брзо Расинг Сантандер, Сарагоса и Севиља, али је супротно томе баш са Сантандером остварио најбољи резултат у историји, водио Рекреативо Уелву из "сегунде" до осмог места у Примери, а највеће успехе и велики напредак у тренерском смислу остварио је у Виљареалу.

Са њима је играо чак и полуфинале Лиге Европе, а клуб је напустио неколико дана уочи старта сезоне 2016/17 након бурне свађе са управом око трансфер политике.

Паузирао је годину дана и овог лета потписао двогодишњи уговор са Валенсијом. Веома брзо је имплементирао своје фудбалске идеје, због којих га је у једном тренутку желео и Интер, али се на крају милански клуб одлучио за Стефана Пиолија.

Марселино важи за темпераментног тренера који активно учествује и прати игру свог тима, "скаче" крај аут-линије, а бурно и прославља голове. Против Реал Сосиједада је тако неочекивано скочио да је истегао задњу ложу и насмејао своје саиграче којима је некако ипак стигао у загрљај...



Бурно је било и против Еспањола претходног викенда када му је арбитар Ернандез показао црвени картон, због чега ће "прескочити" меч са Барселоном.

Надају се у клубу да се казна неће односити и на дуел са Хетафеом у 14. колу, пошто су уложили жалбу на суспензију од две утакмице, али баш након његовог црвеног картона и реакције крај клубе "живнула" је екипа и постигла два гола против Еспањола за осму узастопну победу.

Његова омиљена формација је традиционални систем 4-4-2, који мало ко још користи у Европи, а он објашњава да је то из разлога што играјући са два нападача његов тим долази у позицију да има "два на два" са дефанзивцима ривала. Истиче да му је изузетно важна позиција тима на терену и да презире када екипа стоји "дубоко", док је за њега дефиниција "позитивног" фудбала стварање великог броја шанси и спречавање противника у истом томе. 

Као предуслов за стварање резултата истиче и карактер својих фудбалера, односно "повезивање" играча и клуба, стварање идентитета и "осећања" грба који носе крај свог срца. 

Осим што је "оптерећен" детаљима изузетно је ригорозан и када је у питању физичко стање фудбалера. Његови тренинзи, односно његовог "фитнес коуча" Исмаела Фернандеза, су исцрпљујући, а посебно води рачуна о тежини фудбалера и онима са индексом телесне масти преко 9,5 избацује из тима.

А прво је требало направити екипу…

ГЕДЕШ И СОЛЕР СУ НОВЕ ЗВЕЗДЕ И - ЗАЗИНА ГОДИНА

Буран прелазни рок је иза Валенсије, а шпански медији наводе да се око свега питао баш Марселино што је био и један од услова пре него што је прихватио позив Питера Лима.

Желео је да клуб напусте, макар и привремено, фудбалери који су лоши за атмосферу и који су и претходним тренерима "кварили посао" - Дијего Алвес, Енцо Перез, Алваро Негредо, Нани и Ајмен Абденур - без обзира на њихове неоспорне играче квалитете.

Уложена је солидна количина новца на већ раније договорен трансфер Симонеа Зазе (Јувентус, 16 милиона евра), односно на Габријела Паулисту (Арсенал, 11), Нета (Јувентус, 6), Фабијана Орељану (Селта, 3) и Немању Максимовића (Астана, 0), док се испоставило да је највећи посао направљен са позајмицама.

У клуб су у финишу прелазног рока стигли Жофри Кондогбија и Хејсон Муриљо из Интера, Андреас Переира из Манчестер јунајтеда и Гонзало Гедеш из Пари сен Жермена.

Уз додатак играча из омладинске школе, по којима је Валенсија чувена, направљен је озбиљан ростер који је успео да направи велико изненађење на старту Примере играјући допадљив и енергичан фудбал насупрот "бескрвног" из претходних сезона.

Симоне Заза игра сезону живота и проглашен је за најбољег фудбалера Лиге у октобру, а Марселину на руку иде то што је обуздао његов карактер и претворио га у стрелца 9 голова.

До њега у нападу игра Родриго који још на плећима носи бреме фудбалера плаћеног 30 милиона евра који није оправдао очекивања, па након година у којима је рођак Тијага и Рафиње Алкантаре постизао по 3, 2 и 5 погодака у Примери - сада већ на 7 за шта је награђен позивом у репрезентацију Шпаније, а уколико овако настави можда буде и путник за Мундијал.

Конкуренцију заоштрава и млади Санти Мина који је употребљив на више позиција.

Важну спрегу на средини терена за сада чине Жофри Кондогбија и Дани Парехо, и због њихових одличних игара зато шансу ретко добија Немања Максимовић, док по крилима бриљирају Карлос Солер и Гонзало Гедеш, уз све чешће наступе и одличног Бразилца из Јунајтеда Андреаса Переире.

Солер (20) је дете Валенсије и покрива СВЕ позиције на средини терена, најчешће десно крило, и за сада се показао као одличан асистент, па за њега интересовање већ показују највећи.

Годину дана старији Португалац Гедеш је зимус стигао у ПСЖ (30 милиона евра), али је тражио позајмицу због опасне конкуренције у Паризу и то се већ испоставило као сјајан потез. Забележио је три фантастична гола и још асистирао за пет, а права штета за Валенсију је што "свеци" вероватно неће дозволити да га откупе пошто је пред овим момком светла будућност.

Одбрана је за сада најслабији и најнеуигранији део тима.

Испред новајлије на голу Нета, Марселино још увек тражи идеалан штоперски пар између Габријела Паулисте, са којим је сарађивао у Виљареалу, Хеисона Муриља, који је стигао из Интера "у размени" за Жоаа Кансела, и Езекјела Гараја који је ту годину дана дуже.

На боковима су три од четири фудбалера - "деца" клуба. Наћо Видал и Тони Лато траже место поред Хосеа Гаје, за кога се већ дуго распитује Барса, односно Мартина Монтоје.

ЗАШТО СВИ УЖИВАЈУ У ФУДБАЛУ КОЈИ ИГРА ВАЛЕНСИЈА

Најкраћи могући одговор је: зато што су ефикасни (32), играју забаван фудбал и зато што то све не раде из позиције фаворита, него након катастрофалне сезоне у Ла Лиги.

Од када је света и века пажњу "неутралних" увек је привлачио слабији који мора да утроши увек много више "себе" како би био равноправан ривал, а на крилима тога и Валенсија је зарадила симпатије попут оних које рецимо у Премијер лиги добија Тотенхем.

Додуше, фудбал који игра Валенсија је можда упоредивија са шампионском генерацијом Лестера 15/16, али не на тако екстреман и декадентан начин, више статистички, и са далеко квалитетнијим играчима који неће бити "хит једног лета". И Марселино је попут Ранијерија тренер који воли да његова екипа има посед лопте, али не пати од тога - верује да је потребно извући максимум од држања лопте у ногама, учинити посед активним, нарочито по освајању лопте.

У том сегменту игре су у доњој половини Лиге!

Лопту држе испод 50% времена (тачно 48,6%) у свом поседу што довољно говори да им одговара и када стоје иза лопте и чекају прилику за погрешан, пресечен пас, из чега би се по брзим крилима развила контра. Дали су највише погодака на тај начин до сада у Ла Лиги (3), док нису примили ниједан, али их муче прекиди што је нормално за сваку екипу са новим тренером (4).

ЈОШ ЈЕДНА БОЉКА ВАЛЕНСИЈЕ...

Валенсија се и напада и брани у систему 4-4-2, са ретким изузецима, а занимљиво је да крила улазе у средину при изношењу лопте где се тако прави троструки блок од по два играча у везном реду, с тим да се нападачи, који феноменално играју и леђима - знају извући и на позицију крила. Валенсија највише проблема има након изгубљене лопте коју тешко "враћају назад", а централни везисти Парехо и Кондогбија некад и превише ризикују и "часте" ривала

Имају 12,7 шутева по мечу (5,3 у оквир гол) и веома су прецизни. То значи да су шутнули 64 пута у оквир гола до сада, а постигли су 32 гола, прецизност од невероватних 50%.

Поређења ради, Реал Мадрид је из 84 шута у оквир гола дао само 22 гола ове сезоне (26,2%), док је Барса на 82 шута постигла 33 (40,24%).

Прошле сезоне после 12 кола Валенсија је освојила 11 бодова и постигла 16 голова из 115 креираних шанси, док је на овогодишњем идентичном узорку створила САМО једну шансу више…и постигла дупло више голова, те освојила додатних 20 бодова.

Лестер је у поменутој шампионској години имао 40% успешности из шутева у оквир гола (дали 68 голова), док су имали само 45% посед лопте. Тотенхемов проценат успешности из шутева у оквир голова је био 27,5%, Арсеналов 30%, Ситијев 33,9%, па стога видите зашто смо их баш упоредили са "лисицама".

Према неким статистичким параметрима (xГ) постигли су ДЕСЕТ голова више него што се то очекивало на основу позиција из којих су упутили ударце, што ће се у једном делу сезоне сигурно избалансирати када екипа, неминовно, уђе у кризу резултата.

Овакве ствари, чини се, примећује и Марселино кога нису "завеле" голгетерске партије фудбалера Валенсије и, како се то код нас погрдно каже, фактор среће, па је у последњих неколико кола почео и да мења игру свог тима "јачајући" га пре свега дефанзивно, испробавајући формацију са једним правим нападачем, дефанзивнијим крилима у каснијим фазама меча итд.

За сада шутирају из свих позиција, често постижу спектакуларне голове из велике даљине, улазе у последњу четвртину терена са великим бројем играча, имају играче који обожавају дриблинг и карактер екипе која ће се борити до последњег судијског звиждука да постигне још један гол.

И то је оно на шта се Марселино највише узда...



"Сваки пут када бих погледао лево и видео фудбалере у белом како нападају помислио сам 'могуће је сасвим да изгубимо овај меч', док кад бих погледао десно и видео МОЈЕ играче како нападају помислио сам да имамо шансу да и ми постигнемо гол", казао је Марселино након сјајне утакмице против Реала (2:2) и тако идеално у једној реченици анализирао добру и лошу страну свог тима екипе која "пуца" од самопуздања.

И када није ишло од Валенсије смо против Реала и Барселоне виђали храбре партије, неретко и победе, а нема разлога да тако не буде и у недељу на "Местаљи" против Каталонаца (20.45).

Неозбиљно је у овом делу сезоне тврдити да Валенсија може у борби за титулу да угрози Барселону која игра свој "најтакмичарскији" фудбал у 21. веку под тренером Ернестом Валвердеом, али уколико Марселинов мандат на "Местаљи" потраје, уз побољшања већ озбиљне базе фудбалера, није немогуће да се "слепи мишеви" поново питају у шпанском фудбалу.

Од два озбиљна ривала у борби за титулу су увек занимљивија три, а од три четири…

Извор: мондо.рс