Прича: Тутто цомплето Крстичић!
Време је да попричамо о промашајима Боаћија. . . Или како је Александар Јанковић предосетио највећи Звездин квалитет. . .
Фудбал 25.11.2017 | 23:30
Да завршаваш против Немаца. То није препоручљиво, није ни добро, није ни да пожелиш највећем непријатељу, али јесте оно чему су стремили момци Владана Милојевића. И добро је што су, сем другог полувремена у Келну, показали стабилност и да не живе од светлог момента појединаца. Јер су у Борисову опет имали и главу и реп једног система, играли мозгом више него срцем. Као и у претходним европским утакмицама.
Барјактар тог тимског рада, који је оличен у само два примљена гола и тоталне инфериорности БАТЕ-а, па чак и Арсенала када је офанзивни део у питању, поред дефанзивне петорке је Ненад Крстичић. Звездине европске игре еквавилент су играчких квалитета некадашњег члана Сампдорије и Алавеса. Можда није дочекан уз фанфаре и типичну еуфорију у финишу прелазног рока, али они који из непосредне близине пратили његов играчки развој знали су да је управа Црвене звезде погодила бинго. Уосталом, замислите да је неки странац за троцифреним бројем мечева у Серији А и Примери задужио опрему клуба са Маракане. Фељтони би се писали, анализирао би се сваки тренутак његове каријере.
Омладинац ОФК Београда је био лишен тог притиска. Бар у широј јавонсти. Могао је да буде усредсређен на игру и да ради оно што најбоје зна. А зна скоро све. Тачније, тешко ће васКрстичић одушевити фантастичним ударцем са 30 метара, продором у стилу Радоњића или серијом голова као Ричмонд Боаћи. То што нема видљиве врлине, компензује тиме што готово да нема ману. Некада се чини да је Ненад Крстичић продужена рука ВладанаМилојевића на терену.
Свако кретање је тактички готово савршено. То је последица дошколовавања или усавршавања у Италији, где су Крстичићу даривали још једно играчко чуло. Направили од њега тутто цомплето везисту који је помогао Владану Милојевићу да слаже идеалан европски мозаик.
Увек је за петама ривалу када крене у контру. То је било видљиво и у Лондону, када га није ишло.
Увек је спреман да узме лопту на својој половини и тражи најбоља решења. Увек је спреман да изађе у високи пресинг, или са неподношљивом лакоћом покрета узме лопту ривалу. Чим осети да противнички тим нешто није урадио по школским тактичким правилима. Тако је у Борисову удавио комплетан везни ред ривала, не дозволивши им да дистрибуирају лопте према Родионову и Сигневичу.
Имао је и слабијих утакмица као, примера ради у Земуну, али и у таквим околностима је показао да је једнако важан за Звездину игру као Гелор Канга или Ричмонд Боаћи. Стекао је и поверење саиграча још после премијере против Партизана.
Баш пред ту утакмицу некадашњи тренер Црвене звезде Александар Јанковић у формалној комуникацији са потписником ових редова наговестио да је његов бивши клуб добио капиталца. Он га познаје из периода селекторовања у младој репрезентацији.
„Уз дужно поштовање осталима Крстичић је далеко највеће појачање. Играчи квалитет, ауторитет, карактер, утицај на свлачионицу, преузимање одговорности, све... Он је прави играч за Звезду. Његово довођење је врхунски потез“, напоменуо нам је АлександарЈанковић.
То око његовог карактера је посебно поглавље приче око Ненада Крстичића. Пре само седам година фудбал му није био ни секундарна ствар у животу. Болест и трагична дијагноза. То је део живота о којем Крстичић не жели да прича. Мимо свих лекарских прогноза успео је да победи, како се то стереотипно каже, у утакмици живота. И да лагано напредује у Сампдорији, где је био љубимац Синише Михајловића који га је пре тога сусрета у Ђенови, Миха прекомандовао у А селекцију Србије.
„Он је топ играч на позицији број осам који се спушта по лопту у фази организације. Понављам - топ играч за Звезду, јер је стрпљив и луцидан против бункера. Хоће да узме одговорност када је густо. Он је врухнски човек и велики борац. Може и да игра класичну „десетку“. Човек победник и кључна карика“, додаје Јанковић.
Стабилност Ненада Крстичића је позитивна страна Звездине нуле у Борисову, али постоји и она друга. Можда је то непопуларно мишљење, ал време је да се поприча о промашајима првог стрелца тима Ричмонда Боаћија.
Репрезентативац Ган је заслужио кредит на квадрат због свега што је урадио у квалификацијама. Само у овој календарској години постигао је 37 голова. Међутим, знате сигурно ону животну сентенцу да у животу нисмо сви једнаки, има и једнакијих .
Тако постоји голови који су вреднији од оних других. Јер Боаћијева заоставштина у Звезди неће бити покер погодака у мрежи Рада, него оно разваљивање Спарте из Прага и пројектил у Келну. Могао је то снажни шпиц да понови и у Лондону и у Борисову. На Емирејтсу је у зицер ситуацији лоше отворио стопало, против БАТЕ-а је скочио пола секунде раније и није могао да спусти Крстичићев центаршут. Има ту и до среће, али... Навикао је Боаћиширу јавност да овакве ситуације решава са једним оком и зато не сме да му се дешава да промашује такве зицере.
Он има привилегију да буде први шпиц у овако организованој Звезди, али и одговорност да наплаћује добру, чак и одличну, колективну игру. То је Боаћијев највећи грех, мада понављамо да је задужио клуб претходним головима. Међутим, против Келна има шансу да заокружи целу причу. Уз претпоставку да ће и Ненад Крстичић и комплетан тим бити стабилни јасно је да ће Боаћи имати нову шансу да голгетерски живот на Маракани учини још веселијем. Само треба да у правом тренутку повуче ороз и „убије“ Тима Хорна.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар