Међународни дан дјечијих права

Генерална скупштина Уједињених нација је прије 28 година усвојила Конвенцију о правима дјетета, коју је до данас потписало 196 држава.
Међутим, кршења права дјеце су и даље свеприсутна, а узрочника је много.

Свијет 20.11.2017 | 21:22 Сиромаштво је један од основних узрока кршења права дјеце у БиХ гдје је око 250.000 дјеце на граници сиромаштва, а 170.000 дјеце је сиромашно. Због тешке материјалне ситуације, бројна дјеца раније напуштају школу, а неки су приморани на просјачење.

“Дјеца као дјеца они би најрадије били у школи са својим вршњацима, играли се, учили, бјежали са часова. Међутим, многи од њих када дођу кући морају да иду да раде”, каже Драган Јоковић, извршни директор Удружења “Отахарин”.

За тјерање дјеце на просјачење, сиромаштво није и нема оправдање, али свеприсутно сиромаштво у земљи, низак социјални статус породица и тешка материјална ситуација са којом се суочавају домаћинства, свакако су основни мотиви упуштања и бављења просјачењем.

Живот у кући почиње лагано да смјењује живот на улици. Осим тога, дјеца су све више и у најранијој доби изложена насиљу, како у породици која би требало да буде најбезбједније мјесто, тако и у школи гдје вршњачко насиље поприма озбиљне размјере.

“Свједоци смо све драстичнијих начина угрожавања и себе и средине у којој живе, а чине то малољетници. Врло често је један од основних разлога је да су малољетници најчешће из разбијених породица, о којима ријетко ко води рачуна, који најчешће напуштају школе, удружују се у групице, скитају, беспосличаре. А опет с друге стране то су млади људи у развоју, пуни су енергије и они ту своју енергију негдје морају да пласирају”, каже Милан Стојановић, психолог - педагог.

Одрастање у сиромаштву одузима дјечије радости и безбрижност коју би свако дијете требало да има, а задатак најприје породице, а онда и цијелог друштва је да им то обезбиједи.

Међутим, разлике су велике. Док дјеца богаташа и политичара отварају фирме, дјеца из радничких породица завршавају на листи незапослених одакле им једино преостаје да излаз траже у одласку из земље.

“Прошле године једна амбасада је издала 15.000 радних виза, а то значи да је са свим осталим најмање 30.000 радних виза издато, а барем по двије особе иду уз једну радну визу, што је доказ да велики број људи одлази”, каже Младен Иванић, српски члан Предсједништва БиХ.

Одлазе млади, али и цијеле породице. Остају стари да чувају огњишта у којима се у блиској будућности неће зачути плач беба ако власти наставе да игноришу овај проблем.

БН телевизија