Интервју - Дејан Тодоровић: Моје срце припада Србији!

„Нисам никад имао неку дилему у вези с тим. Мој сан је одувек био да заиграм за Србију и бескрајно сам захвалан људима из Савеза БиХ што су ме испоштовали и што ми нису правили проблем. Увек сам био опредељен према Србији“, каже нови члан Орлова.

Кошарка 22.11.2017 | 22:15 Од тренутка када је селектор Александар Ђорђевић објавио списак од 35 кандидата за дрес Србије уочи почетка квалификација за Светско првенство у Кини 2019. године, поред стандардних и доста нових имена, једно је заслужено привукло највише пажње. У питању јеДејан Тодоровић, кога су светла позорнице обасјала због одличних партија у дресу Билбаа. 

Тренутно најбољи стрелац клуба из Баскије у Еврокупу с просеком од готово 15 поена, четири скока и две асистенције, на шта је додао још 12 поена по утакмици у АЦБ лиги, момак из Мркоњић Града је ове сезоне израстао у прву иглу Билбаа и очигледно не намерава да се ту заустави. 

Зато смо са Дејаном Тодоровићем говорили о његовим кошаркашким почецима, одласку у Уникаху, преласку у Билбао, Партизану, предстојећим изазовима са репрезентацијом Србије, али и искуству у Летњој лиги, где је носио опрему Чикаго Булса. 

Разговор смо започели у лаганом ритму - о томе како изгледа његов живот сада, када се о њему прича готово свакодневно?

„Прија ми, јер то значи да уложени рад и труд почињу да се исплаћују. Драго ми је што су људи почели да примећују моје партије, то ми само даје додатни подстрек да наставим даље и радим још јаче како бих достигао нешто више“, каже Тодоровић на почетку разговора за МОЗЗАРТ Спорт.

Колико си задовољан тренутним стањем ствари, односно – како се оне развијају?

„Јако. У овом моменту и желим само да напредујем и играм још боље, то ми је главни циљ“.

Пре почетка сезоне имао си прилику да обучеш дрес Чикаго Булса и заиграш у Летњој лиги?

„Неко ново искуство, нешто потпуно другачије од онога на шта сам навикао. Значило ми је да видим, осетим и заиграм неки нови тип кошарке, да научим нешто ново. Изузетно ми је било драго што сам отишао тамо, после Летње лиге сам могао да добијем потврду где сам у овом тренутку у односу на кошарку 'преко баре'. Имао сам прилику да играм са НБА играчима, видео сам како ствари тамо функционишу“.

Колико се стварно разликује све оно што си имао прилике да искусиш тамо, у односу на оно што имаш у Европи?

„Морам прво да кажем да сам ја већ досад имао много среће. Са непуних 18 година сам заиграо у иностранству и имао прилику да делим свлачионицу с неким заиста великим играчима. Стекао сам лепа пријатељства и контакте, а многи од њих играју Евролигу или НБА. Ту су, између осталих, Алекс Абринес и Миндаугас Кузминскас, Драган Милосављевић, Немања Недовић, Огњен Кузмић… С обзиром на то у Летњој лиги ме није претерано изненадио ниво квалитета у Летњој лиги. Другачије је, јер нисам имао прилику да играм против највећих звезда попут Леброна Џејмса, на пример, тако да нисам још упознао тај прави, највиши ниво НБА кошарке. Свакако, ако будем могао да поновим – радо ћу отићи да искусим све опет“.

Да ли после свега размишљаш да у будућности заиграш у НБА лиги?

„Свакако, али не журим нигде. Ако будем здрав и моја каријера се буде развијала у правом смеру“.

Вратимо се мало на твоје почетке. Када си дошао у Уникаху, са тобом је био и Огњен Кузмић. Колико је вама двојици, а посебно теби значило присуство сународника у екипи?

„Огњен је сјајан тип и ми смо практично заједно дошли у Малагу, а касније се прикључио и Кенан Карахоџић. Кузма и ја смо се познавали од раније, пошто смо имали истог агента, па смо чак и заједно тренирали лети и добро смо се упознали и много ми је значило што смо заједно у истом тиму. Имали смо чак и прилику да играмо заједно, пре него што је он отишао на позајмице, онда у НБА. Имали смо мало прилика да играмо заједно, али могу да кажем да смо деловали јако добро када смо заједно на терену“.

Твоја развојна прича није типична за већину талентованих играча. Јако млад си отишао у иностранство и практично немаш „радни стаж“ у домаћим оквирима…

„Истина је, од куће сам отишао са 15 година, када сам допутовао у Нови Сад у приватну школу Јанка Луковског. Ту сам провео две године које су много утицале на мој даљи развој каријере, али и људски развој. Тада сам упознао Косту Јанкова, а он ме је упознао са његовим кумом Божидаром Маљковићем. Допало им се како играм и онда сам био редован гост њихових тренинг кампова. Њих двојица су били кључ мог одласка у Уникаху. Одатле је кренула моја професионална каријера“.

Како је изгледао почетак у Малаги?

„У Уникахи сам провео три године, где сам научио и прошао много тога. Много лепо искуство, диван град… Нисам имао среће да играм у првој постави, било је ту разних околности о којима не бих говорио. Али, успео сам да нађем неки свој пут и он ме је навео да дођем у Билбао. А ту су, ето, почели да се исплаћују моја упорност и рад“.

Колико ти је тешко пало то што ниси добијао шансу, посебно као млад и талентован играч у потпуно новој средини, земљи?

„Било је тешко. Не желим да хвалим себе, али сам у млађим категоријама имао велико поверење тренера и они су ме гледали као важног играча у својим системима. Ето, код чика Јанка (Луковског) дешавало се да на утакмицама убацим невероватно велики број поена и саиграчи су ме гледали као јако важног играча. Е сад, када сте млади и недовољно искусни, тешко можете да схватите да одете у нови клуб и не добијате шансу. Не можете у тренутку да схватите да, када дођете на виши ниво, ту има и других играча највишег квалитета. И ту онда налетиш на играче чије су године кошаркашког искуства једнаке твојим годинама. Било ми је тешко, али навикао сам се на све. И стално се носим оном нашом – што те не убије, ојача те“.

Сада, ипак, имаш нешто потпуно другачије у Билбау?

„Све оно што ми се дешава је велика заслуга клуба, тренера, саиграча и посла који моји агенти раде. Када смо преговарали са Билбаом, дошли смо до заједничког размишљања – да клуб види мене као играча будућности и да на крају завршим са улогом коју имам сада. Клуб је одрадио врхунски посао и много ми је помогао у две године пре ове, у којој сам направио одређени пробој у игри. Сви су имали много стрпљења са мном“.

Због свега што ти се дешава сада постао си тема разговора кошаркашких познавалаца у Србији, а сада си и озбиљан кандидат за репрезентативни дрес уочи почетка квалификација?

„Када добијеш прилику да браниш боје своје земље, то је нешто посебно. Јако сам задовољан што сам добио позив и стварно се надам да ћу моћи да помогнем репрезентацији, земљи, селектору и саиграчима да заједно одемо на Мундобаскет без икаквих проблема“.



Да ли си стигао да разговараш са селектором Александром Ђорђевићем око тога шта те чека у Београду?

„Искрено, још нисам причао са селектором. Разговарао сам са људима из Савеза и доста смо посла урадили на папирологији. Ако све буде добро и будем здрав, наћи ћу се на окупљању репрезентације 21. новембра и онда ћу сазнати много више, па можемо да разговарамо о томе“.

Било је много приче око тога да практично можеш да бираш између Србије и Босне и Херцеговине. Да ли је код тебе било неке дилеме око тога чији дрес би волео да обучеш?

„Нисам никад имао неку дилему у везу тога. Мој сан је одувек био да заиграм за Србију и бескрајно сам захвалан људима из Савеза БиХ што су ме испоштовали и што ми нису правили проблем. Увек сам био опредељен према Србији“.

Почетак квалификација за Мундобаскет тема је о којој се прича све више, посебно како се приближава време прве утакмице. Сви знамо у каквом су проблему евролигашки и НБА играчи, а каква је била ситуација код тебе?

„Што се тиче мене и мог односа са клубом нисам имао никаквих проблема. Људи су изашли у сусрет, а у Еврокупу и АЦБ лиги имамо две седмице паузе. Одлично су реаговали сви. Што се тиче осталих, доста причам са пријатељима, они што играју Евролигу или НБА имају огроман притисак и одговорност. Тешко је да се било шта уради. Јако ми је жао због свега тога, јер ту највише трпе играчи, кошарка и репрезентације. Ја се надам да ће Фиба и Евролига да реше тај проблем и да ће се решење пронаћи што пре. Свима је интерес да се овај проблем реши у најкраћем року“.

Шире народне масе у Србији нису имале прилике раније да упознају и виде Дејана Тодоровићана делу. Знамо твоје квалитете и то да обожаваш ефектна закуцавања, али – шта је оно што публика може да очекује од тебе у предстојећим утакмицама?

„Надам се да ће видети Дејана Тодоровића какав јесте. Нисам имао прилику досад да се покажем нашој публици, али надам се да својим партијама у Еврокупу и АЦБ лиги, али и одређеним потезима, закуцавањима, људи могу да стекну утисак шта је то што могу да очекују од мене. Не бих превише говорио овако, волео бих да све што имам – кажем на терену. Где је, опет, најважније. Ја ћу свакако дати све оно најбоље од себе за Србију и дрес репрезентације“.



Морамо мало да зађемо и у оквире твоје клупске опредељености – да ли је истина да си навијач Партизана?

„Истина је“, каже уз осмех Тодоровић, на шта ми узвраћамо питањем – да ли осећаш неку трему због утакмице са црно-белима у Београду, која долази ускоро?

„Биће то посебна утакмица за мене. Надам се да ћу моћи да се одупрем навијачима и њиховој песми са трибина, како бих могао да одиграм најбоље што могу. Пре свега смо сви професионалци, па те онда навијачи. Морам да кажем да ми је била велика част да заиграм против Партизана у Билбау недавно. У клубу имам неколико добрих пријатеља са којима сам у контакту и лепо је било заиграти против њих. Упознао сам и Мирослава Николића, као тренера Партизана и помоћника селектору Ђорђевићу“.

Да ли је истина да је пре три године било приче око преласка у Хумску 1?

„Било је неких прича, али је моја одлука била да каријеру наставим у Шпанији, јер сам желео да наставим оно што сам започео доласком у Уникаху“.

Како ти се чини Партизан ове сезоне?

„Имају доброг тренера и саставили су добру, млађу екипу. Иста је филозофија као што је овде у Билбау. Надам се да ће црно-бели успети да извуку максимум из младих играча и да ће у наредним годинама наставити да напредују и да се подижу. То је оно што ја очекујем“.

Да ли си успео можда да испратиш и утакмице Црвене звезде, као јединог српског представника у Евролиги?

„Пратим и кад год могу погледам утакмицу. Прошле сезоне имали су фантастичну екипу са одличним тренером. Сада се тим изменио, али је филозофија остала иста, форсирају се млади играчи са неколико искусних странаца. Тренер је млад, али јако добар и има много лепу перспективу и будућност. Искрено, верујем да је Звезда јако добар тим“, закључио јеТодоровић.

Извор: моззартспорт