Занемаривање највећа бољка

Занемаривање старијих и немоћних чланова породице у Српској није ријетка појава јер о старим родитељима дјеца због неимаштине или болести не могу да брину, те буду ослобођени те обавезе, што Породични закон Републике Српске дозвољава.

Република Српска 18.11.2017 | 13:15 О неким старим родитељима дјеца због раније нарушених породичних односа неће да брину, а из Центра за социјални рад Бањалука појашњавају да, иако занемарени, родитељи могу поднијети тужбу за издржавање, ријетко се одлучују на тај корак јер не желе да иду против својих најмилијих.

Како наводи Раде Ракуљ, предсједник Удружења пензионера Републике Српске, има родитеља који су напуштени због немара, међусобне неподношљивости и неразумијевања у породици.

"Ти људи пате јер су одбачени. Знам једног пензионера који је избачен из куће због неслагања са снахом", прича Ракуљ, додајући да он сматра да у Српској овакво понашање није добро законски регулисано.

Из Центра за социјални рад Приједор потврђују да им се обраћају старије особе која имају дјецу, али која не брину о њима на адекватан начин због тешке материјалне ситуације, лошег здравственог стања и родитеља и дјеце, те трајно поремећених породичних односа.

Према ријечима радника Центра за социјални рад Бањалука, у раду с породицама примјећују да најчешће дјеца због неимаштине не брину о старим родитељима.

"У задње вријеме имамо доста старијих лица обољелих од карцинома којима је потребна палијативна њега. Морају бити на инфузији и имати његу 24 сата јер им болничко лијечење не помаже, а породица није у могућности да брине цијели дан о њима. Онда се ми укључујемо да им помогнемо", прича Дајана Јаглица-Ђукић из Центра за социјални рад Бањалука.

Каже да ријетко долази до грубог занемаривања старијих родитеља осим у случају када је и дијете болесно, обично психички, и није у стању да брине јер и њему треба помоћ.

Нека дјеца и пристану да брину о родитељима који су их занемаривали и натјерали их у живот на улици, због којег су просјачили и одали се алкохолизму.

Има и ситуација када дјеца просто избјегавају ту обавезу због несређених породичних односа.

Први корак у овим ситуацијама Центра за социјални рад је процјена шта је најбоље за старо лице - останак у домаћинству уз пружање услуга ЦЗР у виду његе, помоћи у кући или материјалних давања, или смјештај у дом.

"Доста је корисника из руралних средина гдје нема становника. Ко ће доћи непокретној баки у оронулој кући, наложити јој ватру и скувати ручак? А дјеца су јој далеко и немају новца да дођу сваки дан", прича Јаглица-Ђукићева, додајући да би дјеца више и бринула када не би била на ивици сиромаштва.

Остарјели родитељи су свјесни да није у питању одбацивање, него да околности доводе до тога да дјеца не могу о њима бринути.

"И мој син је болестан, на постељи, а снаха не може да брине у исто вријеме о њему и мени.  Добијем нешто мало пензије па дам комшиници да ми помогне и сваки други дан скува чорбу. Старост је тешка, али док не дође крај морамо се некако борити", рекла је бака Ковиљка И. (85).

Извор: Независне