Зоран не прича о Јелени у затвору

Зоран Марјановић (39), коме је у петак по други пут продужен притвор због сумње да је 2. априла 2016. године на насипу Црвенка у Борчи убио супругу Јелену Марјановић Крсмановић (33), у ћелији уопште не помиње покојну супругу, нити пали свеће за покој њене душе, сазнаје „Ало!”.

Забава 15.11.2017 | 07:48 Према речима нашег извора, Марјановић са својим цимерима разговара о разним темама, али до сада ниједном није чак ни начео причу о Јелени.

- То је врло чудно, јер је он пре хапшења, које се десило 15. септембра, константно причао о Јеци. У медијима је истицао да живи за дан када ће убица бити пронађен. Новински ступци били су пуни његових изјава о убијеној жени, а често је гостовао и у ТВ емисијама, у којима је причао о њиховом односу и кобном дану - каже наш саговорник и додаје да Зоран за ова два месеца, колико је у Централном затвору, није споменуо супругу ни у позитивном, ни у негативном контексту.

- Такође, чудно је и то што је Зоран увек истицао да је верник и да редовно посећује цркву и Јеленин гроб, те да стално пали свеће за њу и моли се. Међутим, иако у затвору има могућност да суботом присуствује литургији у затворској капели и да упали свећу, он то до сада није учинио. Сви се питају да ли је он у међувремену изгубио веру у бога или се иза тога крије нешто друго - каже наш саговорник.

Професор др Радомир Чолаковић, психолог, објашњава да то што Зоран не спомиње више Јелену може да буде у складу са познатим феноменом у психологији, али може бити и један вид тактике.

- Постоји феномен да особе које се налазе у ситуацији у каквој је Зоран на неки начин потискују ствари из реалног живота тако да себе доведу у ситуацију да се понашају као да их то не дотиче. То није необично понашање, познато је као модел потискивања - особа је хладна и понаша се по приципу „нисам ја”, тако да временом почиње да верује да је то заиста тако. Ако је он то за шта је оптужен заиста и урадио, онда је могуће и да потискивањем покушава да се брани - каже Чолаковић и додаје:



- С друге стране, то може да буде и део тактике. Ћутање је злато, по народној умотворини. Када се човек изјашњава ћутањем, лакше држи језик под контролом, јер када прича, увек постоји ризик да нешто излети из несвесног дела психе, што не иде у корист особи, која се и на тај начин открива. У овом случају неки детаљи везани за злочин или нека сазнања о њему.

Наш саговорник истиче да је сада све на форензичким психолозима и вештацима, који би требало да процене Зоранову урачунљивост.



Милан Костић, форензички психолог и судски вештак, сматра да Марјановић на овај начин показује преокупираност својом ситуацијом.

- Рекао бих да ово не излази из уобичајеног понашања притвореника у истражном поступку. Њега сада једноставно ништа друго не дотиче, он размишља о себи и о томе шта ће бити с њим, па је у том смислу све друго оставио по страни - истиче Костић.

 (Ало)