Анализа: Четири Италије...
Прође и дан жалости, а већ на Чизми крећу озбиљне анализе - Како? Са ким? Куда? Када?
Фудбал 17.11.2017 | 22:30
И управо ова четворка одмах након што је обрисала сузе синоћ, још на трави Сан Сира, званично је потврдила оно што се најављивало недељама раније - време је за опроштај. Тужан, онакав што га нико није могао ни замислити, али опроштај.
А Италија, иако опасно уздрмана од викиншког топуза и нокдауна у ком се нашла, једноставно мора да настави даље.
Како? Са ким? Куда? Када?
Све су то питања на која одговор не тражи само италијанска фудбалска јавност и навијачи на Чизми, већ сви искрени заљубљеници у “бубамару” који цене читаву једну школу, један правац, начин размишљања и врло специфичну фудбалску цивилизацију. Па ако ни због чега наведеног оно бар због те туге. Јер нико, ама баш нико не уме да тако спектакуларно тугује као Италија и Италијани. Ваљда и због тога имају пажњу целог света…
Поред тога да Буфона, Де Росија, Барзаљија и Кјелинија сигурно више нећемо гледати у дресу Азура, јасно је и да на клупу стиже нови селектор. Хтео, не хтео, Ђампјеро Вентура има да лети по сили фудбалске правде. Његов последњи потез граничи се са безобразлуком – захтева од Фудбалског савеза 700.000 евра да се моментално склони – па му нико у Италији не даје ни грам наде да “поживи” на функцији.
Дакле, на потезу је ФС Италије, али који и какав то је велико питање, пошто захтеви за смене сежу и до самог врха фудбалске организације. Али то је сада нека друга тема… У сваком случају, ко год да преузме кормило мораће да засуче рукаве и да се позабави реконструкцијом на свим нивоима. Једна од кључних ствари биће избор селектора.
И ко би рекао – а баш је тако – да ће Италија имати највише проблема тамо где су јој ресурси готово непресушни? И да ће из пуног “ћупа” мудрих лобања бити извучена једна до глупости тврдоглава, те да ће у комбинацији са поприлично танком надолазећом генерацијом, лоше укрштеном са неколико шампионских примерака, учинити нешто што ниједном Италијану није пошло за руком или ногом пуних 25 година – да Азури не оду на велико такмичење.
Италија наредних дана, недеља или месеци нема право на нови кикс. Јер од човека који буде постављен за наследника несрећног Вентуре зависиће колико ће бити стабилан темељ за неку нову велелепну грађевину. Већ смо писали, у игри су четири јака имена – Карло Анчелоти, Антонио Конте, Масимилијано Алегри и на послетку Роберто Манчини. Италијани пишу да је Карлето фаворит. И италијанска јавност најрадије би њега видела на клупи…
А како би то изгледала нека нова Италија када би је преузео свако од четири поменута стручњака?
За почетак да видимо групу играча на које ће Азури рачунати у будућности. ИзборМедијасета…
Голмани: Донарума (Милан), Крањо (Каљари), Сиригу (Торино).
Дефанзивци: Бонући (Милан), Калдара (Аталанта), Ромањоли (Милан), Ругани (Јувентус), Астори (Фјорентина), Запакоста (Челси), Дармијан (Манчестер Јунајтед), Д’Амброзио (Интер), Конти (Милан), Барека (Торино), Ромања (Каљари), Пецела (Удинезе), Димарко (Сион), Ферари (Болоња).
Везни ред: Верати (ПСЖ), Гаљардини (Интер), Пелегрини (Рома), Бенаси (Фјорентина), Мандрагора (Јувентус), Барела (Каљари), Бонавентура (Милан), Кристанте (Аталанта), Жоржињо (Наполи), Кандрева (Интер), Спинацола (Јувентус), Локатели (Милан), Мурђа (Лацио), Кјеза (Фјорентина), Бернардески (Јувентус), Флоренци (Рома).
Нападачи: Инсиње (Наполи), Белоти (Торино), Орсолини (Јувентус), Фавили (Асколи), Имобиле (Лацио), Ел Шарави (Рома), Берарди (Сасуоло).
АНЧЕЛОТИЈЕВА ИТАЛИЈА
Име Карла Анчелотија најчешће се спомиње последњи сати у Италији. Некадашњи тренер Јувентуса, Милана, Челсија, Пари Сен Жермена и Бајерна тренутно је слободан и најавио је да ће направити паузу до наредног лета. Јавност на Чизми не крије да би Карлето био идеалан профил стручњака за национални тим. Па како би играла Италија под Анчелотијем?
Калчомеркато је изашао с овом идејом:
4-3-2-1: Донарума – Конти, Ромањоли, Бонучи, Дармијан – Пелегрини, Жоржињо, Верати – Инсиње, Ел Шарави – Белоти.
АЛЕГРИЈЕВА ИТАЛИЈА
Италија Макса Алегрија значајно би се разликовала од Анчелотијеве, пише Калчомеркато. Наводно, уколико би Савез био спреман да чека Алегрија до краја сезоне, као тренутно решење постављен би био селектор младих Ђиђи Ди Бјађо, пре свега због сличног система (4-3-3) који форсирају двојица стручњака. Такође, за Бонучија вероватно више не би било места у националном тиму – због свађе са Алегријем још док је био у Јувентусу, после које је према неким наводима отишао из Торина – а и одбрана генерално изгледала доста друкчије...
4-3-3: Донарума – Де Шиљо, Калдара, Ругани, Дармијан – Пелегрини, Жоржињо, Верати – Ел Шарави, Инсиње, Белоти.
МАНЧИНИЈЕВА ИТАЛИЈА
Роберто Манчини никада није крио да би једног дана волео да преузме репрезентацију Италије. Актуелни тренер Зенита кроз читаву тренерску каријеру форсира систем 4-2-3-1, па би тако било и на новом послу. Велика новина код Манчинија, тврде италијанске колеге, био би повратак Марија Балотелија у селекцију. Исто тако, он би на место креатора игре поставио младог Кјезу из Фјорентине...
4-2-3-1: Донарума – Конти, Ругани, Калдара, Спинацола – Гаљардини, Верати – Инсиње, Кјеза, Балотели – Белоти.
КОНТЕОВА ИТАЛИЈА
Попут Анчелотија и Конте је сан милиона Италијана. Наду подгрева то што му не иде најбоље у Челсију и што нема добар однос са главешинама на Стамфорд Бриџу. У свом првом мандату на клупи Азура (2014-2016) играо је у систему 3-5-2. С том формацијом освојио је три титуле са Јувеом и добио мултимилионски уговор у Премијер лиги. Па зашто би Конте ишта мењао? Само у овој варијанти Белоти и Имобиле, тренутно два најбоља италијанска нападача, нашла би се заједно у стартних 11.
3-5-2: Донарума - Ругани, Бонучи, Калдара - Флоренци, Пелегрини, Жоржињо, Верати, Спинацола - Имобиле, Белоти.
Извор: моззартспорт
фото: Ацтион Имагес
Коментари / 0
Оставите коментар