Италија има најбоље тренере на свијету, али...

. . . убила се са провинцијским пророком. . . Ко је спасилац? Анћелоти, Конте, Манћини или Алегри?

Фудбал 17.11.2017 | 00:00 Последњи пут када је Италија пропустила неко велико такмичење, било је то ЕП у Шведској 1992. године. У време када је била далеко јача него данас и када је имала најјачу лигу на свету.

Реакција је била озбиљна. За селектора је постављен фудбалски револуционар и најбољи тренер света у том тренутку Ариго Саки из моћног Милана. Резултат је био финале Мундијала 1994. изгубљено на пенале од Бразила. Саки је поправио ствари...

Сада се опет очекује да неко од мудрих тренерских глава помогне домовини када јој је најпотребније. Пре свега, Италија мора да отера фосиле из ФС Италије који живе свој живот залепљени за фотеље и немају много додирних тачака са фудбалом. А тек немају са неким озбиљним послом какав сада предстоји Италији.

Ко год буде на челу Савеза, мораће да засуче рукаве и да се позабави реконструкцијом на свим нивоима. А једна од кључних ствари ће бити избор селектора.

Иако још није понудио оставку, Ђампјеро Вентура је готов. Лицемерним ставом да не понуди оставку одмах после дебакла је још више гурнуо прст у око нацији. Иако има уговор до 2020. године, он и они који су му дали ову шансу морају да оду. Избор Вентуресе показао као катастрофа.

Провинцијски тренер који је радио по четвртолигашима, трећелигашима, друголигашима и понеком осредњем прволигашу једноставно није та класа достојна италијанске клупе. Његово паметовање, ароганција и лоши избори су један од разлога италијанске пропасти против Шведске.

Нити је Вентура неки фудбалски визионар каквим га одређени кругови представљају, нити је чаробњак који је лансирао неке велике играче. Част изузецима попут Бонућија. Има 70 година, тренер је већ 40 година и никада у каријери није освојио неку битну титулу. Није радио у великим клубовима или системима, репрезентација Италије му је била највећи залогај у животу. Очигледно, превелики.

Вентура ће бити црна рупа у историји италијанског фудбала, а не његово место мора да дође неко ко има знање, ауторитет и план.

На срећу Италијана, и даље имају најбоље тренере и школу на свету. Тражи се идеалан кандидат који би попут Сакија могао одмах да поправи ствари. Кандидати су велика имена попут Карла Анћелотија, Антонија Контеа, Макса Алегрија и Роберта Манћинија.

Анћелоти је жеља већег дела јавности, слободан је и није крио раније да би једног дана желео да води репрезентацију. Али је исто тако недавно рекао да жели још да ради у клупском фудбалу. Неко ће морати да га наговори да одмах прискочи у помоћ Италији. Италија се сада са сетом присећа Контеа који је Вентури оставио савршено уиграну репрезентацију, прекинуо доминацију Шпаније у Европи и направио Азуре опет екипом коју је ђаволски тешко победити. Он је тренутно запослен у Челсију, али није искључено да напусти Плавце на крају сезоне. Ипак, тако брз повратак на клупу Италије је мало вероватна опција.

Макс Алегри ради сјајан посао у Јувентусу, већ се доказао као наставак племените лозе италијанских тренерских великана и био би добро решење јер је у клубовима радио са добрим делом репрезентативаца. Међутим, тешко да ће га Јувентус тек тако пустити...

Најгора опција је Манћини који раније није крио селекторске амбиције, али из неког разлога у Италији и даље ужива поверење јавности иако не спада у врхунску тренерску класу. Има богат уговор у Зениту и питање је да ли би га се одрекао због Италије.

Наравно, све зависи од имена и угледа људи који ће звати кандидате за селектора. Актуелни председник Тавекио и његов спонзор из сенке Клаудио Лотито немају више никакав кредбилитет да бирају новог селектора. Ако дођу неку млађи, поштенији и стручнији људи, можда и наговоре Анћелотија. То био добар нови почетак... Италија има и Ранијерија,

Срамота је да земљу са најбољим тренерима на свету воде људи попут Вентуре.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Ацтион имагес