Интервју - Клуб 100: Бане уз Станковића и Милошевића!

Капитен фудбалске репрезентације Србије Бранислав Ивановић против селекције Јужне Кореје играо је свој 100. меч у дресу 'Орлова'.  Банетова "стотка": Нисам чак ни маштао о томе! Бане - 100! За Србију 99! Рекордер у младој, а ускоро и у А репрезентацији! Капитен Србије Бранислав Ивановић уписао је стоти наступ за репрезентацију и 12 и по година након дебија "премотава филм". . .

Фудбал 14.11.2017 | 20:15 Садашњи играч Зенита се 2005. прикључио сениорској селекцији, а постигао је 12 голова.

Испред њега су Дејан Станковић, који је рекорд по броју одиграних са 103 утакмице и Саво Милошевић са 102.

Од актулених репрезентативаца Владимир Стојковић играо је своју 78. утакмицу, а Зоран Тошић има 76.

Србија је у Улсану ремизирала са репрезентацијом Јужне Кореје (1:1) у пријатељском сусрету. За Бранислава Ивановића тај меч био је посебан. То је био његов 100. наступ за национални тим.

За репрезентацију је дебитовао 8. јуна 2005. на пријатељској утакмици против Италије (1:1) у Торонту и у игру је ушао у 77. минуту уместо Марка Баше.

Први гол у дресу репрезентације је постигао 12. септембра 2007. против Португала у Лисабону и до сада је уписао 12 погодака.

"Играо сам у ОФК Београду, била је турнеја на којој су, као и сада у Кини и Јужној Кореји, били и млади играчи, позив је стигао и на моју адресу, а ја нисам могао да верујем. У том тренутку остварио сам све снове, јер дебитоваћу за своју земљу. Путовање до Торонта, али и цео тај амбијент, оставило је велики траг, нешто што се не заборавља. И резултат је на крају био позитиван", подсетио се Бранислав Ивановић.

Готово 12 и по година касније присетио се сваког селектора у репрезентацији, најпре Србије и Црне горе, а потом Србије. А било их је много.

"Нисам ја променио ниједног, селектори су се мењали", уз осмех каже популарни Бане.

Први је био Илија Петковић.

"Није много причао, није хтео да нас оптерећује, а знао је да нас опусти како би у том тренутку дали свој макисмум. Петковић је велики стручњак који се показао и доказао кроз резултате. Велики ОФК-овац који је препознао прилике на Омладинском стадиону, видео да и тамо има потенцијала који могу да играју за репрезентацију. Све ми је тих првих година у клубу било нестварно, а његов позив схватио сам као награду за све што сам до тада урадио. Има моје велико поштовање, уверио сам се и касније колико је он магичан у неким стварима, веома харизматична личност која много познаје фудбал. Заслуге за мој деби у репрезентацији иду њему".

Хавијер Клементе.

"Први странац на месту селектора Србије. Мислим да није био упознат са мојим квалитетима. Тада сам био капитен младе репрезентације, а прилику сам добио тек на крају тих квалификација. И то ми је био подстрек за даље напредовање".

Мирослав Ђукић.

"Имали смо феноменално Европско првенство за младе када смо стигли до финала, а Ђукић се онда са клупе 'орлића' преселио на клупу А тима. И неколико нас је 'повукао' са собом, тако да је то у неку руку била смена генерација. Дао ми је самопоуздање, мотив, сигурност, све то ми је тада много значило. Стварно један озбиљан стручњак".

Радомир Антић.

"Човек који је у Србији створио култ репрезентације. Док је он био селектор, били смо једна нација, један тим. Владала је велика еуфорија, изборили смо пласман на Светско првенство. Не треба много трошити речи на њега, било ми је велико задовољство што смо сарађивали".

Владимир Петровић Пижон.

"Он је можда дошао у најтежем могућем тренутку, после одласка Радомира Антића. Али када говорим о њему онда морам да се вратим на неки свој почетак, јер он ми је у младој репрезентацији дао шансу, препознао мој таленат. Веома сам му захвалан на свему, много сам научио од легенде која то јесте именом и презименом. Сазрео сам као играч, схватио шта је фудбал на врхунском нивоу".

Радован Ћурчић (као вршилац дужности селектора).

"Стигао је у тренутку када је поново било баш тешко, после одласка Владимира Петровића. Имали смо и напорну турнеју. Он је човек који заиста веома добро ради, а када говорим о свим селекторима, сви су имали квалитет да воде репрезентацију. И резултати су свима били судија... тако је то у савременом фудбалу".

Синиша Михајловић.

"Када је дошао хтео је из корена да промени неке ствари. Знао је да ће све бити тешко. Опет је дошло до смене генерација. Направио је један пресек, у почетку је све то изгледало јако тешко, али смо после сви уживали са њим. Криво ми је што је отишао после тог првог циклуса, јер мислим да смо сазрели као екипа и у наредном циклусу квалификација сигурно бисмо направили добар резултат. Остаје мали жал што није наставио посао у репрезентацији, а са ове дистанце мислим да и њему треба да буде жао".

Љубинко Друловић.

"Направио је феноменалан резултат са омладинском селекцијом када је освојио Европско првенство. Неке од тих момака Михајловић је већ био увео у најбољи нацонали тим. Јако је тешко за тренера када му не дате шансу на дужи рок, али Љубинко је добар тренер и сигурно ће имати своју шансу".

Дик Адвокат.

"За мене он је озбиљан стручњак, штета што се није дуже задржао, али мислим да су они инциденти против Албаније утицали на касније догађаје"

Радован Ћурчић (у другом мандату).

"Преузео је тим како би угасио пожар настао после оних сцена против Албаније у Београду. Мислим да је у другом мандату све било много боље, али суровост селекторског посла јесу резултати".

Славољуб Муслин.

"О њему треба да причам много, много више. Урадио је много за моју каријеру, научио ме много тога у Локомотиви, а када је постао селектор био сам срећан. Знао сам да ћемо направити резултат, јер начин на који он размишља и како решава ствари, то би било немогуће не учинити. Направили смо одличан резултат, уживао сам у раду са њим. Био сам срећан, задовољан. Указао ми је максимално поверење, дао ствари које су ми у том тренутку биле потребне. Могао бих о њему да причам дуго, дуго..."

Младен Крстајић.

"Први селектор са којим сам ја играо. Тренер се види и покаже у првих седам дана рада са екипом. Мислим да Крстајић има потенцијал да води ову селекцију, био је са нама претходне две године, познаје све. Променили смо и систем игре, али знамо начин тренинга, начин размишљања и ја му желим много успеха".

Бранислав Ивановић сада се примакао Дејану Станковићу и Сави Милошевићу, који су једини испред њега по броју наступа у репрезентацији. Станковић је одиграо 103 меча, Милошевић један мање.

"Нисам размишљао, а ни маштао о томе да ћу једног дана и ја славити тај јубилеј. Ишао сам утакмицу по утакмицу. Сада када видим да сам на том броју, некако ми је све брзо било. А као клинац сам одрастао уз Саву и Декија и ови нови клинци који одрастају уз своје идоле, то је заиста привилегија. Стати поред њих и још заиграти уз њих, невероватна је ствар. Велики људи, велики професионалци. Они заслужују чаробне речи. Саво је био једну утакмицу са нама, а Деки је био мој узор и пре него што сам ушао у репрезентацију. Разумели смо се погледом, а оно што је он радио за репрезентацију су невероватне ствари. И на терену и ван њега. Од њега је могло да се учи у сваком тренутку. Деки је легенда светског фудбала, легенда која не бледи после каријере и то довољно говори о њему".

Ивановић је упоредио и то како је "само" бити репрезентативац, а како је носити и капитенску траку.

"Огромна част и привилегија. У неким првим наступима можда тога нисам био свестан, говорим о младој репрезентацији, јер то је основна школа за ово што је А тим. То је већ факултет. Трака у најбољој репрезентацији је озбиљна част. И опет морам да се вратим на Декија Станковића од кога сам много научио, дао ми је много корисних савета. Синиша Михајловић ми је дао траку, али мислим да је то било природно у том тренутку, јер сам већ био присутан на великој сцени. Добио сам част да будем капитен у дресу своје земље и то је заиста највећа привилегија за једног играча током његове каријере", истакао је Ивановић.

Многи су сложни у оцени да је Бранислав Ивановић пример осталима. Међу првима је на тренингу, на окупљању, у аутобусу, на састанцима...

"Нисам увек први. Говорим и увек то наглашавам, имам привилегију да радим оно што волим. И то још у дресу репрезентације. Драго ми је што сам капитен ове генерације, надам се да ћемо заједно дати све како би били успешни и на предстојећем Светском првенству", оптимистично је закључио капитен Србије Бранислав Ивановић, који је против Јужне Кореје уписао "стотку" у дресу репрезентације.

ДОБРО И ЛОШЕ

Ивановић је издвојио и утакмице које су му остале у посебном сећању. "Није лако, срећан сам због многих ствари, детаља. Можда бих издвојио деби, а онда и прву утакмицу у дресу Србије, против Чешке. То је за мене био историјски тренутак. И мој први гол против Португала памтим, па период са Радомиром Антићем...И дем брзо, сигурно ћу нешто и прескочити. Долази онда нови циклус, па други неуспешан. И оно што боли то је због нефудбалских разлога. Али не бих о томе, оставимо то по страни. И сада овај пласман на Светско првенство који је сигурно круна моје репрезентативне каријере".

АМБИЈЕНТ КОЈИ СЕ ПАМТИ...

"Сви у Србији одрастају уз пуну 'Маракану'. Сваки играч о томе машта, играо сам више пута пред 50 хиљада људи на нашем највећем стадиону и то је оно што тера играча да да и последњи атом снаге. Било је наравно много тренутака када трибине нису биле испуњене, али било је ту и нефудбалских ствари које су имале утицаја на такву слику"

ГОЛ

"Памтим наравно дебитантски гол. Два минута пре краја у Португалу, можда је био чак из офсајда, Играли смо у неком невероватном систему, а опет деловали смо јако добро. Дали смо гол из прекида, могао сам тада и да завршим каријеру. Толико сам био срећан. А да ли ми је и најдражи? Мени је, искрено, сваки драг. Сваки гол је долазио у посебном тренутку, срећан сам што сам постизао поготке против великих селекција - Француске, Италије, Португала... И зато не бих издвојио један"

ДЕБИ

"Срећом тада није било ово певање на столици као сада када се појављују нова лица. Сигурно бих пао са столице. Сећам се, ипак, имена старијих играча који су ми пружили велику подршку, све су учинили да се ја и још неки млађи играчи добро осећамо. Можда бих издвојио сам стадион на коме смо играли, била је то 'бејзбол арена' претворена у фудбалски терен, а ја до тада ништа веће нисам видео. Заиста сам био импресиониран".

Дејан Станковић има 103, Саво Милошевић 102, Бранислав Ивановић 100! Једини су у историји нашег фудбала са преко 100 утакмица у дресу са државним грбом. Актуелни капитен БанеИвановић се данас против Јужне Кореје прикључио двојици бивших капитена у друштву са троцифреним бројем мечева у А репрезентацији.

Али Бане Ивановић је посебан по том што их има највише у дресу Србије. Док су Станковић иМилошевић већину мечева уписали играјучи за Југославију, односно Србију и Црну Гору,Ивановић је 99 од 100 одиграо само у дресу Србије као независне државе.

Ивановић је рекордер по бралду репрезентацију пошто их је одиргао 33, а ускоро ће постати и рекордер у А селекцији. Дебитовао је за Србију и Црну Гору против Италије у Торонту 2005. године и то му је био једини меч у дресу тадашње државне заједнице.

Играо је против Чешке у историјском, првом мечу српских Орлова после одвајања Црне Горе и од тада до данас их је уписао још 98. У склопу припрема за Мундијал наредног лета ће постати рекордер по броју мечева у нашој репрезентацији. 

Извор: Б92/мондо.рс/моззартспорт