Шећерна болест и даље тихи убица

Дијабетес меллитус или шећерна болест, дефинише се као стање хронично повишеног шећера у крви због смањене количине инсулина у организму и дефекта у деловању инсулина или оба наведена стања. Према подацима Светске здравствене организације у току је тиха епидемија ове болести, са предвиђањима да ће 2040. године чак 642 милиона људи на планети боловати од ове болести (WХО, ИДФ).

Република Српска 14.11.2017 | 07:26 Особе оболеле од дијабетеса у највећем броју случајева делимо у оболеле од дијабетеса типа 1, којима недостаје инсулин услед аутоимуне болести и развоја антитела на ћелије које производе инсулин у панкреасу, и дијабетес типа 2 код кога оболеле особе имају одређену количину свог инсулина али он није довољно ефикасан да држи ниво шећера у крви на нормалном нивоу. Ова друга група је бројнија, јер преко 90% дијабетичара чине управо особе са дијабетесом типа 2.

Дијабетес тип 2 је раније називан старачким дијабетесом, јер се сматрало да од њега обољевају углавном старије особе. Данас се зна да и деца, нарочито она која имају вишак килограма, могу оболети од дијабетеса типа 2. Нарочито се број оболелих увећао код радно способног становништва, што се махом може приписати лошим животним навикама.



То је кључна ствар када је у питању овај тип дијабетеса. Сам настанак болести, и њена прогресија, могу се у добром проценту спречити, тј.зауставити. Болест је могуће дијагностиковати у стању предијабетеса, када су вредности шећера у крви повишене, али не довољно да бисмо поставили дијагнозу шећерне болести и дали лекове.

Стање предијабетеса карактерише повећана вредност јутарњег шећера, или повећана вредност шећера два сата након оброка, или обе. Променом животних навика покушавамо да болест задржимо у стању предијабетеса, или да вредности шећера ватимо на ниво као код особа које немају дијабетес.

Утицај исхране и физичке неактивности на развој шећерне болести

Основне мере за лечење дијабетеса типа 2, али и предијабетеса, јесу правилна исхрана и редовна физичка активност. Ако је постављена дијагноза шећерне болести, уз наведене мере иде и трећа -лекови, и то у почетку најчешће у виду таблета.

Ако бисмо говорили у сликама, и наше лечење представили као кућу, лекови би били закрпа за кров који прокишњава, али би правилна исхрана и физичка активност чинили темеље овакве зграде. Чак и када је кров закрпљен, ако темељи не ваљају зграда ће се срушити. Стога је јако битно да сваки дан будемо активни бар 30 до 60 минута, у складу са својим могућностима.

Ова активност може подразумевати да пешице одемо до посла или са посла, да прошетамо до удаљеније продавнице или пијаце, да користимо степенице уместо лифта у згради и слично. Такође, добро би било да радимо вежбе два до три пута недељно по десет или петнаест минута. Ако желимо да држимо дијабетес и предијабетес под контролом, али и да изгубимо на телесној маси, поред физичке активности потребно је и да поведемо рачуна о исхрани.

Треба да уносимо разноврсну храну, да ограничимо унос масноћа, нарочито животињског порекла, да не претерујемо са месом и месним прерађевинама, да храну не пржимо и похујемо, већ динстамо или печемо. Свакодневни унос воћа и поврћа смањује ризик од настанка дијабетеса, али и инфаркта срца и шлога.

Предност треба дати житарицама и производима од брашна од целог зрна, познатијим као интегралне. Угљене хидрате-шећере и скробове, треба равномерно распоредити у 3-6 оброка у току дана. У ове оброке убрајају се и ужине. Грицкалице типа чипса, смокија, кексића, газираних пића и производа од белог брашна треба избегавати. Махунарке треба конзумирати бар 2-3 пута недељно, док црвена меса не треба јести чешће од два пута недељно.



Ипак, треба бити свестан чињенице да шећерна болест често не даје никакве специфичне тегобе док не изазове компликације. Хронична је, и има тенденцију да остави озбиљне последице по здравље ако се не држи под контролом. Компликација у виду инфаркта срца или шлога може бити прва манифестација дијабетеса. Органи које може да оштети су срце, мозак, ноге, очи и бубрези.



Стога је веома битно да се особа која има предијабетес или дијабетес придржава савета лекара у вези узимања лекова, али и у вези правилне исхране и редовне физичке активности, да би доживели лепу и квалитетну старост. Шећерна болестсе може спречити, може се и успешно лечити, а тај успех зависи не само од медицинског особља већ и од саме особе коју лече.

Аутор: Др Марија Главинић - Мијић