Анализа: Хрвати су краљеви квалификација, нису ни Срби лоши!
Бразил и (Западна) Немачка никада нису испали у квалификацијама за Мундијал, Италијани, Аргентинци, Хрвати и Срби испали су само једном.
Фудбал 14.11.2017 | 22:25
Чак и у поређењу са "древним" силама у светском фудбалу, попут Италије, Аргентине, Мексика, Шпаније, Француске…
Иако су током квалификација за Русију 2018 изгубили и од Исланда у Рејкјавику и од Турака у Ескишехиру, па се умало обрукали са такозваним Косовом на "Максимиру" и све "увеличали" ремијем са Финском на "Рујевици", Хрвати су некако успели да смене ("Мамињовог") селектора Анта Чачића у последњем тренутку и тамо негде у Сплиту пронађу некадашњег аса Вартекса, а потом тренера Динама из Тиране, Славена из Копривнице и неколицине клубова са Блиског Истока и, најважније, човека који није имао проблем да преузме национални тим у незгодном тренутку.
Свестан да му се слична прилика неће указати у животу, Златко Далић заборавио је да је у тренерској каријери освојио Суперкуп Албаније, Саудијски куп принчеве круне и Арапску Голф лигу, ушао је у свлачионицу у којој су га чекале звезде неких од највећих клубова на свету и доказани мајстори фудбала и, испоставиће се, повео их ка рутинском пролазу кроз бараж са Грцима.
После 4:1 на "Максимиру", Далићеви изабраници рутински су одиграли реванш на "Караискакису", трећи пут прошли бараж за Мундијал после мечева са Украјином на путу ка Француској 1998 и Исландом ка Бразилу 2014 и - укупно - обезбедили пето светско првенство у фудбалу из шест покушаја!
Статистички, односно процентуално, успешнији од Хрвата само су "стопроцентни" Бразилци и Немци, као и Италијани и Аргентинци који такође по једном нису пролазили квалификације, али из већег броја покушаја у односу на "коцкасте" па им је и проценат успешности преко 90 одсто.
У времену у ком је предуслов за пријем у УЕФА и ФИФА гласио да морате да будете призната држава и чланица Уједињених нација, што је случајем "Косово" престало да важи, Хрватска је "закаснила" за квалификације за САД 1994, потом изборила пласман у Француску 1998 где је сензационалним играма стигла до трећег места уз вођство у полуфиналном окршају са Французима, "коцкасти" су потом у Јапан и Јужну Кореју односно Немачку отишли као победници група без пораза у комплетном циклусу да би, за сада, једини неуспешни поход био онај ка Јужној Африци 2010. године.
Чак и тада кључни детаљ није се догодио на утакмици на којој су актери били играчи селектора Славена Билића, већ је то био онај из Дњепра када је Рио Фердинанд у мечу претпоследњег кола направио велику грешку и проузроковао црвени картон за голмана увелико пласиране Енглеске, Роберта Грина и пенал за Украјинце већ у 12. минуту.
Дуел је завршен резултатом 1:0, што је уједно била једина утакмица у којој Енглези селектора Фабија Капела није победила у групи, па су "коцкасти" неочекивано склизнули на треће место пред последњих 90 минута у којима су Андриј Шевченко и другови играли са Андором и победили 0:6.
Билићев тим квалификације за Мундијал 2010 није одиграо ништа боље, ни лошије од оних за Бразил 2014 и Русију 2018, али је то до данас остао једини неуспех популарних "ватрених" у борбама за пласман на најважнији турнир у свету фудбала.
Проценат успешности - 83,3 одсто, у чему Хрватска заостаје само за Бразилом, (Западном) Немачком, Италијом и Аргентином, а у чему су комшије испред Мексика, Енглеске, Шпаније, Француске, па и СФРЈ која се са скором 7/11 односно 63,7 одсто успешности налази међу десет најуспешнијих екипа у историји фудбала.
Важно је напоменути да смо рачунали само квалификације у којима су репрезентације заиста учествовале, тј. такмичиле се, па тако Бразил има 21 пласман на Мундијал, али само 12 појављивања у квалификацијама што због пет титула првака света (некада су шампиони били сигурни учесници наредног СП), што због органзације два турнира, што због чињенице да су Бразилци на прва три СП једноставно долазили на основу позива организатора.
Немци, рецимо, заостају са Бразилом по броју учешћа (21-19), али никада нису испали у квалификацијама - на први Мундијал 1930. у Уругвају нису били позвани, а 1950. било им је забрањено да учествују.
Што као Западни Немци, што као фудбалери уједињене Немачке, популарни "панцери" су прошли свих 14 циклуса квалификација уз наравно значајан број пласмана остварених на основу титула првака и организације турнира.
Италијани, који попут Немаца имају четири титуле првака света, само су једном посустали - у квалификацијама за Шведску 1958 и то због пораза у Белфасту од Северне Ирске у утакмици која није одиграна када је било предвиђено јер авион са мађарским арбитром Иштваном Золтом због густе магле није могао да слети у Лондон.
О томе ћемо писати нешто опширније када у понедељак увече будемо сазнали исход реванш меча баража између Италије и Шведске, у којој ће "азури" на "Сан Сиру" морати да надокнаде гол заостатка из првог дуела и покушају да избегну улогу ТВ публике после 60 година мање-више рутинских шетњи ка завршним турнирима.
И ако испадну од Швеђана, Италијани ће статистички остати успешнији од Хрвата, али не и од Аргентинаца, двоструких првака света, који су се овог пута провукли до Русије "кроз иглене уши", међутим којима није било спаса на путу ка Мексику 1970 утолико што се на другој страни терена на препуној "Бомбоњери" налазио Освалдо Рамирез, Перуанац који је постигао оба гола за реми 2:2 што је значило да Перу иде, а Аргентина не.
Када се одбију турнири на које је Аргентина позивана, које је организовала и на које се пласирала као шампион планете, "гаучоси" су прошли 12 од 13 циклуса и последњи су који имају бољи проценат успешности од Хрватске.
ФИФА резултате које је остварила Краљевина Југославија, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ и СЦГ, за разлику од ФИБА, приписује Србији, па се пласман у Русију "орловима" води као 12. из 20 покушаја што је један од бољих скорова у историји.
У том смислу, када се Краљевини Југославији избрише пласман на први Мундијал у историји, онај у Уругвају 1930, али и пониште квалификације за САД 1994 када смо били под санкцијама, фудбалске репрезентације наше земље оствариле су 11 пласмана из 19 покушаја за 57,9 одсто успешности.
По историјским етапама, учинак у квалификацијама изгледао би овако:
Краљевина Југославија 0/2 – 0%
ФНРЈ 4/4 – 100%
СФРЈ 3/7 – 42,9%
СРЈ 1/2 – 50%
СЦГ 1/1 – 100%
Србија 2/3 – 66,7%
Заправо, о хроничним неуспесима репрезентације Србије када су квалификације у питању највише доприносе константни колапси када су у питању борбе за одлазак на ЕУРО, на којем наша земља није била од 2000. године, ни као СЦГ, ни као Србија.
"Орлови", фудбалери самосталне Србије, само једном се нису пласирали на ФИФА светско првенство из три покушаја и, статистички гледано, у светском су врху са 66,7 одсто успешности, што је добра основа у намери да се у будућности и о нама пише као тиму који не пропушта Мундијале.
Строго статистички, иако нам је узорак скроман, имамо идентичан проценат као Јужна Кореја с којом се састајемо у уторак у 12 часова, а бољи смо од Холандије, Сједињених Држава, Шведске, Русије/СССР-а, Ирана, Камеруна, Мађарске, итд.
Број учешћа на ФИФА светским првенствима:
21 – Бразил
19 – Немачка*
18 – Италија
17 – Аргентина
16 – Мексико
15 – Шпанија
15 – Енглеска
15 – Француска
13 – Белгија
13 – Уругвај
12 – Србија*
11 – Швајцарска
11 – Русија*
11 – Шведска
Оно где би Хрвати тек требало да начине најважнији искорак и приђу водећим светским репрезентацијама је учинак на самим мундијалима, на којима "коцкасти" од похода на бронзу у Француској 1998. године имају само - ДВЕ победе! Логично, нису више пролазили у "нокаут" фазу.
Хрватска 126, Србија 127
Супротно перцепцији да Хрватска не пропушта велика такмичења и рутински стиже до њих, а Југославија/Србија константно посрћу говори скор једних и других у ФИФА квалификацијама. Хрватска има скор 36-18-8 и пет од шест пласмана, а СРЈ/СЦГ/Србија 37-16-7 и четири од шест пласмана. Ако бисмо ова два биланса рачуната од 1998. до данас представили у освојеним бодовима по принципу: три за победу, један за реми, "плави"/"орлови" били би успешнији за бод: 126-127.
Проценат успешности у ФИФА квалификацијама:
100% Бразил (12/12)
100% Западна Немачка (8/8)
100% Немачка (6/6)
93.3% Италија* (14/15)
92.3% Аргентина (12/13)
83.3% Хрватска (5/6)
81.3% Мексико (13/16)
81.3% Енглеска (13/16)
77.8% Шпанија (14/18)
70.6% Француска (12/17)
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар