"Паспаљ је добро, ионако је неуништив!"

Легендарни кошаркаш осећа се добро, комуницира са пријатељима и породицом и вратиће се у Београд ускоро, када довољно ојача и буде спреман за дуг лет.

Кошарка 13.11.2017 | 18:30 "Паспаљ је добро. И биће добро. Ионако је неуништив", написао је на Тwиттер профилу наш глумац, а пријатељ Жарка Паспаља, Сергеј Трифуновић.

Сергеј је очигледно био у прилици да се, после узнемирујуће вести о томе да је легенда наше кошарке доживела мождани удар током пропутовања по САД, увери у то да прве, охрабрујуће прогнозе о томе да шлог није оставио последице и да се Паспаљ осећа добро и комуницира са пријатељима и родбином нису дате олако и без покрића.

Њих двојица често су у друштву пратили важне утакмице Партизана, Сан Антонио Спарса и репрезентације Србије у једно од београдских блуз и џез барова, где ће Паспаљ ускоро поново заузети своје место и замолити да се мало утиша музика како би могао лакше да прати, рецимо, Спарсе у финалној серији са Мајами Хитом, итд.

Београдски медији, позивајући се на изборе блиске једним од највећих кошаркаша које је наша земља имала, такође доносе лепе вести из Тексаса, тачније куће Жарковог пријатеља и тренера "мамуза", Поповича. Мало тога у овом тренутку познато је, осим да је Паспаљ на време и адекватно био збринут у једној од болница у Сан Антонију које су специјализоване за мождане ударе и да, што је најважније, ова болест модерног доба која "долази" дуго и споро, а "наступа" брзо и изненада није оставила трајне последице по здравље 51-годишњег аса Партизана, Олимпијакоса, Панатинаикоса, репрезентације Југославије, итд.

Паспаљ је, незванично, већ у контакту са породицом и пријатељима, а у Београд би требало да се врати када довољно ојача за лет дуг преко десет сати утолико што се и претпоставља да је до недостатка кисеоника у мозгу и дошло услед дугих, напорних и везаних путовања авионом којим је Пљевљак прво стигао од Београда до Сакрамента, где је посетио Дивца, а онда продужио до Сан Антонија, где се срео са Поповичем и убрзо осетио прве тегобе.

У међувремену, чувши шта се догодило, Дивац је послао своје Сакраменто Кингсе у Њујорк на утакмицу са Никсима, а он допутовао у Сан Антонио где је провео дан са Паспаљем у болници.

Паспаљ и Попович упознали су се 1989. године када је тадашњи репрезентативац Југославије био један од првих Европљана који су стигли у НБА лигу крчећи пут данашњој плејади талентованих тинејџера који одлазе у САД пре него што заврше школу или одиграју прву сениорску сезону у Европи.

С обзиром на то да је од страних језика знао само руски, одлучено је било да Паспаљ за почетак одседне у Поповичевој кући заједно с његовом супругом Ерин, двоје деце и псом, а Жарко је потом у интервјуима често помињао тај период и откривао бројне анегдоте.

Ове јесени Попович и он договорили су се да проведу једно време заједно, али се испоставило да је цео тај пут био превише напоран за вишеструког светског и европског првака, који је 2001. године у размаку од четири месеца, у марту па јулу, доживео везане срчане ударе бавећи се спортом рекреативно - прво после малог фудбала, а потом и после партије тениса са пријатељем.

"Ако је ишта добро у свему томе, јесте то што сам инфаркт добио рано, када је организам био јак и способан да се избори. Било је и нечег лошег, јер никад у каријери нисам био повређен, нити сам пропустио утакмицу, па мозак не прихвата да може нешто лоше да ти се догоди", причао је својевремено Паспаљ у интервјуу за "Време".

"Пре свега због мог неприхватања болести, лечење није било краткотрајно, како је требало, него је потрајало две године. Тек после сам схватио да баш тако и не може и да морам да променим одређене навике. Сада сам за нијансу мање тврдоглав и спремнији да се, ако нешто не прија, склоним или урадим нешто за себе", наставио је и додао:

"Све активности сам свео на меру која ми прија. Ако ми нешто изазива нелагодност, покушам да бежим од тога. И да радим ствари које ми пријају. Трудим се да се што мање нервирам и да пазим на оно шта ми говори организам".

"Мождани удар (цереброваскуларни инсулт, шлог, апоплексија) означава престанак функционисања одређених група можданих ћелија (оштећење можданог паренхима), а настаје услед недостатка хранљивих материја и/или кисеоника. Недостатак ових материја се јавља као последица поремећаја крвотока услед зачепљења крвних судова или услед њиховог прскања и излива крви у мождано ткиво или мождане овојнице. С обзиром да мождане ћелије не поседују резерве хранљивих материја и кисеоника, долази до њиховог пропадања што се клинички манифестује испадом оних функција за чије су извршење ћелије одговорне". (извор: Wикипедиа)

Извор: мондо.рс