Како је Страхиња постао Луис и зашто су га Гробари завољели?

И шта је научио у Лос Анђелесу? Крилни кошаркаш Партизана борбеношћу и игром у одбрани веома брзо стекао симпатије црно-беле публике.

Кошарка 14.11.2017 | 18:30 Страхиња Гавриловић некако је тихо дошао у Партизан. Прво је тренирао са црно-белима током лета, а онда потписао уговор и задужио опрему црно-белих. А после првих 10-ак утакмица новој сезони Гавриловић је чини се већ “купио” добар део навијача Партизана ставом који има на терену без обзира да ли на њему проведе један или 20 минута. Борба за сваку лопту и чврста игра у одбрани квалитети су који се цене.

“Кад год добијем шансу, трудим се да је што боље искористим. Пре свега ту мислим на игру у одбрани, јер ме то покреће и даје снагу. Био сам на трибинама, као клинца ме је отац водио на Партизан. Као навијач сам тада гледао, али и учио како се бори и баца за сваку лопту. Ја не могу другачије. Све би урадио да Партизан добије утакмицу. Једноставно то је љубав према овом грбу”, рекао је Гавриловић за МОЗЗАРТ Спорт.

Иначе, за Гавриловића се у може рећи да је “амерички ђак” у најпозитивнијем смислу. Најпре је ишао у средњу школу Рок Академи у Сан Дијегу, а онда је провео четири године на универзитету Јужна Калифорнија у Лос Анђелесу.

“Доста ми је помогао боравак на колеџу. Пре свега за игру у одбрани, тамо се доста игра један на један. Тамо се игра знатно брже, чувао сам играче на свим позицијама од један до пет. Искрено, некако ми је и лакше што сада у тиму има Вилијамс Госа и Милера, они су прошли то слично, па се добро капирамо.”

И Гавриловић и Партизан су некако стидљиво почели сезону, али ситуација се променила од тада и далеко је од борбе за опстанак како се провлачило тамо негде у августу.

“Ма какав опстанак! Партизан увек има највише амбиције. Идемо полако, не заборавите и да ни тренер није био ту од почетка припрема. Играчи се такође полакоа адаптирају. Ствари већ изгледају боље.”

Последњу победу у Јадранској лиги црно-бели су изборили у суботу у Сремској Митровици против Мега Бемакса.

“Знали смо колико нам је важна та утакмица, везали смо три пораза и морали смо да прекинемо ту серију. Мега је млад тим, али смо видели да има тамо и НБА талената. Добро смо се спремили, знамо да сви играју против Партизана са додатном мотивацијом. Имали смо проблем са њиховим офанзивним скоком, али смо успели то да исправимо.”

Пред Партизаном је сада знатно тежи задатак, јер у уторак у халу Пионир долази немачка Алба. Управо тај тим је у првом колу Еврокупа демолирао црно-беле са 111:85.

“Морамо потпуно да заборавимо на ту утакмицу са Албом. Она није била била реалан показатељ односа снага. То нам је био први меч у Европи у сезони, па још на гостујућем терену. Ипак, против Локомотиве смо показали да можемо равноправно да се носимо са главним фаворитом за освајање Еврокупа. У том мечу смо се држали 35 минута, а на крају су одлучиле неке ситнице. Само морамо да будемо паметнији и да одиграмо са више концентрације. Доћи ће ствари на своје.”

Гавриловић каже да не жели да прогнозира какви су домети ове екипе Партизана, али тврди да ће црно-бели свакако поправити бољку која их мучи од почетка сезоне - а то је игра у одбрани.

“Идемо на боље кад је тај сегмент игре у питању. Упознајемо једни други, последњи је стигао Семјуелс. Једноставно, потребно је време да ствари легну и да се науче те неке кретње у акцијама.”

И за крај, открио нам је Гавриловић зашто је и како добио необичан надимак Луис.

“Луис је надимак који сам добио због оца. И њега је тако звао Мута док га је својевремено тренирао у Радничком. Кад сам кренуо да тренирам, нису могли да ми запамте име, па је било оно - Луисов мали, па мали Луис, и о остало је. А касније је и Америма на колеџу било лакше да изговоре Луис него Страхиња”, закључио је Партизанов кошаркаш.

Извор: моззартспорт