Штедња: Надлежни скривају податке

На рачунима у банкама у БиХ штедња становништва достигла је историјски максимум од чак 11,2 милијарде КМ, али надлежне институције као змија ноге крију податак о броју штедиша.

Босна и Херцеговина 12.11.2017 | 21:50 Подаци Агенције за осигурање депозита БиХ показују да укупан број депонената у свим банкама износи 2,8 милиона.

''Ријеч је о збирном прегледу, гдје се у укупном броју један депонент може наћи и 23 пута, због система осигурања по депоненту по банци чланици'', објашњавају у овој агенцији.

У Агенцији за осигурање депозита БиХ додају да 2,74 милиона депонената има штедњу до 50.000, а 41.408 њих преко овог износа.

''Тренутно осигурани депозит износи 50.000 КМ, заједно са обрачунатом, односно припадајућом каматом по депоненту по банци чланици. Крајем септембра ове године укупна штедња грађана износила је 11,2 милијарде КМ, а ријеч је о свим депонованим средствима грађана код банака чланица заједно са припадајућом каматом'', кажу у овој агенцији у којој, није добијен податак колико грађана располаже коликом штедњом.

Међутим, неколико истраживања показало је да у БиХ живи око 100 мултимилионера, чије богатство вриједи нешто више од 10 милијарди КМ.

У ту категорију, према међународним стандардима и методологијама, спада сваки појединац чије богатство премашује износ од 30 милиона долара.

С друге стране, у БиХ живи и 525 милионера, а ријеч је о становницима који на својим рачунима у комерцијалним банкама у БиХ имају по милион КМ и више.

Без обзира на кризу и чињеницу да добар дио становништва живи прилично тешко, штедња становништва у БиХ из године у годину биљежи пораст. Тако су, у односу на прошлу годину, грађани уштедјели 950 милиона КМ више.

С друге стране, укупна кредитна задуженост становништва је у априлу ове године износила 8,25 милијарди КМ.

Према подацима Централне банке БиХ, то је за скоро 5 одсто више у односу на исти мјесец 2016. године.

Јасно је да је штедња грађана увелико премашила њихову задуженост, што је резултат чињенице да у БиХ, поред богатих, штеде и они који имају скромна примања.

''Добар дио штедње односи се управо на те људе. Чињеница је да се на овим просторима све теже живи, због чега су и људи опрезнији. Сваку марку остављају са стране, плашећи се да нам предстоје тежа времана. Људи штеде на свему на чему могу да уштеде. Наравно, порасту штедње доприносе и они који имају добра примања или се баве неким бизнисом. Зато не чуди што у БиХ живе и милионери, ма како то невјероватно звучало'', истичу у удружењима потрошача.

Додају да је, кад је ријеч о кредитној задужености, за очекивати да она буде мања, с обзиром на то да је све више кредитно неспособних грађана.

Подсетимо, лани је, у односу на 2015. годину, штедња у БиХ по становнику порасла за 190, а кредитна задуженост за нешто више од 80 КМ.

Пада потрошња

Најновија Анкета о потрошњи домаћинстава у БиХ показала је да, упркос паду потрошње, расте број оних који штеде.

Тако је за само 4 године за 28 одсто повећан број домаћинстава која мјесечно уштеде бар дио својих прихода.

Наиме, у 2011. у БиХ је штедило 14,2, а у 2015. години 18,2 одсто домаћинстава, док је у овом периоду, с друге стране, просјечна мјесечна потрошња пала за више од 10 одсто.

Посебно је смањена потрошња хране – за скоро 16 одсто, подаци су поменуте анкете коју је спровела Агенција за статистику БиХ.

Извор: Блиц