Пресјек ЕЛ: Звезда може са свима, фали учинак клупе!
Прошла је тачно петина елитног кошаркашког такмичења у Европи, а Црвена звезда, једини представник Србије у Евролиги, после шест одиграних кола има учинак од две победе и четири пораза.
Кошарка 13.11.2017 | 22:15
Њиховом одличном старту утицао је и добар распоред јер су одиграли четири утакмица пред домаћом публиком и то не против најјачих клубова у Европи.
Актуелни шампион Евролиге екипа Фенербахчеа добро је кренула у одбрану титуле, имају скор 4/2, међутим податак да су одиграли само два меча у Истанбулу говори нам то да тим Жељка Обрадовића има доста простора у наредним утакмицама.
Шпански клубови, њих чак пет, имају доста проблема, што због великог броја повреда, што због лоше форме појединих кошаркаша на старту сезоне.
Са друге стране грчки великани, Олимпијакос и Панатинаикос који су у петак вече одиграли међусобни дуел, навикли су нас, поготово клуб из Пиреја, на нешто боље партије, међутим чини се да је из шест одиграних кола Олимпијакос извукао максимум (4/2) пошто им у већини мечева није играо Василис Спанулис.
После овог кола немамо више екипу без победе јер је Анадолу Ефес успео да дође до првог тријумфа у елитном такмичењу, док је Армани непријатно изненадио убедљивим поразом код куће од Жалгириса.
Клуб из Каунаса можда је и највеће изненађење, пошто играју феноменалну кошарку, док се немачки представник Бросе Бамберг пробудио, иако су овом колу изгубили од актуелног шампиона Европе.
После шест одиграних кола, на реду је мали пресек стања у Евролиги, а логично, највише пажње посветићемо прваку Србије и АБА лиге – Црвеној звезди.
Стартери играју колико могу, млади морају боље
Кошаркашки клуб Црвена звезда кренуо је у ново поглавље, дошло је до великих кадросвких промена на свим пољима и овај скор од две победе и четири пораза не би требало да брине навијаче.
Претходни тренер Дејан Радоњић и његови играчи помало су размазили присталице црвено-белих боја, пошто годинама се градио тим који ће владати Јадраном и управо то се и десило.
Звезда је сваке сезоне трпела одласке играча, али окосница српских кошаркаша међу којима су били Јовић, Лазић, Дангубић, Митровић и други није се много мењала.
Од ове сезоне, у клубу су остали само Лазић, Дангубић, Бјелица и Добрић и тај ослононац домаћих играча је промењен неким новим младим кошаркашима који би требало да расту како сезона и године одмичу.
За носиоце су постављени искусни момци и за разлику од претходних сезона, када је Звезда знала да омане, доведени су одлични кошаркаши који могу са свима да се носе.
Рочести, Фелдин, Дангубић, Бјелица, Лесор, Лазић и Антић имају квалитетет да играју са свима, али остали играчи немају још тај ниво искуства како би Звезда у Евролиги и на гостовању остваривала запажене резултате.
Нећемо се више враћати у прошлост и поредити овај тим са њима јер је Звезда кренула у нови циклус, међутим навијачима је веома важно рећи да Звезда више нема (имаће наредних година) толико дубоку клупу где увек неко од играча може да искочи.
“Нема везе... Неће Гудурића, убациће Симоновић, Јовић се повредио, Волтерс или Џенкинс ће то покрити... Кузмић је у мало паду форме, Томпсон ће одиграти добру ролу“, говорили су махом навијачи Звезде прошле године.
Сада ситуација и није баш таква, зна се од кога се највише очекује и уколико ти играчи не дају највећи допринос, прича се углавном ту и завршава јер остали, за сада, не могу толико да искоче. Ово говоримо само о Евролиги, пошто је у АБА лиги другачије јер је квалитет осталих екипа доста слабији.
Играчи попут Јанковића и Јовановића бљеснули су у неколико мечева, али морамо имати у виду да је ово њима прва сезона у Европи и да период привикавања на овакав стил кошарке и даље траје.
Никола Радичевић показао је против МЗТ (18п, 10ас) да и те како може у будућности да буде користан и у Звезди се надају да би његов пут могао да буде сличан као код Јовића, који је годину дана играо као замена искусном Вилијамсу, а потом наредне две године био главни шраф Звезде.
Главни приоритет Кошаркашког клуба Црвена звезда је регионално кошаркашко такмичење и овај тим је и даље најквалитетнији на Јадрану, али овде говоримо о београдском клубу у Евролиги где играју најбољи.
Када је реч о најбољима, црвено-бели ће се у наредна два кола састати са екипама које су редовни учесници завршног турнира Евролиге – ЦСКА и Олимпијакос.
Следеће недеље екипу Душана Алимпијевића очекују две утакмице овог такмичења у року од два дана, пошто у среду дочекује Московљане, док у петак гостује у Пиреју.
Пред тако тешке утакмице важно је бити реалан и шта можемо очекивати. Звезда је показала да може са свима, пошто је пред домаћом публиком победила Макаби и Барселону, међутим наредна два противника нису доживела толике промене као екипа из Тел Авива и Каталоније.
ЦСКА и Олимпијакос су “системски клубови“, тимови који имају једног тренера дуги низ година и који сваке године имају сличан састав, са неколико промена. Велики ударац за ЦСКА био је одлазак Милоша Теодосића, али доведен је Ћаћо Родригес који легитимно мења кошаркаша Лос Анђелес Клиперса.
Управо због тога Звезду очекују два паклено тешка меча, а све ће зависти од овог у Београду јер уколико црвено-бели направе подвиг и победе екипу Димитриса Итудиса, у Пиреј ће ићи са много мањим оптерећењем.
Химки "пада", Фенер и ЦСКА воде коло
Екипа Химкија ове сезоне је сјајно направљена, укомпонована, створио се одличан тим око Алексеја Шведа и резултати су већ видљиви на почетку сезоне. Клуб из Подмосковља дели прву позицију са ЦСКА са шет победа и једним поразом.
Изабраници Јоргоса Барцокаса играју веома дисциплиновано, а чак ни Швед “не дивља“ као што је знао у претходним сезонама. Ипак, тешко је очекивати да ће Химки наставити са оваквим партијама пошто им следе доста тежи мечеви.
Клуб из Подмосковља има довољну дубину, 10-12 одличних играча, реално је да уђу у плеј-оф Евролиге, али да ли ће успети да задрже корак са њиховим сународницима не бисмо рекли.
Сваки тим током године претрпи доста успона и падова, неки очајно крену сезону, поједини тако заиграју средином ње, док је најгори сценарио да кошаркашки клуб уђе у кризу на крају такмичарске године.
ЦСКА смо већ споменули код Црвене звезде, а ево мало и код Химкија. Итудис веома добро познаје играче, а они знају његов систем игре. Додати су поједини играчи међу којима си најзвучнији Родригес и Клајбурн, и уз Деколоа који је ту дуги низ година, ЦСКА је у Фенер најозбиљнији кандидат за титулу.
Нешто супротно од Химкије очекује се од актуелног шампиона Европе – Фенербахчеа. Клуб су током лета напустили носиоци екипе Богдан Богдановић и Екпе Јудо, због повреде на старту сезоне одсутан је Никола Калинић, док се скоро на терен вратио и Боби Диксон.
И поред тога, турски клуб има четири победе, док је два пораза доживео у тесним завршницама против ПАО (70:68) и Уникахе (68:67).
Чека се да проради Џејсон Томпсон, који се за сада не сналази најбоље у Европи, и још када се Диксон и Калинић врате у топ форму, Фенербахче ће рушити све редом.
Жељко Обрадовић и ове сезоне има веома талентован састав, у тиму се налази и репрезентативац Србије Марко Гудурић, који би требало да још више напредује и сазри под палицом најбољег тренера у Европи.
Шпанска колонија, успон Ефеса и Басконије
Очајан старт за сада имају Ефес, Басконија и неким чудом Армани из Милана, пошто екипа Симонеа Пјаниђанија игра веома добро (осим у последњем мечу), али некако губи мечеве.
Барселона такође не бриљира, али од ова четири клуба се очекује да у наредним колима дижу форму и да се укључе у борбу за доигравање. Буџети ових клубова то подразумевају, а по финансијском стању, некима је и “Фајнал-фор“ приоритет.
Када смо поменули Химки као екипу која ће вероватно пасти у поретку, у исти кош бисмо могли да ставимо и Макаби из Тел Авива који је такође одиграо четири од шест мечева код куће.
“Понос Израела“ несумњиво има озбиљан састав, али су екипа која доста зависи од појединаца, а не толико од тима. Претходних неколико година били су далеко испод просека и радује што су се коначно вратили тамо где им је место. Заочекивати је да уђу у плеј-оф, међутим тешко да ће бити међу прва четири као што је сад случај.
Споменули би и остале шпанске клубове Уникаху, Валенсију и Реал Мадрида. Код “Краљевског клуба“ утисак је да би они имали много лошији скор да 18-годишњи Лука Дончић не игра најбољу кошарку у Европи.
Екипа Пабла Ласа победила је на четири од шест утакмица, а на свим осима на једној, Дончић је играо вансеријску кошарку. Млади Словенац у тријумфима просечно бележио 24 поена, 6,8 скокова и 3,8 асистенција, док у поразима има 15,5 поена.
Услед повреде Серхија Љуља, као и Кузмића и Ајон, стекао се утисак да ће Реал у Евролиги долазити до победе једини уколико Дончић буде давао 25+ поена... Такав је за сада дојам, а видећемо како ће се даље одвијати ситуација са Мадриђанима.
Уникаха је можда и највећа непознаница, клуб су који победе Фенербахче код куће, па потом у “Мартин Карпења арени“ изгубе од Бамберга. Имају учинак од три победе и три пораза и тешко је прогнозирати њихову судбину.
Валенсија, шампион Шпаније, изгледа доста боље од тима из Малаге, иако имају исти скор. Чињеница да су у последња два кола гостовали ЦСКА и Фенербахчеу доста говори. Играју веома добро и од њих се очекује да буду у конкуренцији за плеј-оф.
Олy и ПАО
Кошаркаши Олимпијакоса упркос повреди Спанулиса и константно ровитог Робертса имају добар скор после шест одиганих кола – 4/2. Томе се највише допринеле четири утакмице пред домаћом публиком, с тим што су у последњем мечу у Пиреју поражени од љутог ривала Панатинаикоса.
Јанис Сферопулос поново има један од најбољих дефанзивних тимова, ако не и најбољи, и врх табеле је чврсто резервисан за њих. Српски играч Никола Милутинов игра сјајно ове године, израстао је у првог центра и доста се очекује од њега.
Такође, повратак Спанулиса ће их само ојачати и Олимпијакос ће готово сигурно имати предност домаћег терена у плеј-офу, односно биће међу прве четири екипе.
Ћави Пасквал и Панатинаикос нису имали толико проблема са повредама, али имају лошији скор од Олимпијакос, а један од разлога је што су четири пута гостовали. Предност домаћег терена у Евролиги много значи и зато стално напомињемо зашто је неко имао лошији или бољи старт сезоне, пошто то много зависи од паркета на којем се игра.
ПАО је доста претрпео одласком Мајка Џејмса у НБА, Маркус Денмон за сада не обавља посао од којег се њега очекује и очигледно је им фали још један плеј/бек који би донео додатни квалитете. Лекавичијус је одлично одиграо против Олy и за сада се показао као одлично појачање.
Панатинаикос је као Олимпијакос већ виђен у доигравању Евролиге и јако ће се борити за предност домаћег терена после 30 одиграних кола.
Жалгирис и Бамберг
Кошаркаши Бамберга су после два узастопна пораза дошли до три победе заредом, док су у последњем колу доживели неуспех против актуелног шампиона Европе. Тринкијери је доста добио доласком Дорела Рајта и биће занимљиво пратити колико немачки шампион може ове године, пошто су претходне били без доста среће.
За крај, али не и најмање битно, екипа Жалгириса из Каунаса једно је од пријатнијих изненађења. Екипа Шарунаса Јасикевичуса само је од Реала поражена убедљиво, док је у свим осталим мечевима била у игри.
Имају три победе и исто толико пораза, а два тријумфа су дошла на гостовањима Арманију и Барселони, што доста говори. Василије Мицић игра веома добро, прија му сарадња се легендарним европским играчем, и могао би да буде један од важнијих играча у походу Жалгириса на плеј-оф, који са оваквом игром не изгледа неостварљиво.
Петина такмичења је иза нас, има још баш много да се игра, али већ сада можемо створити неку слику о томе како ће се даље одвијати најјаче кошаркашко такмичење у Европи.
Евролига, табела:
1. ЦСКА 5/1
2. Химки 5/1
3. Р. Мадрид 4/2
4. Фенербахче 4/2
5. Макаби 4/2
6. Олимпијакос 4/2
7. Валенсија 3/3
8. Жалгирис 3/3
9. Панатинаикос 3/3
10. Уникаха 3/3
11. Бамберг 3/3
12. Барселона 2/4
13. Црвена звезда 2/4
14. Басконија 1/5
15. Ефес 1/5
16. Армани 1/5
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар