ЦЦИ: До посла без јавног конкурса

Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) данас су у Бањалуци представили „Извјештај о мониторингу именовања и запошљавања у јавном сектору у Босни и Херцеговини“, који даје преглед регулативе и праксе именовања и запошљавања у јавном сектору, током првих шест мјесеци 2017. године.

Босна и Херцеговина 10.11.2017 | 22:26 „Истраживање које је ЦЦИ провео током прве половине 2017. године, показује да је у 71 одсто анкетираних јавних установа, примарно у здравству, просвјети, јавним предузећима и ванбужетским фондовима, забиљежено неколико стотина нових запошљавања, најчешће без конкурса.

Посматрајући генерално јавни сектор, број новозапослених у 2017. години достиже и неколико хиљада.

Укључујући новозапослене, за плате из буџета Републике Српске ове године биће издвојено више од 718 милиона КМ или око трећине новца од пореских прихода“, наводи се у Извјештају о мониторингу именовања и запошљавања у јавном сектору у БиХ, који је данас представљен.

Тренутно важећи прописи, који уређује наведену област не гарантују избор и именовање најкомпетентнијих кандидата мјерено кроз компетенције и радно искуство, а у складу са општеприхваћена три принципа: мериторности, транспарентности и одговорности, а у прилог чега говоре и примјери из праксе.

Налази мониторинга ЦЦИ-а, показују да је процес запошљавања генерално врло нетранспаретан. Прецизније, индекс транспарентности процеса запошљавања износи 40,5 (на скали од 0 до 100).

Он је 2,5 пута мањи у односу на стање којем тежимо - да се сви конкурси објављују на wеб страницама органа који запошљава, да се објављују у дневним новинама, да су сви критеријуми за оцјењивање на конкурсу доступни кандидатима, да се састави комисија објаве током фазе расписивања конкурса, те да се врши именовање и запошљавање најбоље рангираних кандидата.

У јавним установама, институцијама и предузећима, обухваћеним истраживањем, у којима постоје јавни конкурси, у 57% случајева „интервју“ с кандидатима пресуђује при запошљавању, често без јасних критерија и процедура.

Због тога се одлучивање своди на личну процјену чланова комисија, па није ријеткост да за исти одговор, један члан комисије даје максималан број бодова, а други минималан.

Додатни проблем представља начин формирања конкурсних комисија.

У већем дијелу јавног сектора, ван државне службе, што обухвата око  80% упослених на буџетима, о начину избора комисије за запошљавање, транспарентности процеса, компетенцијама и независноти комисије, најчешће одлучује руководилац који запошљава, па је тиме институт јавног конкурса обесмишљен.

Због свега наведеног, неопходно је у што скоријем периоду измјенити или донијети нови Закон о државној/јавној служби на свим нивоима у складу са СИГМА принципима реформе јавне управе, те детаљније уредити конкурсну процедуру како би се осигурало да посао у јавној управи добијају најбољи кандидати.

У јавну управу у цијелој БиХ неопходно је што хитније увести правило избора најквалитетнијих кандидата (избор по листи, а не са листе). Запошљавање у јавном сектору потребно је свести на неопходан минимум, са тежњом да број упослених прати европске стандарде (нпр. један државни службеник на 1000 упослених).

У протеклом периоду, преко 20 000 грађана је својим потписом на петицију дало подршку захтјеву за измјену законâ који уређују област запошљавања у јавном сектору, како би сви имали једнаке шансе за запошљавање.

Захтјевом се тражи јасно одвајање политичких функција од професионалних позиција унутар јавног сектора, поштено запошљавање у државној служби, здравству, просвјети, јавним предузећима, итд.

Личне способности, знање, искуство и интегритет кандидата морају бити пресудни фактор приликом именовања и запошљавања у јавном сектору. Не страначка или породична веза, наведено је у Извјештају.

(Н1, БН)