Прича: Ламар Одом - смрт, дрога и борба са духовима прошлости

Песма која најбоље описује његов живот јесте она од Куртиса Џејмса Џексона ИИИ, човека познатијег под алијасом 'пола долара' – "Wхен ит раинс ит поурс" (Када киша пада, онда лије).

Кошарка 09.11.2017 | 22:30 Ипак, имајући у виду све околности које су обележиле његов живот, али и одлуке које је доносио и потезе које је вукао, можда је он то боље описао цитирајући чувеног америчког музичара Рика Џејмса.

"Кокаин је паклена дрога".

Рођен је и одрастао у јамајканском кварту у Квинсу (Соутх Јамаица, Qуеенс), једном од најопаснијих и најозлоглашенијих када је Њујорк у питању, истом оном у ком је споменути '50 цент' упуцан чак девет пута.

Отац Џо био је тежак хероински зависник, па је углавном време проводио за мајком Кети, али га је она напустила када је имао само дванаест година – изгубивши битку са раком дебелог црева. Како је отац већину времена проводио на сумњивим местима, са себи сличнима, увек у потрази за брзим, најчешће илегалним новцем и наркотицима, бригу о њему преузела је бака Милдред Мерсер, мајчина мајка.



Управо је Милдред и најзаслужнија што је, пре свега, успео да остане жив и заврши школу, али и да постане професионални кошаркаш. Успела је да га усмери тако да остане у школи, а не на улици, док му је својим потезима указивала како би требало да поступа кроз живот. Одгајила је петоро деце и вратила се у школу у петој деценији живота, како би са 56 дипломирала.

Међутим, њена смрт 2003. године представљала је нови, огроман ударац, а шта тек рећи за изненадну смрт шетомесечног сина Џејдана свега три године касније? Или за убиство млађаног рођака на улицама 'Велике јабуке' 2011...

Иако му породица начином васпитања није дозволила да упадне у колотечину афроамеричког предграђа, већ га уз огроман таленат начинила НБА шампионом, није успео да се одупре 'духовима из прошлости', као што је то упешно чинио у раној младости, када је то и најтеже. Данас се, поново, налази у грчевитој борби за живот – из канџи алкохола, дроге и ужасног начина живота, окружен свиме ониме што је презирао, без свести и самоспознаје да ли ће се сутрадан, или када већ, уопште пробудити.

"Смрт ме је одувек прогањала. Само сахрањујем људе, годинама уназад" – Ламар Џозеф Одом.

Губитак мајке, гледано из ове перспективе, имао је огроман утицај на његов даљи пут јер је уточиште пронашао на локалном кошаркашком терену, чувеном 'Озон Парку' где се окупљала радничка класа.

"Ламар је одрастао као срећно и вољено дете, иако је преживе страшне ствари, а да није ни постао дечак. Учили смо га да воли уместо да мрзи. Даће вам и помоћи ће вам шта год му тражили или га питали. А, никада га нећете ћути да прича лоше о било коме. Никада нећу заборавити последње речи његове маме, које му је упутила недуго пред смрт – 'Буди добар према свима'", испричала је Флоренс Одом, бака са очеве стране породице.

Осим тинејџерских бубица и понеког мањег инцидента, средњу школу завршио је без већих проблема, док је скаутима први пут за око запао са 15 година, најпре из разлога јер тог лета порастао готово 15 центиметара.

Већ тада био је виши од два метра. Истог тог лета, 1997, изабран је за играча године и члана најбоље државне петорке, док је заједно са Кобијем Брајантом играо на "Адидас АБЦД" камповима.

Управо је после консултације са живом легендом Лос Анђелес Лејкерса и једним од највећих такмичара икада одлучио да не жури у НБА, осетивши да није довољно спреман, за разлику од 'Црне мамбе', па је покушао да оствари своју другу велику жељу и постане учесник Универзитета Невада.

Мајка природа дала му је готово савршене атлетске способности за бављење кошарком, док је атрактивни и несебични стил игре брзо пронашао место код заљубљеника у ову игру, што је од њега направило једног од највећих талената генерације.

Предводио је лопту као бек, шутирао као профилисано крило, контролишући ситуацију у рекету на оба краја терена и био у стању да чува свих пет играча из противничког тима.

Испуњавао је све услове и било је врло вероватно и да ће задужити ормарић екипе из Лас Вегаса, али је тада на површину изашла прва афера у којој је Ламар био главни протагониста. Чувени часопис 'Спортс Иллустратед' објавио је причу која доводи у питање истинитост АЦТ тестова, који се полажу приликом уписивања колеџа, посебно истичући Одомов са освојених 22 од 36 поена.

Недуго затим поново се нашао на свим вестима, поново као ударна информација пошто га је полиција у 'Граду греха' привела јер је покушао да ангажује проститутку.

Резултат свега било је одустајање Универзитета који је одмах повукао понуду јер Ламар није желео да сарађује са званичницима истраге, а цела ситуација пробудила је сећања на нека мрачнија времена, због чега се поново повукао у себе. На крају је завршио на Род Ајленду 1999. године, али ни по коју цену није желео да кошарка испашта.

Наставио је у истом ритму, постепено је развијао своју игру, под посебним надзором Џерија Дегрегорија, свог средњошколског тренера, односно каснијег асистента у Невади, и спреман дочекао нову сезону. Испоставиће се шампионску.

Просечно је бележио 17,6 поена, 9,2 скока и нешто више од четири асистенције по утакмици, Ремси су постали НЦАА шампиони, а он покупио још неколико индивидуалних награда.

Сада је дефинитивно био спреман. Само три месеца касније, као деветнаестогодишњак пријавио се за Драфт, где га Лос Анђелес Клиперси бирају као четвртог пика. У част баке узео је број седам, као њен срећан и омиљени број.

Позорнице су се годинама мењале, али је он увек остајао исти, тј. – шаблон је био истоветан. На паркету је деловао тако да га у животу не занима ништа више од кошарке, али се исто није могло рећи и за време у којем није имао лопту у рукама.

Најбољим пример јесте његов деби међу најбољима, када је убацио 30 поена и ухватио 12 лопти, истовремено уредно пушећи траву са ортацима из краја. Како крајем прошлог миленијума у НБА то и није био толики проблем, иако је свима било јасно да више од пола лиге 'дува, у првих неколико година није имао већих проблема са челницима дисциплинске комисије.

Ипак, доста тога се променило за само три сезоне, па се по први пут нашао под суспензијом због употребе опијата, када је био кажњен са пет мечева паузе, а само осам месеци касније поново је санкционисан због истог прекршаја – овога пута на месец дана.

"Упао сам у ствари и радио нешто што никако не бих смео, блејао сам, ишао на журке, конзумирао алкохол...", самокритичан је био Одом.

Због свега је одиграо само 29 утакмица те сезоне, а за четири године као члан Клиперса бележио је 13 поена, седам скокова и 3,8 проигравања по сусрету. У лето 2003. године постао је ограничено слободан агент, управа Клиперса није била вољна да му понуди дугогодишњи уговор јер је већ обезбедила услуге Елтона Бренда, па је Ламар постао саиграч рукија Двејна Вејда, Керона Батлера и ветерана Едија Џонса у Мајами Хиту.

Пријало му је сунце Флориде, где је стигао до свог првог трипл-дабла у каријери, али и први пут заиграо у плеј-офу, и то после сезоне у којој је Хит имао свега 25 победа на свом конту. Млађани чланови 'Врелине' су са четвртог места отишли у доигравање, потом су избацили Њу Орлеанс Хорнетсе у трилеру кроз седам утакмица, а мало је недостајало и да елиминишу прве носиоце Истока – Индијана Пејсерсе.

Успели су да се врате на 2-2 у победама, Одом се посебно истакао у две партије са преко 20 убачених поена, али то није било довољно за Реџија МИлера, Џермејна О'Нила и другове.

Деловало је да се снашао и пронашао у Мајамију, међутим – наредног лета уследио је нови трејд, којим су у скоријој будућности исписане нове странице историје, а он поново постао становник 'Града анђела'.

Мајами је за Шакила О'Нила у редове Лос Анђелес Лејкерса послао Керона Батлера, Брајана Грента и Ламара Одома, и тим потезом сврстао себе међу главне фаворите за прстен. Невероватни 'Тхе Фласх' побринуо се за остало надреалном партијом у великом Финалу...

Истовремено, момак из Квинса сада је и званично био саиграч Кобија Брајанта, али и део једне од најславнијих франшиза у историји. За разлику од Флориде, при повратку у ЛА није све ишло као подмазано – повреда рамена натерала га је да пропусти почетак сезоне. Иако је сезону завршио по први пут са дабл-дабл просеком (15,2 поена, 10,2 скокова) 'Језерџије' тек пети пут у својој историји нису биле учесници пост-сезоне.

Учинком на паркету био је задовољан, знатно више него исходом у одлучујућим мечевима, да би нову велику радост доживео 2005. године када је супруга Лиса на свет донела Џејдена, њихово треће дете, а другог сина.

Нажалост, само пола године касније Ламара Одома и његову породицу задесила је нова трагедија, пошто је управо он пронашао шестомесечног Џејдана мртвог у кревецу.

Малишан је умро од 'Синдрома изненадне смрти' (СИДС) који није могуће дијагностиковати, ни лечити, а крилни кошаркаш ни дан није успео да се избори са чињеницом да је остао без сина.

"То је било престрашно, Ламар није могао да се смири, одбијао је да пусти Џејдана из руку и тако призна да му нема помоћи. Није могао да верује шта му се догађа, једва је пристао да из болнице оде кући. Када сада гледам на све, више од десет година касније, добро је и жив шта му се све догодило", рекао је Џамал Џонсон, један од његових најближих пријатеља.

Добио је велику подршку породице и НБА заједнице, а кошарка је изнова била та која му је пружила спас. И даље је била једино место где је искључиво размишљао како да лопту пробаци кроз обруч и да порази противника.

"Понекад и сâм застанем како бих се присетио шта је све тај момак прошао и колико је тога изгубио. Верујем да у њему постоји велика доза туге и разочараности, али ми апсолутно није јасно како је успео да задржи такав став према животу. Увек ведар, насмејан и спреман да помогне. Дивим му се због тога, он ми је један од најбољих пријатеља", биле су речи Дерека Фишера, чувеног плејмејкера Лејкерса, када је био упитан до опише свог саиграча.

Како су сваки важнији сегмент његовог живота пратили специфични фактори, ни сада није било различито. Управа Лејкерса одлучила је да врати легендарног Фила Џексона на клупу и тако, попут Мајамија, трасирала себи пут ка новим титулама.

Тим је постепено растао и добијао облик, док је улогу 'учитеља' живота преузела екипа Финикс Санса узастопним тријумфима у првој серији борби за прстење. Посебно је била болна прва година када су Лејкерси испустили вођство у серији од 3-1, а пораз од Бостон Селтикса 2008. у Финалу заокружио је јако тежак циклус за 'златно-љубичасте'.

Управо се тада највише и огледао квалитет тренера Џексона, који је небројано пута био у сличним ситуација, и у патикама и у ципелама, али се мора истаћи свакако и повреда првог пика Ендрјуа Бајнама, односно долазак Пауа Гасола средином сезоне.

Када је требало да потврди класу и постане један од носилаца игре, окренуо се пороцима и неспортском начину живота, али се и то испоставило као још један од низа фактора који су утицали на то да постане НБА шампион. На тренинг кампу се појавио добрано ван форме, због чега га је Фил пребацио на клупу и начинио шестим играчем.

У таквој ситуацији, са уговором који истиче на крају сезоне, урадио је нешто што би мало ко у данашњем спорту. Ставио је екипу испред себе, подредио се тиму, да би сјајним партијама у обе фазе игре натерао тренера да га у фебруару врати међу стартере. Почетком плеј-офа поново се нашао у улози прве опције са клупе и постао икс фактор у походу на прстен који се чекао седам година.

Једанаест поена, осам ухваћених лопти, три асистенције, две блокаде и украдена лопта био је просек Ламара Одома у шампионској сезони, у којој је у великом финалу демолиран Орландо Меџик са Двајтом Хауардом (4:0).

"Не можете да нађете играча као што је он, можда и можете, али особу као што је он – сигурно не. Све што ради на терену веома је посебно, осећа кошарку јер му је у крви и не могу да замислим екипу без њега. Од велике је важности за нашу игру, док атмосфера у свлачионици не би била ни приближно добра без њега", рекао је Коби током славља, а већ неколико дана касније ставио дектрет на његов одлазак, тј. повратак, у Мајами.

Ламар је добио нови, вишегодишњи уговор вредан 33 милиона долара, Лејкерси најбољег шестог играча лиге, али и још једну шампионску титулу, са још бољим учинком и утицајем на игру шампиона, да би годину дана касније и званично био награђен звањем најбољег шестог играча лиге, иако је, реално, ту награду заслужио и сезону пре те, и оне пре те...

Наставио је да игра у истом ритму, али још једном није могло без трагедије и кошмара. Као да је на сваку добру и лепу ствар у његовом животу ишла и једна мрачна, правило које је настављало и настављало да се понавља.

Између сезона 2011 и 2012 задесила га је нова породична мука јер је син његове сестре убијен на улицама Квинса, један од рођака с којима је имао посебну повезаност, да би онда, потпуно невероватно, приликом повратка са сахране, џип у коме се налазио на месту сувозача, смртно ударио бициклисту.

"Било ми је доста свега после смрти мог братанца, нисам могао више, а оно са несрећним бициклистом ме је само дотукло. Почео сам да лудим јер заиста више нисам знао ни шта да радим, а камоли шта да мислим. Нисам могао да једем, нисам могао да спавам... Ништа нисам могао да радим и био сам веома близу одлуке да одустанем од кошарке. Да направим паузу јер нисам био у стању ни да мислим на кошарку, а још мање да је играм", искрен је био Ламар.

Искључујући можда ту прву годину у Мевериксима, било је јасно да се неће опоравити од последњег ударца који му је живот задао. Тако да су проблеми са марихуаном, алкохолом и лаким женама изгледали толико минорно да вероватно и он сâм жели да те проблеме има и данас.

Како више није играо толико значајну улогу, његова присутност у медијима није била ни делимично приближна оној када је био на врхунцу, а повратак на насловнице 'заслужио' је нечим што је још као младићу могло да му уништи каријеру.

Двадесет и шестог августа 2013. године породица је, после три дана, пријавила његов нестанак. Убрзо је на површину испливала прича да се Ламар већ две године бори са наркотицима, далеко озбиљнијим од марихуане, да би све је шокирало сазнање да је некашњи члан руки тима и државни репрезентативац овистан од крека (!?).

После две године одвикавања и повратка у НБА чинило се да је још једном успео да се извуче, али, нажалост, тако нешто не може да се каже ни сада, у овом тренутку.

Није му помогао ни брак са Клои Кардашијан, која је и у тренуцима када су се разводили водила бригу о њему, после афере која му је уништила претходни брак, схватајући да је њен супруг темпирана бомба, пре него што је две године после првог инцидента био никада ближе смрти.

Амерички медији објавили су тог 10. октобра да је Ламар Одом пронађен без свести на 'Љубавном ранчу', сто километара недалеко од Лас Вегаса, окружен проституткама, алкохолом и наркотицима – у бесвесном стању пребачен је у болницу, док су поједини медији пренели информацију да је преминуо.

На срећу, то се није обистинило, иако су му лекари давали половичне шансе за излазак из коме. Ипак, ни овога пута није 'изгубио', неколико дана касније пробудио се, извађен му је респиратор, а већ следећег јутра лекаре је поздравио осмехом, подигнутим палцем уз срдачно добро јутро болничком особљу.

"Варао сам своју супругу Клои Кардашијан. Ни сам не знам колико сам афера имао. Кокаин је од мене направио монструма. Дотакао сам дно. Дрога ми је убила вољу за тренингом. Био сам сам кући и било ми је досадно. Желео сам да се проведем и попио сам доста. Јесам ли се опијао или дрогирао? Нисам уопште. Последње чега се сећам јесте да сам лежао у кревету с две жене и онда сам заспао. Када сам се пробудио четири дана касније, покушао сам да уклоним цев у устима", рекао је тада тридесетшестогодишњи Американац.

Колико је Ламар важан Лос Анђелесу, као и својим пријатељима, осликава и потез великог Брајанта, који је лажирао повреду како би био уз пријатеља у болници.

"Само желим да мој брат буде добро. Молим вас, немојте ме више ништа питати, не желим ни да мислим на најгоре. Само желим да ме погледа, да се насмеје и да га снажно загрлим. Све остало је неважно", рекао је видно потресени Коби, пре уласка у болницу.

Далеко од тога да било шта може да оправда овакво понашање некадашње НБА звезде, упркос свему што је преживео јер живимо у свету где се његова прича може назвати изузетно тужном, али не и страшном – пре свега узимајући у обзир чињеницу да огроман број људи, док ја пишем, а ви читате овај текст, преживљава без хране, води и осталих основних потребштина за нормалан живот.

Управо због тога не постоји разлог којим се може разумети оно што се догодило у ноћи између недеље и понедељка, када је снимљен како без свести лежи на поду ноћног клуба 'Бутси Белоуз', док га момци из обезбеђења придижу, а он унезверено гледа људе око себе у ВИП сепареу на свој рођендан.

Званично објашњење – да је дехидрирао после напорног тренинг – верујем да вређа и његов интелект. Али, исто тако, остаје нам да се надамо да ће ово бити последњи пут да о њему читамо у рубрици хронике, а не спорта. Јер је у питању сјајан момак, одличан кошаркаш и велики човек.

Бар он најбоље зна какав стрес, трауму и несагледиве последице оставља патња неког нама ближњег...



П.С. Средњу школу "Христа краља" предводио је до титуле у Градском католичком шампионату, убацивши чак 36 поена у финалу, проглашен је за најкориснијег појединца и играчки је апсолутно био спреман за прелазак на виши ниво, али се то не може рећи и за психички сегмент – пошто је због огромног пада просека оцена морао два пута да мења школу у завршној години, а пре и самог аплицирања за колеџ и да полаже неколико поправних испита.

То што је ишао на додатне часове није било довољно да стекне право наступа за било који колеџ, па је сезону 1997/98 морао да преседи, а можда је тако и морало да буде пошто је истрага НЦАА утврдила да је добио 5.600 долара од спонзора Дејвида Чепмена, што је изричито забрањено у америчкој кошарци.

Афера са резултатима тестова и његовим преласком у колеџ воде коштала је посла и Билија Бејна, тадашњег тренера УНЛВ, док је Универзитет због његове умешаности наредне четири године био на некој врсти 'условног' начина функционисања.

Како је често истицао, осим породице, велику захвалност на свему што је постигао дугује и жени која је можда и највише времена провела с њим, не рачунајући вољену баку.

"Упознала сам Ламара у деветом разреду... И, исте секунде ме је очарао својом харизмом, шармом и невероватним осмехом. Био је у стању да код сваког изазове осмех уколико га само погледате када се смеје. Почели смо да се забављамо две године касније, па се може рећи да је наша веза нераскидива јер смо толико тога прошли заједно, а може се рећи да нас је посебно спојила чињеница да смо обоје потекли из разрушених породица", рекла је Лиса Моралес – девојка, супруга и мајка Одомове деце.

"Мислим да је људима лако да кажу, урадио си ово па мора да си такав и човек. Људи граде мишљене иако не знају ништа о теби, само посао којим се бавиш. То није фер, свако треба да добије шансу. Сви имамо нешто за чиме жалимо, али је ствар у томе да из живота увек треба учити. Од мене су мајка, бака и Квинс направили шампиона, са менталитетом ратника и не стидим се ничега" -- Ламар Одом

После сјајне прве сезоне, Ламар је осцилирао на почетку наредне, борећи се са фрустрирајућим повредама, али је полако дизао форму и просеке како се ближио улазак у плеј-оф. Забележио је и узастопне трипл-даблове, држећи дабл-дабл просек и поред свих проблема и неконстантности.

Колико је тренер Дегрегорио био близак за Ламаром најбоље говори податак да је крстио Дестини и Ламараја Јуниора, који га од малена зову 'бели тата'.

"Судден инфант деатх сyндроме" опасан је за одојчад старости до једне године, а узрок смрти није могуће доказати ни аутопсијама, као ни још детаљнијим и напреднијим анализама. СИДС се активира током сна, најчешће између 00:00 и 09:00 часова.

Тачан разлог зашто и како долази до фаталног исхода и даље није познат.

Упоредо је наступао и за најбољи тим Сједињених Америчких Држава, освојивши бронзану медаљу на Олимпијским играма 2004. године у Атини, док је шест година касније у Турској стигао до злата на Светском првенству, првог за САД после шеснаест година поста.

Остало је записано да је једини играч у историји који је исте године постао првак света и НБА шампион.

У НБА лиги наступао је још четири сезоне, носећи дресове Далас Меверикса, поново Клиперса и Њујорк Никса, где је и завршио каријеру 2014. године, док је два месеца исте године био члан Лаборал Куче.

Уписао је свега два наступа у Евролиги, пре него што се после само месец дана вратио у САД и није се више враћао у Виторију.

Према речима запослених, али и девојака које су биле у његовом друштву три дана узастопно, Ламар је непрестано користио кокаин, као и да је десет таблета вијагре 'заливао' коњаком.

"Молим се за мог доброг пријатеља и великана Лејкерса Ламара Одома, да га Бог благосиља да се извуче. Оно што многи не знају о Ламару Одому је да је он боља особа него што је кошаркаш. Сваке сезоне током које је био са Лејкерсима, свим новајлијама је купио два-три одела шивена по њиховој мери, што показује какав је човек", поручио је тада Меџик Џонсон, и био сам један од многих који су послали подршку пријатељу.

За крај, докле год је играо кошарку Ламар Одмор није променио само једну ствар какве год околности биле – пре сваког меча узивамао је фломастер и на патикама писао имена вољених особа без који је остао.

Ламар Џозеф Одом

6. новембар 1979.

Квинс, Њујорк

Лос Анђелес Клиперс, Мајами Хит,
Лос Анђелес Лејкерс, Далас Меверикс, Лаборал Куча

НБА шампион – 2009, 2010.

Најбољи шести играч – 2011.

Руки тим године – 2000.

Извор: Б92