Све мање позива на независност

Након што су му уведене санкције, предсједник РС Милорад Додик и чланови његове странке СНСД су смањили учесталост позива на независност РС и распад БиХ, наводи Валентин Инцко, високи представник у извјештају Савјету безбједности УН-а, који се налази на страници ОХР-а.

Босна и Херцеговина 07.11.2017 | 11:30 Истакао је да су у септембру представници СНСД-а најавили да ће скинути с дневног реда пријетњу о одржавању референдума о статусу РС, који се, како наводи Инцко, налази у званичним документима СНСД-а од 2015. године.

"Међутим, предсједник Милорад Додик је након тога више пута изјављивао да подржава евентуалну независност РС и њено уједињење са Србијом. Слично томе, и неки хрватски политичари су наставили заступати реорганизацију земље на темељу етничких принципа", пише Инцко.

Додао је да су странке и даље у предизборном моду рада и да странке у државном парламенту још увијек нису започели озбиљан политички дијалог о имплементацији одлуке Уставног суда БиХ у вези са изборним законом БиХ, како би избори 2018. протекли у реду, као и имплементација изборних резултата.

"Ако федерални Дом народа не буде формиран након наредних избора, вјероватно ће бити онемогућено формирање федералне Владе и државног Дома народа. За такво нешто постоје преседани због кашњења формирања федералног Дома од 2001, 2007. и 2011, када је високи представник интервенисао како би деблокирао формирање власти", навео је он.

Додао је да као овлаштени тумач Дејтонског споразума жели нагласити да ентитети немају право на отцјепљење, те да Дејтон гарантује територијални интегритет и суверенитет БиХ.

Рекао је и да Додик представља изазов уставном уређењу својим позивом да српски представници у правосудним институцијама напусте те позиције након ослобађања, које је назвао контраверзним, оптуженика за ратне злочине.

Говорећи о Резолуцији коју је НС РС усвојила у вези са војном неутралношћу, нагласио је да Мировни споразум својом снагом надилази било који акт ентитетске скупштине, укључујући и Устав.  

Рекао је да је амбасада Израела у септембру послала ноту Министарству вањских послова БиХ због контраверзне одлуке сарајевског Кантона да локалну школу преименује по бошњачком интелектуалцу који је био симпатизер усташког режима током Другог свјетског рата.

(Независне)