Незнатне олакшице у мору проблема

Недавно повећање пензија за 3 одсто и најављени скок минималне плате у Српској за 10 марака пензионери и радници оцењују незнатном олакшицом у мору њихових егзистенцијалних проблема.

Република Српска 03.11.2017 | 17:07 Поздрављају свако повећање радничких и пензионерских примања, али су једногласни да десетак КМ месечно готово нимало неће поправити њихове кућне буџете.

Наиме, пензионери са просеком од 341 КМ, којих је највише, од октобра добијају тек десетак КМ више, за колико би у Српској од наредне године могао да буде већи и минималац који тренутно износи 395 КМ.

Реч је о износу којим, на пример, могу да се купе три хлеба, три литра млека и 10 јаја.

Шта се може урадити са "вишком" новца

С друге стране, поменуто повећање минималне плате, за коју у Републици Српској ради око 30.000 људи, на годишњем нивоу значи додатних 120 КМ. За толико ће бити „богатији“ и пензионери са просечном пензијом, који овим парама, како поручују, могу да плате тек три-четири месечна рачуна за струју.

Марко В. из Бањалуке, који ради као стражар, каже да не рачуна пуно на повећање минималца за десет КМ.

"Реч је о парама којима човек буквално не може ништа. За њих може да се купи који килограм најосновнијих животних намирница, што није вредно неког помена", истиче наш саговорник.

Пад потрошње

И у Савезу Синдиката Републике Српске наглашавају да десет КМ месечно у овим тешким временима не може да поправи ничији животни стандард.

"Трошкови живота стално расту, а плате стагнирају или незнатно иду горе. У таквој ситуацији повећање минималца за поменути износ заиста не значи ништа. Без неког значајнијег скока радничких и пензионерских примања само можемо да очекујемо даљи пад потрошње. Да би се зауставио овакав тренд морамо да радимо на јачању привреде, повећању броја запосних, повећању плата. То би довело до већег пуњења буџета, али и побољшања животног стандарда грађана Српске", каже потпредседник овог савеза за привреду Тане Пеулић.

Пензионерски минималац

Подсетимо, за само четири године потрошња домаћинстава је пала за 107 КМ. Пад животног стандарда посебно се одразио управо на трошак прехране, који је у поменутом периоду склизнуо за више од 15 одсто.

Пензионери такође ни најмање нису задовољни повећањем пензија, којим, како поручују, поштено не могу ни да се наједу.

Најнижу пензију у Српској од неких 250 КМ прима чак 64.000 људи, што значи да је нешто мање од трећине ове популације на пензионерском минималцу.

"Повећање од три одсто заиста је безначајно. Посебно кад се у обзир узме чињеница да су нам на прагу прилично озбиљна поскупљења основних животних намирница", истиче члан бањалучког Удружења пензионера Ненад Ратковић.

Поскупљења, која су већ од почетка следеће године најавили домаћи произвођачи хране, кућне буџете грађана ће оптеретити за најмање 50 КМ мјесечно. Због скока цена пшенице на свјетској берзи млинари су се већ изјаснили да би до краја 2017. брашно могло да поскупи за 20 до 30 одсто, док су пекари поручили да ће цена хлеба и осталих пекарских производа скочити за 10 до 20 одсто.

Најављен је и раст цене меса.

Низак стандард

У јануару ове године најнижа плата је повећана за 25 КМ, за шта радник месечно може да купи тек десетак килограма најосновнијих намирница.

С друге стане, за целу минималну плату двочлана породица, чија једна плата одлази на кирију, режије, месечне карте и друге незаобилазне трошкове, једва може да се прехрани. У довољној количини могу да се снабдеју хлебом, брашном, макаронима, док остале прехрамбене намирнице, које су само код нас луксуз, купују тек повремено и у изузетно малим количинама.

Извор: Блиц