Прича: Од војника на терену, до генерала на клупи!

Након сјајног тријумфа против Челсија 3:0, поново су кренуле приче о лепршавој игри Роме, која је неријетко красила овај италијански клуб. Један од најзаслужнијих за то је тренер "вучице" Еузебио Ди Франческо.

Фудбал 03.11.2017 | 19:30 Када добијете име по легендарном португалском "чаробњаку" Еузебију, тешко да ће вам живот проћи незапажено у свијету фудбала.

Такав је случај са Еузебијом Ди Франческом, тренером Роме, који је у текућем првенству показао да је израстао у сјајног тактичара, достојног да води клуб какав је "вучица".

Одлазак Лућана Спалетија са клупе римског тима и прелазак у Интер на крају сезоне 2016/17, приморао је челнике Роме да крену у потрагу за новим тренером.

У оптицају су била разна имена, али одлука је пала на Ди Франческа, који је током пет година проведених на клупи Сасуола показао да је достигао квалитет да преузме једну од водећих италијанских екипа и направи искорак у тренерској каријери.

"Пресрећан сам што сам се вратио у Рому, клуб који ми је одувијек много значио", поручио је након преузимања Роме.

Ипак, када је директор Монћи озваничио Ди Франческа за Спалетијевог насљедника, било је много оних који су климали главом лијево-десно и сматрали да је Шпанац направио грешку.

У тренинг центру "Тригорија" дочекало га је само неколико навијача и новинара.



Истина, Еузебио није имао искуства у вођењу екипа које претендују на највиши пласман, али жеља за напредовањем, учење и прилагођавање, испоставиће се касније, били су пресудни за резултате које Рома постиже ове сезоне.

Бившег играча Роме, који је био члан златне генерације из 2001. године која је посљедња освојила "скудето", већ након пар уводних, предсезонских утакмица почели су да "смјењују" бројни критичари.

Лоше игре током припрема за старт првенства, нарочито пораз од Селте 1:4, ставили су велики терет на Ди Франческова плећа.

Не треба заборавити да је Рома, осим тренера, остала и без неколико изузетно битних играча на крају прошлог првенства (Мухамед Салах, Антонио Ридигер, Војчек Шћесни, Леандро Паредес).

Такође, први пут након 25 година, требало је почети сезону без "бесмртног" капитена Франческа Тотија, који је одлучио да се пензионише, па је Еузебио имао тежак задатак да уклопи неколико новајлија у стартну поставу.

Ни здравствени билтен није му био наклоњен, с обзиром да је у сваком тренутку римски тим имао бар једног теже повријеђеног играча (Алесандро Флоренци, Емерсон, Кевин Стротман, Рик Карсдорп, Патрик Шик...).

Старт првенства донио је тешко извојевану минималну побједу у Бергаму против Аталанте, након чега је услиједио хладан туш на "Олимпику". Рома је имала вођство против Интера, затим три пута погодила оквир гола, након чега су "неразури" предвођени бившим тренером Римљана, Спалетијем, постигли три гола и однијели комплетан плијен из Вјечног града.

Поново су тада кренуле приче о "незналици" на клупи римског тима, али Монћи и остали челници нису се обазирали на то.

Ди Франческо је добио вријеме које му је било потребно за адаптацију у великом клубу. А то вријеме показало је да се ради о сјајном стручњаку пред којим је велика каријера.

Често се за Ди Франческа говорили да је поборник тактике Здењека Земана, бившег Роминог тренера, који је познат по офанзивној игри на гол више, али млади стручњак није се обазирао на те тврдње.

Млади, темпераментни стручњак, са савременим схватањем фудбалске игре, настојао је да изгради свој стил, са јаком средином, гранитном одбраном и убојитим нападом и чини се да је на добром путу да успије у тим намјерама.



Иако Рома није у голгетерској форми као прошле године, чврста, најчвршћа одбрана у Италији и само пет примљених голова на 10 мечева у Серији А, држе је у самом врху табеле.

Рома је наставила да ниже добре резултате, а фудбалере овог клуба није поколебао ни нови домаћи пораз, овај пут од ове сезоне сјајног Наполија.

Одличне игре, прије свега на гостовањима, гдје су у феноменалном низу од 11 узастопних првенствених побједа, од чега четири ове сезоне, без примљеног гола!

Лига шампиона

Рома бриљира и у Лиги шампиона, гдје је након четири кола надомак пласмана у нокаут фазу. 

Након жријеба и сазнања да ће у групи играти са шампионом Енглеске Челсијем, Атлетико Мадридом и дебитантом Карабагом, многи су римски тим "закуцали" на треће мјесто, сматрајући да су Енглези и Шпанци апсолутни фаворити, док су симпатични Азербејџанци тотални аутсајдери.

Ипак, у групи Ц десили су се неки непредвиђени резултати. Рома је успјела да одоли налетима Атлетико Мадрида на "Олимпику" и извуче бод, а затим слави у Азербејжану. 

Када је Карабаг пред својим навијачима успио остати непоражен против Мадриђана, а Рома одиграла сјајно на "Стемфорд Бриџу", постигла три гола и стигла до 3:3, било је јасно да би Ди Франческом тив озбиљно могао рачунати на пласман међу прве двије екипе у групи.

Сјајну атмосферу подгријала је феноменална партија у Риму против Челсија и убједљив тријумф 3:0, те још један реми Атлетико Мадрида и Карабага, овај пут у престоници Шпаније (1:1), чиме је италијански тим преузео лидерску позицију и у посљедња два кола имаће двије меч лопте за пласман у наредну фазу такмичења.

Сјајне тактичке представе, "читање" ривала, потврдили су оне приче о Ди Франческу - Рома је добила великог тренера.

Иако је у Серији А одиграно тек 11 кола, а у Лиги шампиона четири, Рома може бити изузетно задовољна постигнутим. Поново су кренули хвалоспјеви о њеној игри, а навијачи су коначно дочекали "скалп" једног европског великана.

Имала је Рома током историје тешке поразе у Европи, манчестерских 1:7, па идентичан домаћи пораз од Бајерн Минхена на "Олимпику", 1:6 у Барселони, али, како рече капитен Данијеле Де Роси након тријмфа против Челсија, "Романисти су поносни и када губе 1:7 и када побјеђују".

ИГРАЧКА КАРИЈЕРА

Осамнаестогодишњи Ди Франческо 1987. потписао је за Емполи, гдје ће у наредне четири године забиљежити 102 наступа. Услиједио је одлазак у Лукезе, гдје је наступао од 1991. до 1995. На 139 утакмица у овом клубу постигао је 12 голова, након чега је двије сезоне провео у Пјаћенци.

Одлазак на "Олимпико" 1997. године био је корак напријед, с обзиром да је четири године касније са Ромом покорио Италију, чиме је освојио једину титулу у играчкој каријери.

Одрађивао је тада "рударски" дио посла, док су Габријел Батистута, Франческо Тоти, Винћенцо Монтела и остатак екипе јуришали ка пехару.

Био је, дакле, члан генерације која се посљедња радовала титули, након чега се поново вратио у Пјаћенцу. До краја каријере играо је још за Анкону и Перуђу, прије него што је 2000. године одлучио да се повуче и оконча дружење с лоптом.

Ди Франческо је играо на позицији везног играча. Иако није био претјерано технички "поткован", красио га је одличан први додир и утрчавања у противнички простор, с озбиром да се подједнако добро сналазио и у средини и на крилним позицијама.

Добре партије у "жуто-црвеном" дресу омогућиле су му да буде позван у национални тим Италије. За "азуре" је одиграо 12 утакмица и постигао један гол.

ПРИЈЕ РОМЕ

Када је у 39. години почео тренерску каријеру, није изгледало да ће догурати до клупе једног од тренутно најбољих италијанских клубова.

Једно вријеме радио је као тим менаџер Роме, а касније и као спортски директор задужен за трансфере и нижелигашу Вал ди Сангро. То га није дуго држало и одлучио је да се окрене тренерском послу.

Млади стручњак преузео је јуна 2008. године трећелигаша Виртус Ланћано, али већ у јануару сљедеће године, са процентом од 30 одсто успјешности (шест побједа на 20 утакмица), отпуштен је због лоших резултата. 

Популарни ЕДФ тада је одлучио да је вријеме за одмор. 

Пуних годину дана трајало је "пресабирање", а онда се вратио у град гдје је рођен 8. септембра 1969. године, преузео родну Пескару, која се у то вријеме такмичила у Серији Б. Годину и по провео је на клупи овог тима, након чега је услиједио позив прволигаша Лећеа. 

Двије стране одлучиле су да је вријеме за растанак, а Ди Франческо тако је први пут у каријери добио прилику да води клуб из највишег ранга италијанског фудбала.

Међутим, на стадиону "Виа Дел Маре" није све текло како се очекивало. Само двије побједе на 14 утакмица означиле су крај његово "шефовања" у овом клубу.

Услиједила је нова пауза, овај пут од шест мјесеци, а онда и позив Ди Франческу да се придружи Сасуолу.

Испоставило се то као пуни погодак руководства клуба. Ди Франческо је клуб довео до треће позиције и баража за пласман у Серију А. Али, у полуфиналу Сампдорија је била успјешнија.

Наредна сезона донијела је дуго очекивану титулу и историјски пласман у највиши ранг. Промоција је осигурала Ди Франческу награду Панцхина д'Аргенто (сребрна клупа), за најбољег италијанског тренера ван Серије А.

Тако је Ди Франческо постао тренер који ће златним словима бити уписан у историју "црно-зелених", али већ почетком јануара 2014. отпуштен је због серије лоших резултата. На његово мјесто сјео је Алберто Малезани.

Само три мјесеца касније, предсједник Сасуола Карло Роси, свјестан да је направио велику грешку, одлучио је да врати Еузебија. Овај му се одужио, одвео клуб до опстанка након чега је кренуо нови успон Сасуола.

Тим са "Мапеи" стадиона постао је стабилан прволигаш да би у сезони 2015/16. освајањем сјајног шестог мјеста, испред Милана и Лација, први пут у историји изборио пласман на међународну сцену.

У квалификацијама за пласман у групну фазу Лиге Европе, Сасуоло је надиграо Црвену звезду (3:0 у Италији, 1:1 у Београду).

У групи са Генком, Атлетик Билбаом и Рапидом није било превише успјеха. Сасуоло је такмичење окончао као посљедњепласирани тим, али Ди Франческо је са својом екипом уписао још један сјајан резултат савладавши Атлетик Билбао 3:0. Била је то прва побједа на евро-сцени.

Након нешто мање од пет година проведених у Сасуолу, Ди Франческо је одлучио да је вријеме за корак напријед у тренерској каријери. Прихватио је понуду Роме...

ФЕДЕРИКО

Еузебијев син Федерико, рођен 1994. године, тренутно је члан Сасуола. Ускоро би и он могао кренути очевим стопама и заиграти у Роми, с обзиром да је старији Ди Франческо недавно индиректно најавио његов долазак на "Олимпико" ријечима "Кад је могао отац, може и син", одговоривши тако на питање новинара о будућности Федерика.

Извор: мондо.ба