Опловио свијет, скрасио се у БН

Све више младих људи из Семберије, у потрази за бољим животом, одлучује се за одлазак са ових простора и рад у европским и свјетским компанијама.  Раде на крузерима, грађевини, нафтним пољима, а како кажу, послове не бирају, а важно је само да су добро плаћени и занимљиви.  Иако малобројни, има и оних који су упркос тешкоћама са којима се свакодневно суочавају, своју перспективу видјели су у Републици Српској.

Република Српска 03.11.2017 | 10:00 Ненад Новаковић (39) за десетак година рада у прекоокеанским и великим ријечним компанијама, упловио је у многе луке, али најдража му је Бијељина. Рођен је у Хан Пијеску, али се као дијете доселио у Бијељину. Купио је стан, запослио се као менаџер у најпрестижнијем бијељинском хотелу.

Дилеме није имао. Скрасио се у Семебрији, јер како каже, Бијељина је његова најдража „лука”.

"Средњу угоститељско - туристичку школу завршио сам у Лозници, а потом и Факултет за хотелијерство у Београду. Одувијек сам био радознао и волио да путујем, упознајем нове крајеве, људе, њихову културу, обичаје и традицију.

Зато је некако природно било да се најприје окушам у послу који ће ми то омогућити. Аплицирао сам 2007. године преко интернета за рад на броду.

Радио сам у двије велике компаније, водећој прекоокенској флоти “Ројал Карибиен интернешенл” и “Ваикинг Ривер крузис”. Иако није било лако, с поносом каже, „снашао се” брзо", прича младић.

Наводи да је опловио цијели свијет и да су успомене које носи незаборавне, а стечено искуство драгоцјено.

"Био сам на најатрактивњим туристичким дестинацијама, укључујући све земље Скандинавије, Карипским острвима, која се простиру од Флориде на сјеверу до Венецуеле у Јужној Америци на југу, Канарским острвима у Атланском океану.

Медитеран и Аљаска су ме одушевили. Пловио сам пет година и у ријечној флоти, био на свим великим европским крстарењима од Амстердама до Будимпеште. Ипак највећи утисак на мене је оставио Санкт Петерсбург", каже младић, чије име се налази и у Гинисовој књизи рекорда, јер је пловио на највећим бродовима на свијету.

Иако је посао у угоститељству јако напоран и захтјева много одрицања, препоручује младим људима да буду упорни и да слушају себе.

Они који се не плаше непознатог препоручује да крену истим путем.

"Бродски посао је лакши од било ког посла на копну, али зна да буде монотон. Срећа је, па сада захваљујући модерним информационом технологијама, могу са било које тачке на планети да се чујем и видим са породицом, пријатељима, тако да се носталгија ипак сада много лакше превазилази.

Бродови свако јутро пристају, а свако вече испловљавају и то вам омогућава да се пробудите у другом граду, другој држави.

Пробао сам национална јела, пио пића која никада овде не бих имао прилику. Иако се свјетска кухиња не може замислити без италијанске и француске кухиње, ја ипак највише волим турску.

На једном броду сам имао припаднике 45 нација, а стекао сам пријатеље са свих континената", каже Ненад.

Ко хоће да ради може свугдје лијепо да живи, поручује младић који наглашава да РС и Србија имају огромне потенцијале попут природних љепота, националне кухиње, а посебно гостопримљиве људе.

Ненад са осмјехом на лицу каже да су у РС и најлепше жене на свијету, што му је још један био разлог да се врати у родни крај.

За крај приче каже да наставља да се усавршава у угоститељству и хотелијерству, јер своју будућност види на овим просторима.

(ЕуроБлиц)