Сребрна вода: Истине и заблуде

Ради се тек о још једном у низу шарлатанских помодних производа. Вјероватно неће узроковати моментално тровање, али не спада ни у довољно ефикасне твари чија би употреба имала оправдање.

Босна и Херцеговина 02.11.2017 | 14:05 Препарате из домене алтернативне медицине можемо сврстати у двије групе: у оне који не помажу, не лијече, и у оне који не лијече а истовремено су веома опасни. У посљедње вријеме свједочимо најезди препарата колоидног и јонског сребра – готово се не може наћи апотека која ове препарате нема у понуди. За њега се везују сумњиве тврдње да је најбољи антисептик и антибиотик, да лијечи рак, болести желуца и цријева, екцеме, акне, лишајеве, да је одлично средство против паразита и хроничног умора, па чак и да лијечи сиду (АИДС) и лајмску болест.

Укратко, колоидно сребро је још један чаробни панацеј, али његова је “чаробност” врло упитна. На тим препаратима се обично наводи да “јача имунитет” те да је добро “средство за детоксикацију” организма. То је још један од препарата за које се тврди како их званична медицина и фармација покушавају потиснути и сакрити њихову учинковитост јер су толико ефикасни да доводе у питање положај званичне медицине. Како бисмо боље разумјели проблематику препарата сребра, нарочито колоидног сребра, потребно се боље упознати с хемијским и физичким особинама ових твари те с њиховим утицајем на физиолошке процесе у живим бићима.

Колоидне смјесе

Мистериозна, готово па алхемијска ријеч “колоидно“ у синтагми назива препарата вјероватно корисницима лажно сугерира моћ и љековитост препарата. Међутим, ова ријеч је стандардни хемијски термин и означава све оне врсте смјеса у којима се не догађа таложење или је таложење веома, веома споро. Наиме, постоје различите врсте колоидних смјеса, а класификација је урађена према томе у којем се агрегатном стању налазе фазе смјесе: да ли се ради о смјеси текућине у гасу, чврсте твари у гасу, гаса у текућини, текућине у текућини, чврсте твари у текућини.

Примјери колоидних смјеса су дим, аеросол, магла, облаци, пјена, млијеко, мајонеза, желатина, па чак и крв. Како постоји велики диверзитет колоидних смјеса, јасно је да мора постојати неки општи закон, општа особина свих оваквих смјеса да би оне могле имати назив “колоиди”. Тако све оне смјесе у којима диспергирану фазу чине наночестице, тј. честице промјера између 1 и 1000 нм, називамо колоиди. Колоидне смјесе имају низ физичких својстава која су другачија од својстава правих отопина, али и другачија од својстава смјеса у којима су диспергиране честице већег промјера.

Тако колоиди другачије одбијају свјетлост, могу прелазити из течног у чврсто стање и имају низ других, помало необичних својстава. Колоидно сребро је смјеса наночестица сребра у дестилираној води и можемо га упоредити са ситним честицама прашине у зраку, видљивим на сунцу, које дуго времена лебде и тешко падају.

С друге стране, постоје и препарати јонског сребра, који су потпуно другачији од колоидног сребра. Наиме, овдје се ради о отопинама у којима сребро јонизира, дајући позитивно наелектрисане катионе, честице које су отпустиле један негативни набој (електрон) и тиме постале позитивно наелектрисане. Понекад се и овакви препарати продају као колоидно средство, али са аспекта хемије, они никако нису колоиди.

Забрањено у САД-у

Колоидно сребро је један од најпознатијих алтернативних лијекова, међутим, америчка Администрација за храну и лијекове (Фоод анд Друг Администратион, ФДА) те низ других медицинских институција и агенција не препознају кориштење колоидног сребра као ефикасан и сигуран третман. У званичном регистру ФДА пише како ова институција не познаје научне доказе ефикасности употребе колоидног сребра те да овај препарат може довести до опасних стања. ФДА није одобрила нити један препарат на бази колоидног сребра – заправо, сви такви препарати су од 1999. у САД-у практично илегални.

Међутим, поклоници алтернативне медицине тврде сасвим супротно: да је колоидно сребро нешкодљив антибиотик који је толико ефикасан чак и против антибиотик-резистентних сојева бактерија те да је фармацеутска индустрија лобирала код владе да се овај лијек забрани. Према њиховом мишљењу, употреба колоидног сребра би знатно смањила употребу антибиотика, што није у интересу фармацеутске индустрије, односно, “фармакомафије”.

И док је колоидно сребро у САД забрањено те га појединци сами потајно приправљају, то је у нашем региону очита појава епидемије транспарентног кориштења колоидног сребра. Упада у очи чињеница да често управо апотекари, дипломирани фармацеути, препоручују овај приправак и да се колоидно сребро може купити не само у апотекама алтернативног предзнака већ и у конвенционалним апотекама, па чак и у ланцима трговина козметичких производа.

Апотекари се правдају да морају држати овај препарат јер га купци траже, по принципу “ако га ја не продам, продаће га неко други”. На нашем тржишту постоји низ препарата колоидног сребра, различитих произвођача. Тако се у домаћим апотекама може наћи колоидно сребро произвођача Институт “Др Милан Јовановић Батут” из Земуна, на којем је назначено да се ради у концентрацији сребра од 15 ппм (ппм означава да се ради о концентрацији један дио растворене твари на  милион дијелова раствора).

Међутим, може се наћи и препарат колоидног сребра произвођача Де Фацто из Бихаћа, који има дозволу Министарства здравља ФБиХ, а који нема информацију о концентрацији на видљивом мјесту на амбалажи. При томе се ови препарати рекламирају као “тајна савршеног здравља” и препоручују за вањску и унутрашњу употребу.

Главни разлог зашто је ФДА донијела одлуку да не дозвољава употребу колоидног сребра је чињеница да излагање организма сребру доводи до стања званог аргирија (аргироза). Сам термин “аргирија” долази од старогрчке ријечи за сребро, која гласи аргyрос. Ово стање је врло карактеристично по томе што кожа постаје плавичаста те тен може варирати од сивкасте до заиста плаве “штрумфовске” боје. Појава плавичасте боје коже може бити локализована или генерална, а настаје усљед накупљања сребра у простору између станица.

Након излагања УВ зрацима, сребро из оксидоване форме прелази у елементарно сребро, што погоршава клиничку слику пацијента, будући да кожа поприма још тамнију плаву боју. Сматра се да сребро утиче некако на меланоците и меланин те спрега сребра и овог пигмента, природно присутног у кожи, резултира плавичастим теном. Аргирија настаје не само узимањем колоидног сребра него и након узимања сребрених соли и сребра у јонском облику.

Паника због миленијумског вируса

Колоидно сребро је било популаран лијек почетком прошлог вијека, све до четрдесетих година када се показало да је пеницилин много ефикаснији у борби са бактеријама. Сама употреба сребра у медицини много је старија: сребро се користило у третманима рана, лишајева те гонореје. Међутим, то што се сребро дуго користи у медицини није аргумент за његову употребу: олово, жива, пијавице те низ врло токсичних супстанци су се током историје употребљавали као препарати све док научно није доказано да су штетни или бескорисни.

Кориштење сребра је постало нагло поново популарно деведесетих, када је завладала паника да ће доћи до катаклизме усљед миленијумског вируса (Y2К) те су приправци “урадите-код-куће” постали многима интересантни.

Заправо, сребро заиста убија бактерије у култури ин витро, а занимљива је и употреба сребра у комбинацији с процесом електролизе у прочишћавању и дезинфекцији пијаће воде на свемирској станици Мир и на Међународној свемирској станици. Такођер, и Свјетска здравствена организација наводи употребу сребрених електрода или колоидног сребра у филтерима као методу прочишћавања и дезинфекције пијаће воде. Међутим, треба знати да у том случају сребро остаје на филтеру и не прелази у воду која се даље користи за пиће.

Сребро заиста уништава бактерије, али дјелује неповољно и на здраве станице. Сребро уништава бактерије само у облику сребреног јона који оштећује неке ензиме потребне станицама. Ово својство сребра је појачано у електричном пољу. Међутим, у колоидном сребру, сребро није јонизирано, нити постоји електрично поље, него се ради о малим, микроскопским комадићима сребра. Класични антибиотици су се показали много ефикаснијим за лијечење бактеријских болести од деривата сребра.

Забиљежено је неколико случајева озбиљне аргирије: Стан Јонес из Монтане је био кандидат за сенатора, а због страха од Y2К је почео узимати колоидно сребро. Упркос томе што је његова кожа добила необичан тон, Јонес тврди како је изузетно здрав и наставља промовисати колоидно сребро. Други случај је Паул Карасон или, како су га медији назвали “Папа Смурф” (“Папа Штрумф”), који је сам себи правио приправак како би излијечио синусе и дерматитис.

Карасон је преминуо 2013. од срчаног удара који није био повезан са аргиријом. Трећи познат случај аргирије је онај Росемарy Јацобс, којој су као дјетету дали капи колоидног сребра као третман за алергију. Јацобс је написала и причу о свом случају те има блог који користи као медијско средство у борби против несигурних и неефикасних препарата алтернативне медицине. Она у том тексту и постовима на блогу упозорава на то како су управо капи за нос колоидног сребра најопаснији препарат и како промотори колоидног сребра погрешно цитирају и интерпретирају податке те да су изљечења овим препаратом анегдотална.

Постоје мишљења и да је плава боја коже код неких хиндуистичких божанстава и њихових реинкарнација, прије свега, Кришне, заправо приказ клиничке слике аргирије, али нема пуно доказа за такве тврдње.

Аргирија и посљедице

Премда сљедбеници алтернативне медицине ово стање називају тек “козметичком појавом”, треба знати да је аргирија стање које се не може излијечити иако не угрожава живот особе. Међутим, у контрасту с мишљењем да аргирија није опасна по живот, стоје нека истраживања која сугерирају да ово стање доводи до оштећења бубрега и слабљења вида јер депозити сребра у оку оштећују леће ока.  

Такође, кориштење сребра екстерно, као антисептика за ране, такођер није безопасно: показано је како је сребро неселективно цитотоксично, што значи да убија како бактерије, тако и здраве станице пацијента. Према раду из 1996. године, објављеном у Јоурнал оф Тоxицологy (онлине објављен 2008.) под називом “Силвер Продуцтс фор Медицал Индицатионс: Риск-Бенефит Ассессмент“, гдје је процијењен ризик узимања сребра, доза сребра која неће изазвати аргирију износи 5 микрограма по килограму тјелесне масе дневно.

Овдје се заиста ради о малој количини те поклоници алтернативне медицине бране приправке колоидног сребра као сигурне за употребу, чак и за бебе, ако се сребро припреми на одговарајући начин и правилно дозира. Према њиховим тврдњама, колоидно сребро садржи 5 до 15 милиграма диспергираног средства на литру препарата. Односно, најслабије колоидно сребро у литри садржи хиљаду пута већу количину сребра од оне “сигурне”, но, како нико не би у једном дану попио литру колоидног сребра, то је ризик занемарљив.

Ово би све било у реду, када би препарати алтернативне медицине били једнако контролисани као стандардни лијекови. Међутим, неке анализе које је радила управо ФДА показале су како количина сребра у овим препаратима варира и ријетко је она која је наведена на декларацији. У неким производима је износила чак 124% од оне количине која је наведена на препарату. То, практично, значи да узимајући колоидно сребро заправо не знате колико сребра уносите у организам јер не постоје строге и јасне контроле над производом и провјере концентрације “активних твари”. У земљама попут оних из нашег региона нејасна је процедура контроле таквих препарата и квалитет контроле.

Такође, то значи да се овдје ради о варању корисника, с обзиром да ријетко купе оно што је на декларацији написано.

Још једна ствар због које су људи чешће склони употреби алтернативних препарата попут колоидног сребра јесте и то што ови препарати, за разлику од лијекова научно признате медицине, не морају имати наведене нуспојаве. То ствара лажну слику како тај препарат не доводи до никаквих нуспојава.

Ипак, аргироза као посљедица прекомјерне употребе препарата сребра није тек козметичка појава. Сребро не спада ни у елементе од есенцијалне важности за људски организам те га није потребно уносити. Заправо, колоидно сребро је још један у низу шарлатанских помодних препарата, који, премда неће узроковати моментално тровање, а можда ни аргирозу, не спадају у довољно ефикасне твари да би се њихова употреба оправдала.

Извор: Анализирај.ба