Анализа: Ко је све мијењао селекторе пред велика такмичења?

У Европи преседан, у свету - Бора Мундијал! Епидемија лудила - 1998. године! Било је примера, али углавном се није завршавало срећно. . .

Фудбал 02.11.2017 | 22:30 Фудбалски савез Србије је бацио коцку и заиграо на све или ништа. Славољуб Муслин је смењен, без званичног објашњења о разлозима такве одлуке, па Орлове у Русији неће предводити селектор који их је тамо и одвео. На Светско првенство свакако и не бисмо путовали са неким посебним резултатским амбицијама, али Муслинова смена јесте преседан какав нисмо видели не само у Србији, већ у целој Европи. Барем не од 1990. године.

Мало смо истражили наиме и сазнали које су то селекције смењивале селекторе после успешних квалификацијама. С тим да смо се ограничили само на европска и светска првенства, јер не би ни требало да се поредимо са баш свакаквим фудбалским лилипутанцима. Дакле, на последњих седам планетарних смотри (1990, 1994, 1998, 2002, 2006, 2010. и 2014), те још шест европских турнира које смо прелетели (1996, 2000, 2004, 2008, 2012. и 2016) пронашли смо тачно 17 случајева у којима су успешни селектори смењивани после квалификацијама у којима су донели но што се од њих тражило - резултат.

Међутим, нисмо пронашли ниједну европску селекцију која је по завршетку квалификација отерала човека који их је кроз исте и провео!

Али кренимо редом, од 1990. па на овамо...

ЗАЧЕТНИК БОРА МУНДИЈАЛ

КОСТАРИКА, 1990: Цео концепт донекле јесте “српски изум“, јер је управо Бора Милутиновић “сменио“ Карвина Родригеза на клупи Костарике уочио Мундијала у Италији 1990. године. И тек да приметимо: мимо свих очекивања је Костариканце повео испред Шведске и Шкотске у групној фази да би у осмини финала поклекао пред Чехословачком (1:4).

КАМЕРУН, 1994: Четири године касније у САД два су национална савеза истим путем кренула по резултат. И једнима и другима се исплатило. Камерунце је кроз квалификације водио Леонард Нсеке, а на самом турниру Анри Мишел. Освојили су бод и били последњи у групи иза Бразила, Шведске и Русије. Памти се да их је Русија отресла са 6:1 уз пет головаОлега Саленка.

САУДИЈСКА АРАБИЈА, 1994: Саудијска Арабија је имала више успех, упркос томе што их јеЛео Бенхакер напустио после квалификација, а диригентску палицу преузео Хорхе Соларо. Били су изненађујуће добри са играчима попут Саида Ал-Овајрана и Калида Ал-Мувалида, које старији љубитељи фудбала добро памте. У групи бољи од Марока и Белгије. У осмини финала јача од њих била је Шведска (2:1).

ЕПИДЕМИЈА ЛУДИЛА ИЗ 1998. ГОДИНЕ
(Јужна Кореја, Саудијска Арабија, Тунис, Мексико, Нигерија, Јужна Африка, Иран)

У Француској, 1998. године тренд смењивања селектора је достигао свој врхунац, па смо тако имали и три сасвим невероватна случаја. Ча Бум Кум је смењен са места селектора Јужне Кореје на самом Мундијалу! И није био једини, јер су и Саудијци, такође после другог меча у групи, отерали Карлоса Алберта Переиру, док се Фудбалски савез Туниса захвалио на сарадњи Хенрику Касперчаку. Корејци су изгубили стрпљење после дебакла од Холандије (0:5), па је у последњој утакмици групне фазе тим водио Ким Пјунг Сеок. Узео је тај утешни бод. У скоро па пресликаној ситуацији Мохамед Ал Караши је, шест дана после тешког пораза од Француске (0:4), одиграо 2:2 са Јужном Африком и спречио могућност да се Саудијска Арабија кући врати са нулом. И за крај Тунис и један освојени бод у групи са Румунијом, Енглеском и Колумбијом.

На истом турниру, Бори Милутиновићу се умало вратило за Костарику. Господин са надимком “Бора Мундијал“ је у квалификацијама за СП 1998. водио Мексико, али је после неубедљивих игара смењен, па је селектор Сомбрероса на самом турниру био Лапуенте. Били су други у већ поменутој групи са Јужном Корејом, Белгијом и Холандијом, а у осмини финала су испали од Немачке. Куриозитет је да је и Милутиновић свеједно био учесних Мундијала 1998. године, пошто Нигерија, упркос успешним квалификацијама, није била сигурна у квалитете Филипа Трусијеа. Нигерија са Џеј Џеј Окочом, Сандејом Олисехом, Џорџом Финидијем, Тарибом Вестом, Селестином Бабајаром и Милутиновићем на клупи такође је прошла група и то као прва у конкуренцији Шпаније, Парагваја и Бугарске. У осмини финала су се закуцали у Данску - 1:4.

Сам Трусије, додуше, би смео превише да кука, јер је и он на крају био на Светском првенству 1998. године, али као селектор Јужне Африке, коју је до Француске довео Јомо Соно. Испао је у првој фази као трећи у тешкој групи са домаћом селекцијом и Данском.

Мундијала 1998. године ћемо се сећати и по томе што нам је Иран био противник у Групи. Требало је то да буде поновни састанак репрезентације Југославије и Томислава Ивића, али је Иранце на крају са клупе предводио Џалала Талеби. Нису прошли групу, али вероватно да им је победа над САД од 2:1 била дража и од самог Златног глобуса.

ВАХА, МАЛДИНИ И ЈЕДИНСТВЕНИ ШАИБУ АМОДУ

НИГЕРИЈА, 2002: Шаибу Амоду, вероватно јединствен лик у свету фудбала, довео је Нигерију до турнира у Јужној Кореји и Јапану, али је смењен због незадовољавајућег трећег места на Куп афричких нација и потоње свађе са челницима Савеза. Наследио га јеФестус Онгибинде, те године Нигеријци се нису добро провели - последње место у групи са Енглеском, Шведском и Аргентином. О Шаибу Амоду ћемо иначе опет нешто касније.

ЈУЖНА АФРИКА, 2002: Поново Џомо Соно, али овај пут наплатио свој “рад“ у квалификацијама за Мундијал 1998. На Светско првенство 2002. Јужну Африку је довеоКарлос Кеирош, али му се смучило после свађе са челницима Фудбалског савеза, па је палица уручена Сону. Били су трећи у групи, далеко од Шпаније, Парагвај је прошао даље захваљујући томе што је постигао гол више.

ТУНИС, 2002: Ето нас опет и код Анрија Мишела. За разлику од Камеруна, овај пут се неко други овајдио о његов ранији рад, а не обрнуто. Мишел је смењен пошто је Тунис на Купу афричких нација такмичење завршио без постигнутог хола, екипу је на Мундијалу водиоАмар Суја. Један гол, један бод и последње место у слабашној групи са Јапаном, Белгијом и Русијом.

ПАРАГВАЈ, 2002: Серђо Маркарјан је водио тим кроз квалификације, изгубио последња два меча и добио отказ. На клупу је сео Чезаре Малдини, прошао као други у групи са Шпанијом, Јужном Африком и Словенијом, у осмини финала није могао против Немачке.

ТОГО, 2006: Само једна несвакидашња рокада. Тим је у квалификацијама водио Стивен Кеши, али је и њему главе дошао Афрички куп нација, па је на Мундијалу у Немачкој Того водио Ото Фистер. Није узео ни бод у групи са Француском, Швајцарском и Јужном Корејом, мада није му ни било лако - играчи су претили штрајком због неисплаћених зарада.

НИГЕРИЈА, 2010: И ево нас опет до Шаибуа Амодуа. Довео је Нигерију до још једног Светског првенства, поново узео бронзу на Афричком купу нација и поново смењен пред Мундијал. Рекли смо раније да је јединствен тип у свету фудбала, ево и зашто: чак шест пута је био селектор Нигерије. Умро је 2016. не дочекавши да поведе екипу на Светском првенству, иако је два пута заслужио ту част. Нигерија је на Светском првенство 2010. била последња у групи са Аргентином, Јужном Корејом и Грчком. Ларс Лагербек је седео на клупи.

ОБАЛА СЛОНОВАЧЕ, 2010: Две године Вахид Халилхоџић није знао за пораз, нација која се тек опорављала од грађанског рата гледаја је у њега као у Бога. И онда четвртфинале Купа афричких нација, водила је Обала Слоноваче са 2:1, а онда је Алжир дао гол у судијској надокнади, па потом у продужетку и још један. Мање од четири месеца пре Мундијала Халилхоџић је смењен, а на његово место је доведен Свен Јоран Ериксен. Четири бода била су довољна само за треће место у истина пакленој групи са Бразилом и Португалијом.

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес