Анализа: Муслиново свједочанство...

Плус и минус фазе доскорашњег српског селектора. . .

Фудбал 01.11.2017 | 00:00
Анализа: Муслиново свједочанство...
Мач је био у рукама Одбора за хитна питања Фудбалског савеза Србије. Пресекао је - на штету Славољуба Муслина, па је 63-годишњи стратег смењен са места селектора упркос успешним квалификацијама за Светско првенство у Русији у којима је српска селекција изборила повратак на планетарну смотру први пут после осам година. На Теразијама су проценили да Србија може и мора боље, а да тај искорак неће моћи да направи с Муслином на клупи. Да ли је у праву или је погрешила тренутно је немогуће рећи, јер ћемо под број један морати да сачекамо Мундијал да видимо како ћемо тамо играти, а с обзиром да је идејаСлавише Кокезе и његових најближих сарадника да се екипа подмлади, све како би у наредним квалификацијама златна генерација Орлића постала окосница сениорског тима, за коначан утисак можда ћемо морати да будемо и стрпљивији.

Али већ сада можемо да видимо шта нам је то Муслин донео, а без обзира на тренутну атмосферу у фудбалској Србији - или барем делу који се пита - његов допринос није био мали. Био је огроман. Па да се присетимо шта је све остало иза Славољуба Муслина.

ПЛАСМАН НА МУНДИЈАЛ И ТАЧКА

Реално, не могу сви плусеви и минусеви да се вреднују исто. Одлазак у Русију је најјачиМуслинов аргумент. Толико велики да са пуним правом можемо да причамо о томе да је ФСС испао неправедан према Муслину. Наравно, у модерном фудбалу нема места емоцијама. Али чак и ако све субјективне осећаје склонимо у страну Муслину се мора признати: имао је резултат! Резултат какав смо чекали осам година. Јесте, имао је и лаку групу, али хајде да се не лажемо - за Србију последњих година стварно није било лаког противника. Само се сетите претходних квалификација и чињенице да нам је Данска држала часове фудбала, да не помињемо сад дрон и ипак непорециву истину да је и Албанија била испред нас.

ДУШАН ТАДИЋ

Радован Ћурчић га је оптужио да је "реметилачки фактор" у репрезентацији, Саво Милошевић је говорио да је Душан Тадић ставио лични интерес испред тимског. Славољуб Муслин није много говорио, барем не јавно, вратио је Тадића у тим, а овај му је узвратио тим што је вероватно био и најзаслужнији за пласман у Светско првенство у Русију. Сада можда делује просто, али после кампање коју је против Тадића водило претходно руководство ФСС (понеки су и  даље ту), те нагомиланог притиска јавности која играчу Саутемптона вероватно не би после свега праштала ни "само" просечне партије и није баш баш било тако једноставно.

СИСТЕМ И ВЕРА У ИГРАЧЕ

Душан Тадић је само најекстремнији пример односа који је Муслин изградио са појединим играчима, па у овим квалификацијама стварно нисмо могли да рециклирамо ону стару о квази-звездама које у репрезентацији не пружају ни промил онога што показују у клубовима. Напротив. Многи су за репрезентацију играли боље него за клубове, па и тајТадић. Селектор је био и уз Владимира Стојковића када му није ишло на клупском нивоу, веровао је и у Александра Митровића док је грејао клубу у Њукаслу. А и они су му поштено вратили. Митровић је постигао шест голова, Стојковић нам небројено пута спасавао главу. Просто речено, ова репрезентација је имала главу и реп. Некакав систем. Далеко од савршеног, али се знало ко игра и како се игра. За разлику од рецимо периода када је Синиша Михајловић водио национални тим, мењао тактике као да мења чарапе, инатио се јавности са ротацијама играча које су нас скупо коштале.

АЛЕКСАНДАР ПРИЈОВИЋ

Сасвим је јасно да долазак Александра Пријовића у српско јато није само Муслиновазаслуга, али како је он био на функцији селектора - њему се пише. Муслин је био тај који је потписао списак са Пријовићевим именом, а да није било његове асистенције за Митровићапротив Велса и на крају кључног гола против Грузије Светско првенство бисмо гледали као пуки љубитељи фудбала.

ГОЛОВИ

Крај квалификација је остао урезан у памћењу као најсвежији пример, а он није био добар, али не може да потре чињеницу да су Орлови у 10 квалификационих утакмица постигли 20 голова, у просеку два по мечу, што се није десило још од Радомира Антића. У квалификацијама за Еуро 2016. године осам голова на осам утакмица (рачунајући оних 0:3 против Албаније због пораза за зеленим столом), када смо нападали Мундијал 2014. 18 погодака на 10 мечева (јесте била јача група, али јесмо и у четири дуела са Белгијом и Хрватском, најтежим ривалима, само два пута смо тресли противничку мрежу и узели један бод), у походу на континенталну смотру 2012. дали смо их 13 на 10 (чак шест Фарским Острвима). У квалификацијама за Мундијал 2010. са Антићем на клупи 22 гола на 10 утакмица.

ОРЛИЋИ

Сада се прича о томе како је репрезентацији неопходно подмлађивање и то је вероватно и тачно, упркос негативним искуствима са Синишом Михајловићем, јер смо после његовог експеримента све променили чим је отишао. Просто, за репрезентацију треба увек да играју најбољи. Актуелни тренутак у Србији можда јесте изузетак, јер нисмо до сада имали европске и светске шампионе у подмлатку. Али рећи да Муслин није полагао веру у њих једноставно није тачно. Предраг Рајковић је био стандардан на списковима, све време је ту био иНемања Максимовић, запажену ролу имао је и Мијат Гаћиновић пред крај квалификација, прве позиве је добио и Милош Вељковић… Повремено је ту био и Андрија Живковић, најавио јеМуслин да би био опет, чим не буде утакмица У21 селекције. Нико се није бунио. До скора. Можда је могао да се проба и Милан Гајић, који је блистао на Европском У21 првенству, али је он ове сезоне одиграо само 90 минута за Бордо... Није ни било реално да се сви преко ноћи прекомандују у А тим.

СЕРГЕЈ МИЛИНКОВИЋ САВИЋ

Да кренемо и са минусима, а највећи међу њима свакако је овај, јер одавно је било јасно - и нема ту никаквих изговора о томе како му систем игре не лежи - да Сергеј Милинковић Савић има квалитет који просто не дозвољава да га игноришете. Сви други играчи које је могао да зове, а није или је звао, а није морао? Нијансе су у питању. Сергејевеигре у Риму сасвим су друга димензија. Ту приче нема, нема субјективног утиска. То је просто необориво. И неодољиво је подсећало на времена када је Синиша Михајловић хладиоНемању Матића, а Ћурчић поменутог Душана Тадића. Никад то није изашло на добро.

ОДБРАНА

Јесмо хвалили то што је Муслин имао систем, али.. И селектор и сами играчи су се често "вадили" на то што су били приморани да због повреда или картона заиста превише мењају у одбрани, међутим то не сме да буде оправдање. Примили смо 10 голова иако против себе нисмо имали фудбалске велесиле, а да није било Владимира Стојковића вероватно бисмо и много више пута вадили лопту из мреже. Сваком смо противнику дозволили превише зицера. И све то у систему 3-5-2 који би баш такве ствари морао да спречи. Јесте да немамо штопере какав је био Немања Видић, али са двојицом задњих везних испред тројице штопера? Морало је то да буде чвршће.

ТЕНДЕНЦИЈА ПАДА

Селектор је говорио да је у последње две утакмице разлог лоших игара био страх од победе и пласмана на Мундијал. Његов посао је био да тај страх елиминише. И сам је признао да није успео у тој намери. Испоставило се да су се на Теразијама још више уплашили после утакмица са Аустријом у Бечу и Грузијом у Београду. Истина, можда и најгоре утакмице смо играли баш тада. Да ли би се тај тренд наставио и по завршетку квалификација? Могуће је. На крају крајева, десило се и Антићу. Остаје утисак да су Орлови боље изгледали на почетку квалификација, него на њиховом крају. Да смо већ били прочитани, неспособни да нешто променимо, да сакријемо слабости које су постајале све очигледније. И у тој одбрани, али и у нападу.

Све скупа, јасно је да иза Муслина остаје много више позитивних него негативних утисака. А и тај један оличен у пласману на Мундијал довољан је сам по себи. Резултат и само резултат. Најбитније у фудбалу. Уме и да завара, па да на суво насука онога који не анализира и саму игру. Игра је основа.

Српским навијачима сада остаје само да се надају да је ФСС добро извагао пре но што је повукао рез. Нови селектор, ко год да буде, вероватно ће имати само две контролне утакмице пре но што објави шири списак за Мундијал. Потом можда још три. Ту неће бити времена за велике промене. И све слути на то да смо се унапред одрекли резултатских амбиција на Светском првенству зарад неких пројектованих будућих успеха. О томе је, баш пред смену, говорио и сам Муслину помињући дилему око тога да ли да у Русију води најјачи састав или играче који би могли да израсту у истински озбиљну екипу. Али то "будуће" више не иде уз његово име.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт

Коментари / 0

Оставите коментар