Први велики интервју Карла Анћелотија...
О отказу, Бајерну, Милану, Наполију, Роми, следећем послу, квалитету фудбала. . . Легендарни стручњак се отворио о многим занимљивим питањима из света фудбала.
Фудбал 01.11.2017 | 23:30
А он ћути, чита и смеје се. Прима палту од Бајерна до следећег лета и нема намеру да преузима било који тим усред сезоне. Тренерско име и рејтинг му дају за право. Освајао је титуле где год је радио, најтрофјенији је тренер у историји Лиге шампиона и увек кандидат за клупе највећих.
„Сваког дана у медијима искочим као тренер неког другог клуба. Једног дана је то Челси, па се мој пријатељ Конте љути. Али нас двојица смо у контакту па знамо шта је истина... Потом ме селе у Кину, па у Евертон... А истина је да ћу чекати до 30. јуна да ми истекне уговор са Бајерном и да ћу онда размотрити све опције“.
У првом великом интревјуу после отказа у Бајерну, Анћелоти је за радио РАИ у Италији причао о многим занимљивим стварима из света фудбала, прошлости, садашњости и будућности.
Отказ у Бајерну не разуме, али је свестан ризика у послу којем се бави. Отпуштен је после од Пари Сен Жермена у којем је платио цех и због ситуације да Бајерн нема адекватног голмана који ће заменити повређеног Мануела Нојера.
„Нојер је велики голман и његово одсуство се осетило у Бајерну. Али то није био разлог мог отказа. Проблем је био лидерство. Бајерн више није веровао у мене као лидера и у моје планове. У овом послу сам 20 година и знам да су и откази део њега. Велики клубови се вежу само за резултате, иако мислим да резултати не могу да се оцењују у септембру“.
А шта после 30. јуна?
„Из неких углова, Премијер лига је интересантна. Пуни су стадиони, леп амбијент... И у Немачкој је лепо радити из тог разога. Чак и у Италији је интересантно. Али сада заиста немам никакву идеју шта би било најбоље решење. Желим пројекат који ће ми дати мирноћу и искреност у раду. Иако знам да у овом послу којим се бавим, баш и нема много искрености и мирноће“.
Анћелоти никада није крио амбицију да једног дана постане тренер Роме у којој је играо. Можда је сада шанса?
„Видим себе на свакој клупи, па и на Роминој. Али знам да ће сутра сви почети да причају да желим да преузем Рому и онда ће Ди Франческо бити љут... Волим фудбал, волим тренерски посао и зато ми свака клупа одговара".
О Серији А ове сезоне каже:
"Серија А је много занимљивија и уједначенија. Појавили су се тимови попут Наполија и Интера који могу да се такмиче са Јувентусом. Интер има предност што не игра Европу, то значи да Спалети има довољно времена да свакодневно покушава да имплементира своје идеје. Ту је и Лацио који прави изванредне резултате, ту је и Рома... Нажалост само Милан касни“
Када год је без посла, Анћелоти је вечити кандидат за клупу Милана у којем је направио највеће успехе у каријери. Силна улагања у летњем прелазном року нису донела Росонерима жељени резултат. Многи мисле да је проблем тренер Монтела и да Милану треба неко попут Анћелотија.
„Милан је мењао тим више од осталих и по логици ствари је потребно више времена да се тај тим уигра. У фудбалу не постоји сигуран рецепт за успех, не постоје мађионичари са чаробним штапићем. Потребно је време да се одређени играчи уклопе у одређени пројекат. Куповина гомиле битних играча није довољна да се за шест месеци изгради потпуно нови тим. Потребно је наћи баланс између инвестиције и рада. Нема чаробне формуле“.
Докле може Милан?
„Четврто место је важно јер доноси Лигу шампиона и капитал за нове инвестиције. Најважнија ствар је зауставити пад. Није реално да доведеш 11 нових играча и да то све одједном функционише. Ова сезона би требало да послужи да се екипа уигра, да буде компактнија и да јој онда буду придодата само потребна појачања. Монтела је у праву када каже да није лако доћи у врх. Зато је Милан куповао младе играче који треба да порасту у будућности и да Милан порасте са њима“.
Наполи делује као тим који може да прекине доминацију Јувентуса.
„Наполи је пронашао континуитет са Саријем који је веома добар тренер. Он је у Наполију пронашао средину која му је дала поверење од две или три године да направи нешто лепо. Саријево знање у комбинацији са поверењем клуба и газде Де Лаурентиса су створили овај Наполи. То је комбинација која је донела сјајне резултате“.
У Италији се чује све гласнија идеја да се Серија А скрати са 18 на клубова. Анћелоти је подржава..
„Данашњи фудбал функционише тако да се игра све више и више утакмица како би приходи били већи. Али то ограничава квалитет фудбала. Зато на ЕУРО дођу изморени играчи. Што утиче на квалитет, а мањи квалитет утиче на интересовање публике. Потребно нам је мање утакмица у току сезоне са више квалитета. Сада смо на погрешном путу. Италији је потребан повратак на лигу са 18, можда и 16 клубова. У Немачкој имају лигу са 18 клубова и то доноси одређене предности“.
Италијанску репрезентацју очекује плеј-офа за одлазак на Мундијал против Шведске. Елиминација би била велики ударац за италијански фудбал...
„Баражи су увек ризични. Али како за Италију, тако и за Шведску. Овде су битни и историја, и традиција. А Италија је у предности што се тога тиче. Селектори су ту да праве резултате, а не да праве играче. Што је тешко јер Италија има много добрих младих играча попут Инсињеа, Гаљардинија, Руганија, Имобилеа, Вератија, Белотија...“
Нова ствар у Италији од ове сезоне је и ВАР. Видео технологија која помаже судијама да донесу исправне одлуке. Ипак, због честих прекида утакмица како би се прегледао видео снимак, има и оних који сматрају да ВАР убија душу фудбала.
„Само будали може да мисли да ВАР није потребан. Требало је још раније да се уведе. Мислим да се сви слажемо да ВАР решава велике контроверзе које су пратиле утакмице. Као и свака нова ствар, потребно је времена да са навикнемо“.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар