Анализа: Од Клементеа до Муслина...! (наставиће се)
Откако је Србија самостална држава промењено је 8 селектора фудбалске репрезентације!
Фудбал 30.10.2017 | 22:30
Коментар, на прву лопту духовит, и није баш далеко од истине.
Јер, Србија је од свог осамостаљења, односно од 2006. године заиста променила много селектора, укључујући два странца, а само бисмо Радомира Антића и Муслина, могли да назовемо успешнима.
Обојица су Србију одвела на највећу фудбалску смотру - Светско првенство (Антић у Јужну Африку, а Муслин у Русију, с тим што Муслин неће имати прилику да води национални тим на турниру).
Почело је све од странца - Хавијера Клементеа, који је дошао уместо смењеног Илије Петковића (доживео дебакл на Мундијалу у Немачкој 2006. године). "Мали Наполеон", како гласи надимак Клементеа се није дуго задржао на том послу, јер је био неуспешан у квалификацијама за Европско првенство 2008. у Швајцарској и Аустрији.
Уместо Шпанца, на клупу Србије дошао је садашњи тренер Партизана Мирослав Ђукић(занимљиво, тада је дошао на селекторску позицију управо из Партизана). Ни он се није дуго задржао на селекторској позицији, тек годину дана (2007 - 2008.).
После Ђукића дошао је Радомир Антић. Квалификације за Мундијал у Јужној Африци биле су више него успешне, а потврда пласмана дошла је против Румуније (5:1 у Београду) и општег одушевљења нације и праве еуфорије. Антићеви "орлови" нису баш потпуно подбацили на Мундијалу (порази од Гане 0:1 и Аустралије 1:2), остаје упамћена победа над Немачком (1:0), али да су могли боље - могли су.
Мундијалску еуфорију заменио је фијаско у ширем контексту, јер је почео сукоб на релацији Томислав Караџић - Радомир Антић. Резултирао је одласком "Човека фудбала", како је Антић волео себе да назива (а и дан-данас), али уз дебелу наплату (2008 - 2010).
После смењивања Антића, нагло је спасла еуфорија у нацији која воли фудбал.
За Антићевог наследника именован је Владимир Петровић-Пижон, чији је мандат, реално говорећи и био осуђен на пропаст. Велике поделе на "за и против Толета", "за Звезду или Партизан", лоша атмосфера око репрезентације, све је то утицало да Пижонов селекторски посао брзо буде завршен. Његов задатак био је да прође квалификације за Европско првенство 2012. године у Пољску и Украјину. Очајан старт (пораз од Естоније 1:3 у Београду, уз очајну атмосферу на трибинама), па "случај Ђенова" против Италије... Све је мирисало на неуспех. И Пижон није успео. Србији је била потребна победа у Словенији, али је примила гол са пола терена, а у другом полувремену Немања Видић је промашио пенал. Епилог - Пижон је смењен, доведен је...
... Радован Ћурчић (његов први мандат). Врућ кестен је дат у руке тренера који је до тада био "суперлигашки калибар". Уз то, морао је да почне испочетка, јер су се кључни играчи - Немања Видић и Дејан Станковић, после Словеније опростили од националног тима.
Уместо "вршиоца дужности" Ћурчића, у априлу 2012. године дошао је Синиша Михајловић. Када је Србија развалила Велс 6:1 у Новом Саду, родила се нова нада (што кажу у песми сарајевске групе Валентино), али је црни низ од три пораза (Белгија у Београду 0:3, Македонија у Скопљу 0:1 и Хрватска у Загребу 0:2), довео до тога да Србија пропусти још једно велико такмичење - Светско првенство у Бразилу 2014. године. Михајловић је отишао 19. новембра 2013. године.
Иако је Фудбалски савез Србије желео да продужи сарадњу са Михајловићем, превагнуле су неке друге ствари, не само финансијске... Михајловић јесте имао неуспех, али му се одавало признање за то што је подмладио репрезентацију. Истина, пратила га је и неславна епизода око певања химне што је довело до тога да Адем Љајић не буде део националног тима.
Да вас подсетимо само да се и тада лицитирало именима Михајловићевог наследника, а нека од њих се појављују и сада, после смене Муслина!
Ево шта се тада писало (ко после Михајловића): Иван Јовановић, Љубиша Тумбаковић, Мирослав Ђукић, Милован Рајевац, Драган Стојковић, Александар Станојевић, чак и Феликс Магат!
Тада није именован Феликс Магат, како се писало у појединим медијима, али јесте странац. Наследник Синише Михајловића био је Холанђанин Дик Адвокат. Мисија Адвоката требало је да буде да Србија КОНАЧНО оде на неко велико такмичење. Играле су се квалификације за Европско првенство 2016. године. И само што је почело већ се завршило. Догодио се "дрон" против Албаније на стадиону ЈНА... Србији су потом одузета три бода, а затим је уследио пораз од Данске и раскид уговора ФСС и Дика Адвоката.
Уместо Адвоката, поново је "мобилисан" Радован Ћурчић (други мандат). Он је посао добио 4. септембра 2015. године, а под његовим вођством Србија је гостовала Албанији и приказала једну од најзрелијих партија последњих година - победа од 2:0. Ипак, квалификације за ЕУРО одавно су биле завршене за Србију.
Ћурчићу се ФСС захвалио у априлу 2016. године, а избор је пао на Славољуба Муслина. Муслин је репрезентацију Србије преузео у мају 2016. године и од тада је водио "орлове" на укупно 16 утакмица. У квалификационој групи, у којој је било и троје учесника претходног ЕП 2016. године, заузео је прво место и обезбедио директан пласман на Светско првенство.
Али, 30. октобра 2017. године, фудбалска влада Србије га је сменила. Разлог није саопштен. Муслин је изјавио да се са врхом ФСС "није сагласио око изгледа тима на Мундијалу у Русији".
Уместо Муслина, статус "вршиоца дужности" или "Ћурчићев статус" (да се мало нашалимо) добио јеМладен Крстајић, који ће водити национални тим на пријатељским утакмицама у Азији у новембру.
Већ неколико дана, откако је први пут поменута могућност одласка Муслина (иако је одвео Србију на Мундијал) траје лицитирање именима његовог кандидата. Занимљиво, опет се помињу слична имена као пре четири године када је отишао Михајловић.
Све је кренуло од Драгана Стојковића-Пиксија, па преко садашњег селектора Црне Горе Љубише Тумбаковића, бивши тренер Партизана Александра Станојевића, некадашњег шефа струке Апоела Ивана Јовановића, помиње се и селектор Грузије Владимир Вајс, а најновија тврдња стиже их Хрватске - Роберт Просинечки.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар