Перини савјети су злата вриједни!
„Не могу да будем срећнији. Бјелица и Антић су врхунски ветерани на позицијама четири и пет, а то су управо места на којима ја играм. Сваки њихов савет ми много значи“, каже млади поливалентни центар Никола Јовановић.
Кошарка 31.10.2017 | 12:30
Добро, Тејлор Рочести, Перо Антић, Милко Бјелица и Џејмс Фелдин плене искуством, али остатак екипе чине млади и у Евролиги недовољно афирмисани играчи. Ове сезоне имају савршену прилику да уче и додатно се развијају у конкуренцији најбољих на Старом континенту. И то све под будним оком поменутих ментора и тренера Алимпијевића.
„Направљен је одличан баланс између ветерана и младих играча, сви имамо одређено искуство, неки су играли велике роле у својим бившим клубовима. Сада смо се скупили у Црвеној звезди и тренутно радимо на томе да се уиграмо како треба, пошто је 11 нових играча у тиму и нисмо имали много времена да сви заједно тренирамо. Меч против Макабија пресудила је наша добра енергија и одбрана у коју смо уложили ту енергију“, каже Никола Јовановића за МОЗЗАРТ Спорт.
Има мало до недовољне уиграности, мало и до недостатка искуства код новајлија, утицао је да резултати не буду још бољи. Али, нико то ни не гледа сада. Све док екипа показује знаке напретка и квалитетног рада.
„Напоран је ритам за нас, али ми смо професионалци и морали смо да имамо реакцију после два лоша пораза у Јадранској лиги од Будућности и Цедевите. Одрадили смо одличан посао да покажемо ту реакцију против Макабија и сада треба да наставимо тако“.
Питали смо некадашњег студента универзитета УСЦ да нам открије како је то тренирати и радити у тиму где су му учитељи двојица прекаљених мајстора - Бјелица и Антић.
„То је феноменално и не могу да будем срећнији. То су врхунски ветерани на позицијама четири и пет, а то су управо места на којима ја играм. Сваки њихов савет ми много значи, када ме тренер позове да уђем у игру, трудићу се да испуним сваки задатак на најбољи могући начин“.
Приметили смо да Перо често прилази младим колегама и удељује им савете и понеки задатак, све у службу стицања преко потребног искуства и даљег играчког развоја.
„То ми много значи, ја стално њега питам за савет, а он често и сам укаже на ствари на које треба да обратим пажњу. То је баш супер, од њега може баш доста да се научи. Има преко десет професионалних сезона у Евролиги и НБА, прошао је кроз сито и решето, што би народ рекао. Сваки његов савет је злата вредан“.
Јовановић је, као и готово цео тим Звезде, и даље у процесу тражења идеалног места под сунцем. Каже да може и мора још много боље, али да је задовољан досад оствареним радом и навикавањем на европску кошарку.
„Имао сам период када сам играо за универзитетску екипу, па сам вратио осећај за тај, рецимо, спорији стил кошарке. Ево, одиграли смо већ девет утакмица и после сваке ми је све лакше да се навикнем. Осећам да сам се већ против Макабија скроз навикао на европски стил и знам тачно шта је мој задатак, где треба да се поставим, шта треба да радим и одрадим најбоље што могу оно што ми тренер постави као задатак“.
Морали смо, наравно, да прокоментаришемо и утакмицу против Макабија, која је из црвено-белих извукла оно најбоље и искуство као да заједно имају на десетине утакмица.
„Утакмица пуна осцилација у оба поља. Ми смо одржали неку константу, нисмо ништа пуно мењали у односу на прво полувреме, док су Макабијеви играчи у првом делу убацили све шутеве што су узели. Чини ми се да су чак у том интервалу шутирали са преко 50 одсто успешности. То није била последица наше лоше одбране, него имају одличне индивидуалце. То смо успели да неутрализујемо у другом полувремену, успут су се уморили, а ми смо привели утакмицу крају каквом смо се надали“.
Извор: моззартспорт
Фото Стар Спорт
Коментари / 0
Оставите коментар