Професор!

На данашњи дан 1924. у Сарајеву је рођен Александар Николић, за Италијане познат као "Гвоздени наредник", а код нас непревазиђени "Професор".

Кошарка 28.10.2017 | 22:05 Током 40 година у кошарци освојио је 16 клупских трофеја и седам репрезентативних медаља, међу којима су биле титуле првака Европе (1977.) и света (1978.), али ће пре свега остати упамћен као отац супериорне југословенске кошарке.

"Сањао сам кошарку, и ноћу и отворених очију. Успео да о њој непрестано медитирам", причао је својевремено Николић.

Од њега су учили тренери који су протеклих деценија обележили европску и светску кошарку – Божидар Маљковић, Душан Ивковић, Богдан Тањевић, Желимир Жељко Обрадовић, а тренирао је неке од најбољих играча свих времена попут Крешимира Ћосића.

"Кад сам постао први тренер који је победио Американце и Совјете, давне 1963. године, позвали су ме да одем "преко баре" на усавршавање. Одбио сам! Био сам љут што ми нису дали визу годину дана раније, али сам ипак отишао на инсистирање Савеза. А, желео сам да одем не да бих видео како они играју, то сам могао и на такмичењима, него да видим како тренирају", рекао је "Професор" у једном од интервјуа.

Играче је учио да побеђују ако могу и 50 разлике, али да га никад не понизе.

"Хтео сам да пропаднем у земљу од срамоте кад су Кића и Мока у Лијежу одиграли ону "одбојку" са Совјетима. Прекршили су то правило. Играче сам увек поштовао, говорио им "ви" и бранио им да псују. Играо сам с њима преферанс и лупао рецке за сваку њихову псовку у току партије. На крају, кад се подвуче црта, они су добијали, а ја сам узимао новац. И, још важније, захтевао сам од њих да спознају бол. Само они који пређу ту границу, схвате бол и науче како да га савладају, постају асови", говорио је Николић.

Осим кошарке имао је још једну велику страст – пушење, на захтев лекара се одрекао кафе, алкохола и лука када је добио чир, али не и цигара. Николић је 1998. примљен у "Кућу славних" у Спрингфилду, а преминуо је 2000. у Београду.

"Сад анђеле учи игру против зонског пресинга, намргођен и обавијен облаком дима из вечито упаљене цигарете".

Студирао је права и медицину, а по завршетку Другог светског рада био је предавач на Факултету за физичку културу где је и "зарадио" надимак Професор. Краткотрајну играчку каријеру, коју је завршио у 27. години, Николић је провео у Партизану, Црвеној звезди, Железничару из Чачка и ОКК Београду. Као тренер је водио Партизан, ОКК Београд, Падову, Варезе, Звезду, Фортитудо Болоњу, Борац Чачак, Венецију, Виртус Болоњу, Викторију Либертас, Удинезе.

Извор: Б92