Саша Вујачић: Мој велики брат Коби Брајант!

Мело? Тај човек заслужује прстен! "Направио је праву одлуку што је отишао у Оклахому. Порзингис је човек који ће донети нешто посебно у Њујорк", каже искусни бек.

Кошарка 29.10.2017 | 13:30 После две тмурне сезоне у Њујорку, прекаљени словеначки бек Саша Вујачић је поново у Европи. Тачније, у дресу Торина.

Као играч са позамашним НБА искуством увек је погодан саговорник и рекапитулацију неких старих дешавања... Посебно када је тема време проведено у Лос Анђелес Лејкерсима, где се окитио са два шампионска прстена - 2009. и 2010. године.

„Те 2009. године сви су очекивали да победимо и било је супер, посебно јер је то била моја прва титула. Али, моја омиљена ће дефинитивно бити против Бостона. Начин на који смо узели титулу и победили у седмој утакмици те 2010. године - то је било нешто посебно“, рекао јеВујачић.

Прва и највећа звезда Лејкерса тог времена, али и новије клупске историје био је - Коби Брајант.

„И данас се чујемо редовно. Он је мој велики брат. Причали смо кад је требало дође у Париз са Ронијем Туријафом. Знам да је имао пословних обавеза и да је ишао да гледа ПСЖ. Понудио сам му био да дође у Торино да погледа меч, али је морао да оде у Лондон“.

Вујачић је открио шта га највише подсећа на чувену Црну мамбу.

„Борба. У сваком тренутку, на сваком тренингу или утакмици. Помогао ми је много да постанем бољи играч“.

По сопственом признању - није му било лако да се врати у НБА и потпише за Њујорк после четири сезоне проведене у Европи (Венеција, Басконија, Истанбул).

„Није ми било лако, али желео сам да играм у лиги која је знала којим смером иде. А, када је Фил Џексон дошао у Никсе, морао сам да искористим шансу“.

Никси су прошле сезоне доживели бродолом и критичари су упућивали да је за све крив управоФил Џексон са својом чувеном тренерском филозофијом „напада у троуглу“.

„То је оно што сви причају, али нисам сагласан са том визијом. Прошле сезоне, Њујорк је имао проблеме и сви су причали да је то због напада у троуглу. Ове године још нису добили меч, али нико не прича о нападу у троуглу. Све то зависи од менталитета играча“.

Али, верује да за Никсе долази боље време.

„Не да мислим да је Кристапс Порзингис тај, он је ТАЈ играч који ће вратити Никсе у плеј-оф. Али, мислим да овај тим није спреман за доигравање. Било је много промена у тиму а Кристапс је момак који ће донети нешто посебно у наредним годинама“.

Прокоментарисао је Саша и одлазак Кармела Ентонија из Њујорка.

„Мело је мој добар пријатељ. Он заслужује прстен. Радио је много. Био је члан многих тимова који су били близу, али никад довољно добрих. Знам колико жели да узме прстен. Одлазак у Оклахому са Раселом, Џорџом и добрим тренерским саставом могао би да донесе прилику коју није имао у Њујорку. Донео је праву одлуку“.

На крају, прокоментарисао је и овогодишње финале Евробаскета, где су се састале две њему блиске земље - Словенија, где је рођен, и Србију, одакле вуче порекло преко оца.

„Било је фантастично видети Словенију како игра изнад осталих. Никада нисам играо за Словенију, али је волим, као и Србију. Видети Словенију у финалу показује само да некадашња Југославија има много добрих кошаркаша. Знам тренера Игора Кокошкова јако добро, успео је да направи одличан спој“.

Извор: моззартспорт