Убиство: Објављени тајни документи

Амерички предсједник Доналд Трамп је, сходно конгресној обавези од 26. новембра 1992. године, скинуо ознаку тајности са посљедње 31. 000 докумената о убиству једног од његових најпопуларнијих претходника, Џона Фицџералда Кенедија.

Свијет 26.10.2017 | 21:58
Убиство: Објављени тајни документи
Научници који више од пола вијека истражују атентат на јединог католика шефа Бијеле куће 22. новембра 1963. године у Даласу, уочи отварања пет милиона нових страница нису, међутим, очекивали да ће сазнати одговор на кључно питање - зашто је Ли Харви Освалд убио 46-годишњег Американца ирског поријекла, популарног Џеј-Еф--Кеја.

Тим прије што се до посљедњег тренутка није знало да ли ће Трамп, сходно дискретним захтјевима америчких обавјештајаца, оставити печат тајности на дијелу докумената за које процјењује да би, ако буду откривени, представљали пријетњу по националну безбједност САД.



Сви они који су деценијама доказивали у чланацима, књигама, филмовима... да Освалд није дјеловао сам, већ као дио шире завјере очекивали су да у у милионима нових докумената добију потврду за своје теорије. Али нови документи из националног архива могли би, указивали су експерти, само да потврде напоре ЦИА и ФБИ на откривању контаката које је Освалд имао са кубанским и совјетским шпијунима током путовања у Мексико Сити, у септембру 1963. године, уочи атентата.



Први у серији политички мотивисаних атентата који су потресали САД шездесетих година прошлог вијека, када је ликвидиран и Кенедијев брат Роберт, током протекле 54 године оставио је више питања него одговора.

Сви досад објављени документи указивали су на бившег маринца, самопрокламованог марксисту, Освалда, који се запослио у стоваришту књига с погледом на трг гдје је Кенеди убијен, као на "усамљеног вука", кога је дан послеиј атентата, док је у подруму општинске зграде у Даласу пребациван на сигурније мјесто, ликвидирао власник стриптиз бара Џек Руби, тврдећи да је то учнио из револта због убиства Кенедија. Већина истраживача, међутим, доводи у питање овај сценарио.



Без одговора су остала питања о уништавању докумената са ознаком тајности, фотографија, ућуткивање свједока и прикривање сумњи у Освалда који је пријетио предсједнику САД. Јер претходно објављени тајни документи већ су показали да су ЦИА и ФБИ пратили Освалда још од 1959. године, када је покушао да оде у Москву, престоницу тадашњег америчког хладноратовског непријатеља, СССР.



Новооткривени документи могли би, можда, да открију шта је Освалд радио током шестодневног пута у Мексико Сити неколико недјеља прије убиства, чак и да освијетле америчке покушаје убиства бившег кубанског лидера Фидела Кастра. Скидање печата тајности са тих докумената, међутим, страхују познаваоци, могло би прије да зацементира теорије завјере које до данас прате атентат на 35. предсједника Америке - него да их разбије.

Освалд најавио злочин

Непосредно послије атентата ЦИА и ФБИ су објавили да су знали да је Освалд посјетио кубанску и совјетску амбасаду у Мексику. Али обје агенције су тврдиле да немају информације да је тамо учинио ишта у вези са Кенедијевим убиством. Касније објављени документи показали су да се састао са кубанским и совјетским шпијунима, укључујући и стручњака за убиства КГБ и да је отворено говорио о убиству Кенедија.

Извор: Новости

Коментари / 0

Оставите коментар