Прича: Непознато о ''Чилеанцима''...
Туча са Немцима је све променила, фактор Предраг Мијатовић и мисица која је могла Плавима да дође главе! Пре неки дан, тачније 26. октобра, пре 30 година омладинска репрезентација Југославије постала првак света.
Фудбал 30.10.2017 | 23:00
Распад Југославије однео је шансу тој екипи саткану од вансеријског талента да покаже колико може у сениорској конкуренцији. И без тог опипљивог доказа поједини фудбалски посланици су убеђени да је то најталентованији тим који је икад играо фудбал.
Уосталом, Југославија је у финалу 25.октобра 1987.године савладла Западну Немачку после бољег извођења једанестераца 5:4 (1:1) без помоћи Штимца, Мијатовића и Просинечког.
И без учешћа у финалној представи Просинечки је добио златну лопту као најбољи играч тог првенства. Пре Западне Немачке Плави су у четвртфиналу били бољи од Бразила 2:1(Мијатовић, Просинечки), затим и од источних Немаца 2:1 (Штимац, Шукер).
Четворица играча те селекције су играла у Реал Мадриду (Шукер, Просинечки, Јарни и Мијатовић), велике каријере направили су Звонимир Бобан, Драгоје Лековић, Игор Штимац, Гордан Петрић... Међутим, пут до чиланеског врха био је посут правим спортским трњем.
„Годину дана пре Чилеа та иста екипа на ЕП у Суботици и Новом Саду освојила је тек шесто место. Још већа срамота је била туча против Источне Немачке. Тај сусрет је био прекинут, репрезентација осрамоћена, а стручни штаб експресно распуштен. Уместо Стевана Ћелета Вилотића именован је Мирко Јозић. Ја сам му био прикључен као помоћни тренер“, присетио се тих детаља сада 74-годишњи Мирсад Фазлагић у разговору за Вечерњи лист.
Бројна окупљања, тренинзи и бинго звани Предраг Мијатовић, Да, да, то је био момак који је покренуо остатак чиланске генерације.
„Предраг Мијатовић, тада играч Титограда, није био позван на бројна окупљања. Први пут нам се прикључио тек у априлу 1987.године, када је као гост наступао за Будућност на Кварненрској ривијери. За мене је он био кључни играч будући да је могао да надомести сваког од наших офанзивних играча и сваки пут је био превага“, објаснио је Фазлагић.
Иако су омладинци Југославије одлично стартовали на турниру у Чилеу тадашњи селектор Мирко Јозић је осетио проблеме у рају. Мало је недостајало да уочи полуфинала против Источне Немачке Југославија остане без Бобана и Штимца. Разлог тако разуман за те године.
„Били смо у Сантјагу у клубу Југословена, где је посету дошла тадашња мис Чилеа. Чини ми се да се презивала Вучковић, девојка наших корена. Штимцу и
Бобану је запала за око, па су се друже задржали у том клубу и закаснили у базу. Ма није било говора да ћемо да их протерамо. Договорена је мала игра. Јозић је говорио да ће да их протера, а ја сам га као смиривао и бранио момке. Тако смо их додатно мотивисали“, присетио се Фазлагић.
Три деценије после освајања светске титуле Драгоје Лековић је тренер голмана у репрезентацији Црне Горе, Роберт Јарни води омладинце Хрватске, Гордан Петрић и Бранко Брновић су тренери, Игор Штимац ужива у фудбалу и вину, Милан Павловић је тренер у Јапану,Роберт Просинечки је селектор Азербејџана, Звонимир Бобан и селектор Мирко Јозић су у ФИФА, Давор Шукер је председник ФС Хрватске, док Предраг Мијатовић чека нови изазов. Међу живима више нису Зоран Мијуцић и Дубравко Павличић.
Познати спортски новинар Градимир Бранковић је направио филм о златној чиленаској генерацији. После премијере у Мадлениануму шира публика ће моћи да га види у недељу од 19 часова на ТВ Прва.
Извор: моззартспорт
Фото МН Пресс
Коментари / 0
Оставите коментар