У Бардачу стижу нови станари?

У Спортско-рекреационом центру Бардача, који се налази у истоименом природном резервату на подручју општине Србац, почео је са радом Дом за старија лица, чиме је овај привредно-туристички потенцијал и еколошки амбијент и званично доживио свој крај. У реновираном мотелу прилагодјеном за живот старијих особа тренутно борави само једно старо лице уз кувара , његоватељицу и домара. јавља дописник БН-а

Република Српска 24.10.2017 | 13:04 „Овдје ми је заиста лијепо, имам свој мир и добру услугу, али било би још љепше када би нас било више ради дружења и медјусобне комуникације“, кажа бака Мара из Бањалуке, која је већ мјесец дана  први станар дома.



Поред мотела са  24 собе,  сале капацитета око 400 мјеста и друге савремене опреме, на Бардачи постоји велики  базен за купање олимпијских димензија и базени за дјецу, језеро за пецање, објекти за пружање угоститељских  и других услуга на отвореном, играонице , спортски терени за рекреацију и парк. 

Све је  то, нажалост, од ове сезоне  недоступно за посјетиоце.  Напори власника Центра Небојше Старчевића из Бања Луке да се садржаји  Бардаче ставе у функцију и служе својој намјени – развоју угоститељско-туристичке дјелатности,  и поред великих инвестиционих улагања, нису успјели.



Ни нови покушај  да се бар мотел искористи за збрињавање старих лица не даје очекиване резултате. Интересовање за ове услуге је слабо па је и судбина дома стараца неизвјесна.

Урушавање  Бардаче као  туристичко-привредне узданице општине Србац и Републике Српске, почело је прије петнаест година сумњивим  процесом приватизације  „Рибњака-Бардача“ и Угоститељско-туристичког предузећа „Слога“ Србац.  

Узалуд су потрошене велике донаторске паре у разне пројекте о  „Ревитализацији ,санацији и заштити еко-система Бардача“,  стање  у овом резервату је постојало све горе.

Након масовне сјече стогодишњих храстова и уништавања птичијих станишта, смањењем производње рибе и преласком на ратарску производњу у језерима рибњака, те смањењем водених површина  дошло је до одласка  бројних  ријетких птица мочварица из овог краја.

За очување природног резервата Бардача, који је прије десет година уврштен и на рамсарску листу  заштићених барских подручја у свијету, није било довољно разумјевања код надлежних републичких институција. 

Апели еколога и умјетника, учесника Ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац“ не долазе до уха оних који су задужени да нешто учине у овој области. или се веома споро ради на томе.

А Бардача је природни драгуљ Републике Српске кога би пожељеле да имају многе државе.

Никако да се ријеше имовинско-правни односи, проглашавањем овог резервата,  који се простире на 3.600 хектара, од републичког значаја.



И са овогодишње бардачке колоније  упућен је захтјев надлежнима да се овом еко-систему  врати живот.



„Десило се нешто незамисливо, са једног места  протјеране су рибе, птице и вода, дакле све оно што је неопходно за живот. То је судбина Бардаче, и зато је дванаест умјетника са колоније дало своје гласове против те судбине“,  каже историчар умјетности  др. Александар Саша  Грандић.  

Подсјећања ради: - У 11 језера површине 670 хектара седамдесетих година прошлог вијека производило се и до 100 вагона конзумне рибе која је одлазила на ино-тржиште.

На Бардачи је повремено или стално живјело 182 врсте ријетких птица мочварица, а данас их има једва двадесетак. 

Ино-ловци, нарочито из Италије,због  богатства  високе и ниске дивљачи били су  стални посјетиоци ловишта на Бардачи гдје су остављали  значајне девизе.  

Бардача је хранила становништво пет села  овог дијела Лијевча поља, а значајне приходе остваривала  је и локална заједница.

Због богате флоре и фауне на Бардачи је  саградјен и Медјународни научно-истраживачки центар намјењен за практичну  наставу студената ПМФ бањалучког Универзитета, којим сада управља Министарство породице, омладине и спорта РС и који служи за све, али понајмање својој првобитној  намјени.

Када би  оживио Пољак Артур Бурда, који је  био оснивач и власник овог рибњака 1901. године,  не би могао повјеровати какву је судбину доживио његов привредни изум и природна оаза на Бардачи.   

(БН/С. К.)